„Soft skills“ je termin koji se čuje sve češće. Ove veštine se ističu kao bitne pri traženju posla i u radu sa ljudima; ističu se kao ključna veština u liderstvu i ljudskim resursima. Ipak, mnogima je ovaj termin još uvek apstraktan.
Šta su to Soft Skills?
Takozvane meke veštine najlakše je razumeti kada ih posmatramo u kontrastu sa “tvrdim veštinama”. Tvrde veštine su tehničke i stručne veštine – konkretna znanja koja praktično primenjujete u strogo definisanim stručnim oblastima. Koje tvrde veštine su bitne za Vas zavisi upravo od Vaše struke.
Meke veštine, sa druge strane, predstavljaju Vašu kompetenciju za ostvarivanje kvalitetnih međuljudskih odnosa. Meke veštine označavaju način komunikacije, emotivnu inteligenciju i sposobnost efektivnog komuniciranja. Dok su tvrde veštine svakako ključne za vršenje određenih poslova, bez mekih veština se ne može uspešno raditi u sklopu tima, a pogotovo ne biti vođa tima ili čitave organizacije.
Komunikacione veštine
Iako komunikacione veštine nisu jedina meka veština, jesu veština koja se najčešće spominje, najviše vrednuje, i koja jeste najbitnija u gotovo bilo kakvom poslu – a pogotovo u sferi menadžmenta. Da bismo razumeli šta podrazumevamo kada govorimo o veštini komunikacije, moramo kao prvo razumeti da postoje više načina komunikacije koji su prirodni različitim tipovima ličnosti.
Tipovi ličnosti
Svako od nas ima svoj stil komunikacije. Kako drugima prenosimo informacije, bilo da su objektivne ili intimne, je nešto što je delom urođeno (zavisi od našeg tipa ličnosti) a drugim delom naučeno (usvojeno posmatrajući druge ili razvijeno kao reakcija na određene životne situacije).
Psihologija (https://www.psychologytoday.com/us/blog/the-gen-y-guide/201710/the-majority-people-are-not-introverts-or-extroverts) nas uči da postoje tri tipa ličnosti: ekstroverti, introverti i ambiverti.
Ekstroverti su osobe čije su glavne osobine energičnost, asertivnost, pričljivost i otvorenost. Potrebna im je konstantna spoljna stimulacija kako bi najbolje funkcionisali. Ovaj tip ličnosti definiše činjenica da se najbolje osećaju u društvu. Okruženi ljudima, ekstroverti se pune energijom kroz interakciju sa drugima.
Introverti su na drugoj strani skale od ekstroverta. Dok mozak ekstroverta luči hormon sreće kada je okružen drugim ljudima, mozak introverta čini suprotno – potrebno mu je mnogo manje spoljne stimulacije i kontakta s ljudima. Introverti nisu stidljivi niti su otuđeni i usamljeni. To su prosto ljudi koji više uživaju u druženju i radu u manjim grupama, i koji su najproduktivniji kada imaju svoj lični prostor u koji niko ne zalazi. Njih stimuliše “traženje odgovora u sebi”, naspram “traženja odgovora van sebe”.
U ambiverte spada najveći procenat populacije. Ako zamišljamo skalu ličnosti gde su ekstroverti jedan ekstrem a introverti drugi, ambiverti plutaju negde između ova dva tipa ličnosti. Ambiverti poseduju kvalitete i jednih i drugih, u različitim razmerama. Neki naginju više ka ekstrovertnosti a neki više ka introvertnosti, ali ne spadaju potpuno ni u jednu od ove dve rigidno definisane kategorije.
Načini komunikacije
Vaš način komunikacije u mnogome zavisi od Vaše ličnosti. Prepoznajemo četiri vrste komunikacije:
- Asertivna komunikacija: otvorena komunikacija u kojoj osoba direktno iznosi činjenice i stavove bez ugrožavanja drugih; iznošenje mišljenja samopouzdano ali sa otvorenošću ka drugačijim mišljenjama i sa obzirom na potrebe drugih; drugi ovakvu komunikaciju doživljavaju kao poziv na dijalog
- Agresivna komunikacija: zatvorena komunikacija u kojoj osoba stavlja težište na svoje lične stavove i potrebe, bez obzira na mišljenja, osećanja i potrebe drugih; drugi tipovi osoba interpretiraju ovakvu komunikaciju kao napad
- Pasivna komunikacija: izbegavanje konflikata birajući da se ne izrazi sopstveno mišljenje; stavljanje potreba drugih ispred sopstvenih potreba i vrednovanje tuđeg mišljenja više od svog
- Pasivno-agresivna komunikacija: stil komuniciranja koji je naizgled pasivan, ali ispod manjka direktnog obraćanja i direktne akcije nalazi se tvrdoglavost agresivne komunikacije; zatvorena komunikacija – osoba ne nudi svoje mišljenje, ali takođe ni ne prima informacije od drugih
Pored verbalne komunikacije, ulogu u našem stilu komuniciranja igra i neverbalna komunikacija.
