Opšte je poznato da je osmi mart Međunarodni dan žena. U našoj državi, ovo podrazumeva darivanje cveća i bombonjera ženama u našim životima, bilo da su to sestre, supruge, saradnice, učiteljice… Ovaj mali znak pažnje često preraste i u nešto veće u romantičnim vezama, kao na primer u nakit, aksesoare prestižnih brendova ili vikend putovanja. No, da li smo u svemu tome zaboravili zbog čega uopšte slavimo Osmi mart?
Međunarodni dan žena – ideja iza pokreta
Međunarodni dan žena je koncept koji je rezultat duge političke borbe žena za jednakost žena u savremenom društvu. Danas je teško zamisliti da su do pre manje od sto godina žene bile smatrane vlasništvom muškaraca širom naprednog, zapadnog sveta: vekovima, žene nisu imale pravo na imovinu, obrazovanje, rad, ličnu svojinu, pravo glasa, pravo nad donošenjem odluka o svom telu i životu, kao ni pravo na bilo kakav angažman u političkoj i društvenoj sferi. U Kanadi, koja se danas smatra jednom od najprogresivnijih država sveta, žene se legalno nisu smatrale osobama sve do 1929. godine! U Jugoslaviji, žene su dobile pravo glasa tek 1945. godine. Prva evropska država koja je svim ženama državljankama pravno dozvolila da glasaju na političkim izborima je Finska (1909 godine) a poslednja je Lihtenštajn (tek 1984. godine!)
Borba žena za ravnopravnost u svakom smislu traje vekovima i na svim kontinentima, u svim društvima, i svim kulturama. Ipak, aktivnosti hrabrih i neumoljivih aktivistkinja koja je dovela konkretno do praznika koji danas slavimo ima svoje začetke u dvadesetom veku.
Dan žena kao dan borbe
1910. godine održala se Međunarodna socijalistička ženska konferencija. Sada poznati filozofi, političke ličnosti i feministkinje Klara Cetkin, Kete Dunker i Paula Tide, na ovoj konferenciji su prvi put predstavile ideju da bi trebalo da postoji jedan dan u svakoj godini koji bi se nazivao Dan žena. Ovaj dan bi bio posvećen aktivističkim akcijama koje se bore za pravo žena da glasaju i kandiduju se za političke pozicije, kao i za pravo žena da poseduju imovinu, dobiju formalno obrazovanje, i jednaka ljudska prava kao i muškarci. Na konferenciji je bilo 100 učesnica iz 17 različitih zemalja i ideja je prihvaćena, no univerzalan datum nije odabran.
Već naredne godine, prvi Dan žena bio je obeležen po dogovoru: preko milion ljudi je marširalo ulicama Austrougarske, Danske i Švajcarske, protestujući protiv diskriminacije žena. Dan žena nastavio je da se obeležava svake godine, no svaka država je organizovala proteste drugog datuma. 1914. godine se Dan žena prvi put održao baš osmog marta.
Osmog marta 1914. godine, u Nemačkoj su se održale najmasivnije ženske demonstracije do tada, koje su za cilj imale dobijanje prava na glas. Pravo na glasanje u Nemačkoj žene su dobile tek četiri godine kasnije, ali organizovanost i masivnost demonstracija, sa izuzetnim ženama na čelu, ostavile su dubok trag u celoj Evropi. 1917. godine, osmi mart se ponovo pojavio kao datum za žensku borbu, ali ovoga puta u Rusiji. Tekstilne radnice u Rusiji izašle su na ulice da protestuju za prava radnika generalno, sa posebnim fokusom na osnovna ljudska prava žena ne samo kao radne snage, već ljudskih bića. Ovom koincidencijom – ostvarivanjem dva masivna i istorijski izuzetno bitna protesta žena na isti datum – zapečatio se osmi mart kao datum koji obeležava Međunarodni dan žena.
Osmi mart kao zvaničan praznik
Ruska politička teoretičarka i prva žena na svetu na visokoj liderskoj poziciji u politici, Aleksandra Kolontai je 1917. godine uz podršku Vladimira Lenjina proglasila osmi mart kao Dan žena i zvanični praznik u Sovjetskom savezu. Kina je uradila isto 1949. godine.
Iako je mnogo žena pratilo ovaj primer i organizovalo proteste širom sveta na isti datum, činjenica da su kako Dan žena, pa tako i aktivni feministički pokret, imali toliko uske veze sa komunizmom i socijalizmom predstavljao je problem nacijama koje su se borile protiv ovog režima. Afilijacija bitnih figura kao što su Klara Cetkin, Rosa Luksemburg i Aleksandra Kolontai sa različitim oblicima marksizma i komunizma predstavljale su problem međunarodnoj zajednici, pogotovo jer su žene šitom sveta pratile ovaj politički trend pronalazeći šansu za rodnu jednakost u tom političkom narativu. No, popularnost komunizma je došla i prošla, a prava žena su još uvek ostala društveni problem.
Osmi mart danas
Ujedinjene nacije su zvanično prihvatile osmi mart kao datum koji obeležava Međunarodni dan žena 1977. godine.
Danas, različite države sveta obeležavaju ovaj datum na različite načine. Zemlje zapadne Evrope mahom datum obeležavaju tradicionalno: organizovanjem mirnih protesta i edukativnih programa koji za cilj imaju osvešćavanje društva o sistemskom seksizmu koji još uvek postoji. Bivše komunističke države na ovaj datum više gledaju kao na slavlje – proslavu što su se žene uspele izboriti za osnovna ljudska prava i postati aktivne učesnice u društvu.
Ženska prava na društvenim mrežama
Borba za ženska prava još nije završena. Aktuelne teme u našoj zemlji su trenutno nasilje nad ženama, pogotovo u sklopu porodice, nerealni standardi lepote, kao i problemi u razvoju karijere zasnovani na rodnoj nejednakosti. Društvene mreže ovde igraju veliku ulogu: organizacije i individue se, koristeći se različitim društvenim platformama, plasiraju u online svetu kao zagovornici borbe za ženska prava ili prosto edukatori na ovu temu.
Organizacije i profili na društvenim mrežama koji se temom ženskih prava bave na atraktivan i uspešan način su Tamponzona, Ženska solidarnost, Žena u kutiji, Dacamagic i Klitmit.
Dan žena kao marketinški trik
Bez obzira na političku važnost Međunarodnog dana žena i krvavu istoriju koja stoji iza ovog datuma, u ljudskoj je prirodi da brzo zaboravi ono loše i fokusira se samo na ono pozitivno – pogotovo kada je od toga moguće napraviti profit. Kompanije čiji proizvodi, pa makar i samo delimičan asortiman, spadaju u „ženske proizvode“, koriste Dan žena kao priliku za odličan marketing. Organizuju se raznorazni popusti i promotivna dešavanja, koji često upravo i koriste stereotipe žena kako bi ostvarili profit (hit proizvodi su uglavnom fokusirani na doterivanje fizičkog izgleda ili na kućne poslove). Kao i svaki praznik, Dan žena je nešto što ni jedan preduzetnik ne može da propusti kao šansu da privuče pažnju novih kupaca.
Više o rodnim stereotipima i kako se oni manipulišu u reklamnim kampanjama možete pročitati u našem tekstu o stereotipima u marketingu.
Više o studijskim programima koje nudimo možete pronaći na sajtu Visoke škole modernog biznisa.
Piše: M.A. Aleksandra Rokvić
