Pre dvadesetak godina izgubim posao. Kako pošteni nalazač nije hteo da mi ga vrati, našao sam se u redakciji najstarijeg srpskog satiričnog lista Ošišani jež. On je u to vreme bio biro za one koji su izgubili posao ili sebe, ali su bili duhoviti. U takvoj jednoj firmi humora, satire i zdravog duha, najduhovitiji, naravno, morao je da bude šef.
Tog aprila, sve procvetalo i miriše, a oni u redakciji širom otvorili prozore. Natera me neki đavo pa kažem: Baš super što ste otvorili prozore!
A šef, posle pola sekunde razmišljanja odgovori: – Mihajloviću, za tebe su naši prozori uvek otvoreni!
Tako je tekla komunikacija između šefa i zaposlenog u jednoj duhovitoj firmi. Zbog ovoga, kad jednom budem devedesetogodišnjak i pitaju me kako ti je protekao život, ja ću im reći: To vam je isto kao da na jedna vrata uđete a na drugi prozor izađete.
Humor na radnom mestu
Koliko, kako i u kojoj meri danas možete biti duhoviti u nekoj neduhovitoj, da ne kažem ozbiljnoj firmi?!
Da je humor važan na radnom mestu, pre više od decenije, shvatili su oni od kojih smo to najmanje očekivali – Nemci. Oni čak imaju i institut za humor na kojem organizuju kurseve za neduhovite radnike.
Humor na radnom mestu je tema mnogih naučnih radova i knjiga. O tome je u svojoj knjizi, Angažovanost zaposlenih pisala i doc. dr Jelena Lukić Nikolić, citirajući Scheel-a i Gockel-a.
Ovi autori navode da postoje četiri vrste humora:
- Afilijativni
- Samoosnažujući
- Agresivni, i
- Samooštećujući.
U pozitivne spadaju prva dva, a u negativne ostala dva.
Šta nauka govori o ulozi humora na radnom mestu?
Stručnjaci iz ove oblasti se slažu da humor na radnom mestu ima obilje pozitivnih efekata:
Humor…
- leči stres
- podstiče kreativnost
- podiže moral i produktivnost
- pomaže rešavanju konflikata
- poboljšava komunikaciju između zaposlenih radnika i rukovodećeg kadra
A kada odnosi procvetaju, onda prozori mogu a i ne moraju da budu otvoreni, kao u onoj mojoj duhovitoj redakciji.
Humor leči – ali ume biti problematičan!
Sve bi u životu bilo lako, da nema problema. Tako je i sa humorom na radnom mestu.
Prvo, nisu svi ljudi duhoviti. Drugo, ne misle svi šefovi da je duhovitost potrebna. Treće, određen tip komentara i šala nisu odgovarajući za upotrebu na radnom mestu.
Tu se prvenstveno misli na verska uverenja, seksualnu orijentaciju, rasnu i etničku pripadnost, socijalni status, fizički izgled, invaliditet…
Ispričati vic na neku od ovih tema ne bi bilo prikladno, a negde je i zakonski kažnjivo.
U filmu Idemo dalje glumac Bata Stojković je deci, da ih nasmeje, ispričao jedan vic.
Danas bi, možda, Bata taj vic ispričao ovako:
Bili u avionu jedan Englez, jedan Crnogorac, Mujo i Haso, Lala i Sosa, plavuša, policajac i, naravno, jedan Srbin. E sad, ja ne znam baš kako je sve bilo, ali znam da je na kraju najmudriji bio onaj, koji ovakav vic nije ni pričao.
Zato je najbolje na poslu duhovitost upražnjavati na prikladniji, prefinjeniji i bezbolniji način. Poželjno je šaliti se i na svoj račun, ali uz opreznost da to ne preraste u samooštećujući humor, iz one čuvene podele koju smo naveli.
Na poslu i generalno u životu, duhovitost je lekovita ali, kao i svaki drugi lek, može da bude otrovna ako se sa upotrebom pretera. Otrovna i prema drugima i prema sebi. Zato, kad koristite duhovitost kao lek, obavezno pročitajte neko uputstvo za upotrebu, sa svim kontraindikacijama i neželjenim dejstvima.
A sve u cilju boljeg razumevanja sa prijateljima, komšijama, kolegama sa posla, nadređenima, poslovnim partnerima… Kao priručnik u tome će vam pomoći knjiga.
U duhu dobrih poslovnih običaja mog nekadašnjeg šefa, sa početka ove priče.
Duhovitost duha
Živimo u zemlji u kojoj ima mnogo nezaposlenih. Oni ne znaju šta je duhovitost na radnom mestu. Takođe, za duhovitost ne znaju ni oni čija je plata smešna. Njima ostaje da budu duhoviti u svom privatnom životu. A to je za našeg čoveka prosto kao pasulj.
Za razliku od Nemaca koji imaju duhoviti institut, kod nas je skoro svaki čovek duhovita institucija za sebe.
Milion puta smo čuli da nas je pesma održala. Ovo je delimično tačno. Ne prođe dan, a da nas u ovim teškim vremenima ne zesmeje neka duhovita kreacija na društvenim mrežama, na poslu ili na putu do njega. A kada i mi budemo osnovali institut za humor, neće se znati da li ćemo imati više predavača ili slušalaca.
I na kraju, da završim onaj aforizam sa početka ove priče:
Izgubio sam posao. Poštenog nalazača očekuje isto!
E, u tome je vic.
Piše: Milan J. Mihajlović
Ponosni smo što je doc. dr Milan Mihajlović deo Visoke škole modernog biznisa, i što na našem fakultetu održava duh duhovitost!