Neverbalna komunikacija podrazumeva:
- gestikulaciju
- govor tela (otvorenost ili zatvorenost poze u koju se fizički postavljamo, znakovi nervoze i nemira kroz pokrete)
- fizičko držanje
- pogled (gledanje oči u oči u toku komunikacije ili bežanje pogleda)
Ostali faktori koji su u igri kada govorimo o stilovima komunikacije su:
- Rod
- Pripadnost određenoj kulturološkoj grupi (zemlja porekla, običaji, religija)
- Poznavanje jezika na kome se odvija komunikacija (da li ste maternji govornik ili ne)
Kako poboljšati svoje komunikacione veštine?
Prvi korak ka poboljšavanju, ili uopšte razvijanju komunikacionih veština jeste identifikovanje svog stila komunikacije. Potrebno je da budete iskreni prema sebi i smestite sebe negde na skali tipova ličnosti, kao i da objektivno procenite kakav ste trenutno komunikator. Koji način komunikacije primenjujete možete najbolje proceniti kroz reakciju koju dobijate od drugih. Kada osvestite sebe i svoj stil komuniciranja, možete raditi na njegovom poboljšanju.
Sa druge strane, jednako je bitno biti svestan i svog sagovornika. Osoba sa kojom komunicirate takođe ima svoj tip ličnosti i svoj način komuniciranja. Potrebno je da shvatite koje mehanizme koristi Vaš sagovornik (konkretno, neko od Vaših kolega, saradnika, nadređeni ili podređeni na poslu). Tako ćete umeti i sami da odredite svoje reakcije, odaberete stil komunikacije koji je najkompatabilniji sa datom osobom ili ljudima, što rezultira u izbegavanju konflikata i vodi ka bržem rešenju nesuglasica.
Zbog čega je komunikacija toliko bitna?
Vreme u kome postoji čista hijerarhija u kompaniji, organizaciji, pa čak i u obrazovanju, davno je prošlo. Rad se danas prevashodno obavlja u obliku projekata i zasniva se na timskom radu. Najuspešniji timovi su diversifikovani timovi – oni koji se sastoje od različitih ljudi koji su eksperti u različitim oblastima, a vrlo često su i različitog porekla kada je organizacija internacionalne prirode. Dok ovo ima odlične rezultate kada je u pitanju krajnji proizvod, ume da dovodi do poteškoća u saradnji upravo zbog okupljanja ljudi koji imaju različit karakter, interesovanja, tip ličnosti i komunikacioni stil.
Ko je dobar komunikator?
Dobar komunikator je osoba koja uspešno iskazuje željenje informacije – osoba koja je svesna i svoje prezentacije i prisustva, ali tako i ljudi sa kojima razgovara. Dobar komunikator je takođe osoba koja aktivno sluša – ne drži monologe, već započinje konverzacije, u kojima je otvorena za nove informacije i drugačija stanovišta. Informacije otovreno prima, obrađuje, i ukorporira u dalju saradnju.
Kako da radim na razvijanju mekih veština?
Meke veštine su nešto na čemu se radi čitav život. Važnost dobro razvijenih mekih veština i osvešćenosti raste i ceni se sve više. Zbog toga sada postoje mnogobrojni kursevi koji su vam na raspolaganju a koji su posvećeni razvijanju ovih veština, kao deo rastućeg Lifelong Learning trenda.
Studenti MBS-a dobijaju priliku da razviju svoje meke veštine na mnogobrojnim besplatnim soft skills radionicama koje se redovno održavaju u toku školske godine. Povrh toga, kao škola za moderan biznis, MBS razume važnost mekih veština i integriše ih u redovna predavanja i vannastavne aktivnosti.
Bazirano na radionici M.A. Aleksandre Rokvić iz juna 2021. godine
