Trenutna pandemija posebno pogađa starije ljude, muškarce više nego žene. Da muškaraci ionako žive kraće od žena, poznato je i odavno je tema naučnih istraživanja. Evo šta o tome kažu nove studije.
Starenje spada među najveće faktore rizika za većinu ljudskih bolesti: od otprilike 150.000 ljudi koji svakodnevno umiru širom sveta, oko dve trećine umre od uzroka povezanih sa starenjem. Zašto starimo – ne zna se. Poslednjih decenija se ulaže ogroman novac u istražavanje procesa starenja, u cilju njegovog usporavanja – odnosno sprečavanja. Ustvari se radi o iskonskoj želji čoveka da živi večno, a da ne stari.
Postoje statistike o tome koliko ljudi žive i na osnovu njih se prave procene o očekivanom životnom veku. Tako je recimo očekivani životni vek Nemaca 78,8 godina a Nemica 83,6 godina; Srba 73,3 godine a Srpkinja 78,5 godina; Italijana 81,5 godina a Italijanki 85,5 godina. Najdužem životu mogu da se nadaju žene u Monaku – 93,5 godina!
Nauka ima mnogo prilaza temi starenja, a jedan od njih je istraživanje razlike u dužini života između polova. Razlika je očigledna – žene žive u proseku 7,8 odsto duže od muškaraca.
Svetska zdravstvena organizacija smatra da bi jedan od razloga mogao biti što su žene u biološkoj prednosti pred muškarcima kad je reč o zdravlju.
Žene imaju dva X hromozoma, dok muškarci imaju jedan X i jedan Y hormozom – kojem nedostaje jedan krak – pa se zato i zove Y. Međutim, baš na X hromozomima su kodirane važne genetske informacije povezane sa imunološkim svojstvima tela. Drugim rečima – to su i geni koji prepoznaju određene patogene i organizmu nalažu odbrambenu reakciju. Naravno da i muškarci imaju takve gene – ali manje nego žene. Osim toga, žene proizvode više hormona estrogena koji takođe ima zaštitnu funkciju.
Svetska zdravstvena organizacija smatra da biologija nije jedini razlog zbog kojeg žene žive duže. Jer isto tako je statistički utvrđeno da su žene manje sklone rizicima koji bi ugrozili njihovo zdravlje i život. Nedavno su objavljene interesantne studije na tu temu razlike u dužini života među polovima. Grupa od 14 naučnika iz više evropskih zemalja došla je do zaključka da ne žive samo žene duže od muškaraca već da to važi i za čitav niz divljih životinja – za sisare.
U životinjskom svetu je razlika u dužini života između mužjaka i ženki sisara čak mnogo veća nego kod ljudi. Kod 60 odsto životinja koje su istraživali ženke su živele u prosjeku 18 odsto duže nego mužjaci. Studiju o dužini života 101 vrste sisara je sproveo tim pod vođstvom univerziteta Lion, finansirali su je Francuska i Mađarska, a objavljena je krajem marta 2020. u PNAS, stručnom časopisu Nacionalne akademije nauka SAD.
Kod ptica važi suprotno: kod njih mužjaci imaju dva Z hromozoma, dok ženke imaju jedan Z i jedan W hromozom. Dakle, kod ptica mužjaci imaju prednost. Takozvana homogametija, dvostruka prisutnost jednog hromozoma, mogla bi da bude presudna za duži životni vek, jer to znači da su važne genetske informacije dostupne dva puta. Ako je jedan od njih oštećen, druga, zdrava verzija može nadoknaditi štetu.
