Da li ste čuli za termin „pasivno znanje stranog jezika“? Znate li koja je razlika između aktivnog i pasivnog znanja? Moguće je da ste se do sada susreli sa ovim izrazima ali niste sigurni na šta se tačno odnose.
Pasivno znanje stranog jezika podrazumeva da dobro razumete jezik ali niste u stanju da ga proizvedete, odnosno da govorite ili pišete. To znači da možete da pasivno primate informacije ali ne i da aktivno stvarate jezik. Ova pojava je jako često kada je u pitanju proces učenja stranog jezika.
Deo krivice leži u načinu na koji su organizovani časovi u školi ili kursevi jezika. Čitanje tekstova na engleskom, popunjavanje praznina u radnoj svesci, prevođenje nepoznatih reči su aktivnosti koje obično popunjavaju najveći deo vremena. Iako su ove aktivnosti važne, one učenike stavljaju u pasivnu poziciju primalaca znanja. Zbog toga je bitno kombinovati ih sa vežbama koje će nove informacije aktivirati i koristiti u kontekstu. To znači da, kada učite novu reč, nije dovoljno samo znati definiciju i prevod, nego u kojem se kontekstu upotrebljava, kako se koristi u rečenici, kako se kombinuje sa drugim rečima.
Uvek učite reči kao deo konteksta a ne izolovano. Na taj način će učenje biti daleko delotvornije. Pojedinačne reči mogu imati više različitih značenja. Na primer, glagol „think“ znači „misliti“, ali u kombinaciji sa drugim rečima može značiti smisliti (I am trying to think of a name for the baby), sećati se (Think back to that night), razmisliti pažljivo (I need some time to think it through), itd. Takođe, važno je i da znate koje reči se mogu kombinovati. Na primer, glagol „complain“ znači „žaliti se“. Ako želimo da kažemo „žaliti se na nešto“, koristićemo predlog about (He complained about the noise), a ne on (bukvalni prevod srpskog predloga „na“).
Međutim, česta je pojava da polaznici žele da pohađaju isključivo kurs konverzacije, a da nisu ni svesni svog trenutnog nivoa znanja jezika. Da biste pohađali ovaj kurs, potrebno je da imate minimum B2 nivo jezičke sposobnosti. Pričanje radi same priče, konverzacija bez shvatanja onoga što ne znamo, ispravljanja grešaka, učenja gramatike i proširivanja vokabulara nema nikakvog smisla. Ako Vas niko ne ispravi i ne shvatite koje greške pravite, onda nikada nećete zaista napredovati. Da biste zaista savladali neki strani jezik, potrebno je da razvijate sve četiri jezičke veštine – čitanje, pisanje, slušanje i govor.
Takođe, postoje mnoge >> aplikacije za učenje stranih jezika koje Vam mogu pomoći da unapredite svoje znanje na kvalitetan način. Zajednica korisnika će Vam omogućiti da komunicirate sa ljudima koji uče isti strani jezik, ali i sa onima kojima je taj jezik maternji. Prednost ovakvih aplikacija je to što sami određujete tempo učenja, materijale i gradivo koje Vas zanima.
Ukoliko već posedujete određeno znanje engleskog jezika koje želite da aktivirate, poznajete gramatička pravila ali imate određenu barijeru u komunikaciji, ili tek počinjete sa učenjem nekog jezika, >> kursevi stranih jezika u Visokoj školi modernog biznisa su pravi izbor za Vas. Oslobodite se straha od pričanja na stranom jeziku i ne dozvolite da Vas on sputava.
Autor: M.A. Bojana Petrović, nastavnik u Visokoj školi modernog biznisa
