office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Angažovanost zaposlenih: kako motivisati zaposlene bez značajnih sredstava?

Lideri i menadžeri se često pitaju: Da li je moguće povećati angažovanost zaposlenih bez značajnih finansijskih sredstava?

Ovo pitanje je posebno izraženo u uslovima pandemije COVID-19 kada su se gotovo sve organizacije suočile sa izmenjenim uslovima poslovanja i načinom funkcionisanja. Mnogi budžeti i prilivi sredstava su smanjeni, kao i obim poslovnih aktivnosti. Samim tim, svaki potez podleže višestrukoj analizi i proveri pre nego što se sprovede. Sa druge strane, bez zaposlenih organizacije ne mogu da funkcionišu. Ali, da bi organizacije postizale dobre rezultate, potrebno je da zaposleni budu angažovani.

Kako prepoznati angažovanost zaposlenih?

Angažovani zaposleni daje sve od sebe da obavi radne zadatke što je bolje moguće, lojalan je poslodavcu, ponaša se kao ambasador proizvoda, usluga i uopšte cele kompanije. Postoje određene karakteristike pomoću kojih poslodavci i menadžeri mogu da prepoznaju angažovane zaposlene. To su:

  • Spremnost zaposlenog da ostane prekovremeno kada je potrebno (bez gunđanja i negodovanja)
  • Energičnost
  • Fokusiranost
  • Nastojanje i trud da se postignu što bolji rezultati
  • Optimizam tokom obavljanja radnih zadataka
  • Nesebično deljenje znanja i pružanje pomoći kolegama
  • Retko odsustvovanje sa posla (sva odsustva, ukoliko ih ima, su opravdana)
  • Visok radni moral
  • Iskrena briga o budućnosti organizacije
  • Predlaganje novih ideja
  • Preuzimanje inicijative

Sve ove karakteristike angažovanih zaposlenih donose brojne prednosti za organizaciju među kojima su: veća efikasnost, bolji proizvodi i usluge, bolja reputacija, veća produktivnost, rast prihoda i rast profita.

Organizacija koja se bavi merenjem i analiziranjem angažovanosti zaposlenih na globalnom nivou je Gallup organizacija.

Može li se izgraditi i negovati angažovanost zaposlenih bez značajnih finansijskih sredstava?

Ipak, često se smatra da izgradnja i negovanje angažovanosti zaposlenih zahteva ulaganje značajnih finansijskih sredstava. Isto tako, mnogi u praksi poistovećuju angažovanost zaposlenih sa visokim zaradama i dodatnim beneficijama koje organizacije daju zaposlenima. Međutim, da li je uvek tako u praksi? Da li angažovanost zavisi samo od visine zarade i beneficija, ili na nju utiču i drugi faktori?  

Dobra vest za poslodavce  (posebno u ovim kriznim uslovima usled pandemije COVID-19) jeste da je moguće izgraditi, negovati i povećati angažovanost zaposlenih primenom različitih aktivnosti i pristupa, koje ne zahtevaju finansijska sredstva. U nastavku ćemo prikazati kako.

„Besplatne“ aktivnosti za rast angažovanosti zaposlenih
  • Odati priznanje zaposlenima za zalaganje, trud, doprinos, ostvarene rezultate.

Priznanje zaposlenima mogu dati nadređeni, ali i kolege. Potrebno je odvojiti nekoliko minuta za razgovor u kojem će se zaposleni pohvaliti. To poslodavce ne košta ništa, a zaposlenima puno znači.

  • Dodeliti novozaposlenima mentora i drugara (tzv. baddy) tokom prvih meseci rada

Novim zaposlenima je važno da u prvim mesecima dobiju mentora od kojeg će učiti posao i drugara (engl. baddy) od kojeg će učiti o međuljudskim odnosima i neformalnoj organizaciji. Na taj način će se bolje uklopiti u svoju radnu ulogu i uopšte u kolektiv i organizaciju.

  • Uvesti fleksibilno radno vreme ukoliko je to moguće

U zavisnosti od delatnosti i poslovnog procesa organizacije, zaposlenima će značiti da imaju fleksibilno radno vreme (npr. klizno radno vreme – dolazak od 7 do 9 i odlazak od 15 do 17 časova ili mogućnost da se četiri radna dana odrade po 10 radnih sati a da jedan dan bude slobodan).

  • Uvesti rad od kuće ukoliko je to moguće

Svaki zaposleni priželjkuje da barem nekada ostane u udobnosti svoga doma u pižami ili neobavezno obučen, da ne mora da putuje do posla i gubi vreme u prevozu. Ukoliko delatnost i poslovni proces organizacije dozvoljavaju, bilo bi poželjno da se uvede nedeljno jedan radni dan za zaposlene koji će raditi od kuće ili ukoliko nije moguće nedeljno, barem jedan dan u toku meseca.

  • Saslušati i analizirati mišljenja/utiske/predloge zaposlenih i dati im povratnu informaciju

Zaposlenima treba pružiti mogućnosti da daju svoja mišljenja/utiske/predloge. To je moguće uraditi na više različitih načina: putem tradicionalnih kutija za predloge, savremenih softverskih rešenja, direktnih razgovora sa nadređenima (politika otvorenih vrata). Takođe, pristigla mišljenja/utiske/predloge treba analizirati i razmotriti i zaposlenima treba dati povratnu informaciju o statusu i ishodima.

  • Posvetiti pažnju zaposlenima – upoznati ih bolje

Preporuka je da nadređeni što bolje upoznaju svoje zaposlene – njihove želje, snove, hobije, šta je to što ih motiviše. Posvetiti nekoliko minuta za običan, neobavezan razgovor sa zaposlenima može mnogo da znači i da doprinese rastu njihove angažovanosti. Takođe, menadžeri se mogu osećati sigurnije kada bolje poznaju zaposlene.

  • Osnažiti zaposlene – dati im veći stepen kontrole nad radnim zadacima koje obavljaju

Zaposleni koji obavljaju radne zadatke i aktivnosti stiču specifična (tacitna) znanja i najbolje znaju kako određene zadatke treba uraditi i šta je to što se može poboljšati i unaprediti. Zato im treba dati veći stepen kontrole i omogućiti im da samostalno biraju način na koji će obaviti određene zadatke i aktivnosti.

  • Davati zaposlenima konstruktivne povratne informacije u realnom vremenu

Važno je da zaposleni dobiju povratnu informaciju o svom radu u realnom vremenu, na objektivan način, uz konstruktivne sugestije i komentare. Na taj način će zaposleni znati da se njihov rad, trud i zalaganje prate, kao i šta je to što mogu da unaprede u svom radu.

Sve ove aktivnosti ne iziskuju finansijska sredstva, a mogu pozitivno da utiču na stepen angažovanosti zaposlenih.

Više o ovoj temi, studenti Visoke škole modernog biznisa uče u okviru predmeta Menadžment ljudskih resursa, na trećoj godini osnovnih akademskih studija.

U junu 2021. godine MBS je izdao knjigu posvećenu angažovanosti zaposlenih u kojoj su detaljno obrađene teme iz organizacionog ponašanja i menadžmenta ljudskih resursa. Više o knjizi možete pročitati na našem blogu.

Pozivam Vas da pogledate i ostale publikacije MBS-a!

Piše: Doc. dr Jelena Lukić Nikolić