office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Zašto treba posetiti Solun?

Solun je dom mnogih drugih velikana, nama jako bitnih Ćirila i Metodija, hrišćanskog svetitelja Dimitrija, ali i utemeljivača moderne turske države, Kemal-paše Ataturka.

Solun je drugi po veličini grčki grad. Gledajući istoriju ovog mesta na severu Grčke, glavnog grada onoga što Grci smatraju Makedonijom, čini nam se da je kroz čitavu istoriju bio osuđen na drugo mesto, na ono iza Atine. Grčko ime za Solun je Thessaloniki i dobio ga je po sestri Aleksandra Makedonskog, a u prevodu znači “Tesalska pobeda”. Već je samo osnivanje Soluna odredilo budućnost – dok je Aleksandar dao ime Aleksandriji, mestu najveće biblioteke antičkog doba u kom je izgrađeno jedno od Sedam svetskih čuda, Faros, Solun je u helenističkom dobu osnovan mirnije, zamišljen kao trgovačka luka data na upravljane Aleksandrovom zetu.

U vizantijskom dobu, zahvaljujući tom trgovačkom položaju, Solun postaje drugi najbitniji grad u carstvu. Turska okupacija je trajala od početka petnaestog veka do kraja Prvog svetskog rata, nakon čega počinje moderna istorija Soluna. Sve ove civilizacije su ostavile svoj pečat na grad, bilo kroz ostatke ruševina od osnivanja grada, bilo kroz religijske objekte, bilo kroz karakterističnu kuhinju i kulturu, unekoliko različitu od jonske i ostrvske Grčke. Jedno od prvih iznenađenja za posetioce je to što se glavni trg zove po Aristotelu, velikanu filozofije i nauke uopšte. O Solunu i grčkom severu nikad se bi mislilo kao o rodnom mestu filozofa, ali se ispostavilo da je Stagira, Aristotelov dom, udaljena manje od stotinu kilometara od Soluna.

Ima lepih zgrada, lepih hramova, interesantnih antičkih zidova, ima pogotovo lepo šetalište pored mora, ali ništa od toga nije monumentalno, te je samim tim teško reći zašto treba da idete u Solun.

Solun je, uprkos svojoj veličini i gustoj naseljenosti, uprkos konstantnim gužvama u saobraćaju i milionima staromodnih izloga, uprkos ogromnoj luci i bogatom kulturnom životu, neverovatno divan i autentičan mali grad.

Naravno, nema tog grada u kom nećete naići na neki porodičan restoran ili pekaru, na malu radnju punu života, na antikvarnicu koja prelazi s kolena na koleno. Ali one se polako ali sigurno proteruju na ivice velikih gradova, u predgrađa, a Solun vam to nudi kako u samom centru, tako i po obodima. Ono najbolje u Solunu se krije u sudaru kultura, sudaru kakvo uvek donese more gradovima, gde spoj Grka, Turaka, Jevreja, Slovena i hiljada generacija izbeglih nekako stvori ono što imamo danas, grad u pozadini, grad za trgovce, grad za jedno popodne.

Suština Soluna kao i svakog morskog grada je na kraju mora, gde umesto stare luke sada stanuju i restoran i omladina oko muzike i par penzionera u šetnji i jedan usamljeni pecaroš koji druguje sa galebom. Iako bi bila šteta doći u Solun a ne videti Belu kulu, crkvu Svetog Dimitrija, Galerijev luk ili vojničko groblje Zejtinlik, to nije grad koji obilazite turistički, od jedne do druge atrakcije. To je mesto u kom morate probati svaki od hiljadu mirisa i ukusa koje nudi, on se ne obilazi, niti gleda, on se doživljava kroz ukuse i mirise i kroz zvuk grčkog jezika i buzukija.