office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Uticaj društvenih mreža na život mladih

Piše: Anđela Golubović, studentkinja II godine osnovnih studija na MBS-u

Društvene mreže su sastavni deo savremenog načina života gotovo svih generacija. Danas su  lako dostupne pa se verovatno svi nekad zapitamo kako smo uopšte do nedavno bez njih funkiconisali.

„Društvo“ u društvenim mrežama

Društveni život je izuzetno bitan faktor kada je mentalno zdravlje u pitanju. Kroz naš društveni život, zadovoljavamo potrebu za prihvatanjem, pripadanjem, ispunjenošću i povezivanjem. Društvene mreže su nam pružile besplatnu komunikaciju sa ljudima ma gde oni bili na svetu, kao i brzu razmenu informacija. Naravno, baš zbog te dostupnosti, pojavljuju se i negativni aspekti – o kojima se sada često govori. Važno je da znamo da društvene mreže nisu same po sebi štetne, već njihova prekomerna upotreba jeste (tačnije, potencijalna zavisnost od njih).

Najčešće online platforme koje mladi koriste, i za koje verujem da svi imaju, ili su barem čuli za njih, su Facebook, Instagram, TikTok, Snapchat i Twitter. Preko ovih platformi dobijamo povratne informacije na sadržaj koji kreiramo, u vidu šerova, lajkova i komentara.

Moguće je postati zavisan upravo od ovih povratnih informacija. Najčešće ta zavisnost potiče od  nekog trenutnog i imaginarnog osećaja zadovoljstva, baš zbog lajkova, pratioca, pozitivnih komentara. Sa naučne strane to je pozitivno potkrepljenje koje aktivira lučenje dopamina, ali i dalje stvara zavisnost od istog kada je upotreba prekomerna. Na taj način se, takođe, stvara i iluzija o sebi, pogotovo kod osoba koje su narcisoidne.

Negativni uticaji društvenih mreža

Društvene mreže, anksioznost i „strah od propuštanja“

Danas nam je sve na dohvat ruke, samo jedan klik od nas. Upravo zato internet doživljavamo kao  mesto gde se sve dešava. Zato mladi nekada imaju „strah“ da nešto ne propuste, da ne budu u koraku sa nekim aktuelnim dešavanjima i temama. To je zapravo neka vrsta anksioznosti, taj konstantan osećaj napetosti i kompulzivna potreba za prelistavanjem mreža, kako bi bili „u toku sa dešavanjima“.

Kod mnogih se ova anksioznost odražava na kvalitet sna, kroz zapostavljanje obaveza, gubitak fokusa za druge aktivnosti, a najčešće tu propati učenje. Zato takve osobe pokazuju intenzivnu uznemirenost pa i paniku kada izgube internet konekciju, istroši im se baterija na telefonu, ili tome slično.

Društvene mreže i depresija

Jedan od razloga iz koga se depresija toliko često razvija kod mladih je taj što se stavlja znak jednakosti između društvenih mreža i „ideala“ poput popularnosti, uspeha i prihvaćenosti. Mladi broj lajkova, komentara, šerova i pratilaca vide kao izvor ličnog vrednovanja, i na osnovu toga grade svoj lični identitet. Ukoliko to izostaje, sebe smatraju manje vrednima, odbačenima, nebitnima. Naravno, okidač za depresiju je i cyber nasilje – objavljivanje tračeva, laži, izbacivanje iz grupa, pa i pretnje. Samom razvoju depresije takođe pogoduje i zanemarivanje fizičke aktivnosti, kretanja, druženja u realnom životu, usled zavisnosti od društvenih mreža.

Društvene mreže i iskrivljena slika o sebi

Danas veliki broj tinejdžerki (pa i adolescentkinja) same društvene mreže smatraju kao neko mesto za „reklamiranje“ sebe tj. svog fizičkog izgleda, gde pritom koriste mnogobrojne filtere kako bi prikazale „savršenstvo“, što je naravno pokazatelj niskog samopouzadnja.

Zbog aplikacija za obradu slika, tinejdžerke su nezadovoljne svojim izgledom zbog bubuljica, masne kose, kilaže, što je sasvim normalno i očekivano u toj fazi života pa i kasnije, kod svake devojke i dečaka. Najveći krivac za to je Instagram, gde se svi prikazuju sa savršenim licem, telom i kožom. Ali svi znamo da to savršenstvo ne postoji! Međutim to je veliki problem, jer ka tome svi teže. 

Sam Instagram i sve društvene mreže su nametnule „standarde lepote i atraktivnosti“ te poređenje sa tim standardom kod mladih devojaka neretko dovodi do poremećaja telesne šeme. Počinje od toga da u ogledalu vide samo svoje mane. Nikada nisu dovoljno mršave/zgodne, provokativne (naravno, jer ogledalo nema filtere i Photoshop).

Pozitivni uticaji društvenih mreža

Održavanje kontakata sa prijateljima i članovima porodice van naše zemlje

Na svu sreću društvene mreže su nam omogućile da sa svojim bližnjima koji su fizički daleko komunirciramo brzo, lako, jednostavno i bez skupih telefonskih poziva, te da sprečimo da se od njih distanciramo, i održimo bliskost. Naravno video pozivi su dodatna pogodnost u tom smislu – čine komunikaciju sličnijom komunikacijom uživo. Takođe, na društvenim mrežama možemo i pronaći poznanike sa kojima smo davno izgubili kontakt.

Povezivanje i upoznavanje sa osobama sličnih interesovanja

Danas imamo mogućnost formiranja ličnog profila do najsitnijih detalja, što je naravno povećalo šansu da se povežemo sa ljudima iz različitih delova sveta na osnovu zajedničkih interesovanja. Dodatno nam pomažu grupe i stranice kojima se možemo priključiti ili ih čak i sami formirati. Ovako ostvarena poznanstva mogu i izaći iz virtualnog prostora i postati prava, neposredna.

Prezentovanje kreativnosti i stvaralaštva

Društvene mreže su mnogim ljudima omogućile da svoje stvaralaštvo predstave široj populaciji nego što je to ranije bio slučaj. Njihova poezija, proza, umetničke fotografije, stripovi, zanimljivi video klipovi, izrada nakita, sređivanje ljubimaca, odeće, proizvodnja domaće hrane i slično sada lakše nalaze put do korisnika. Međutim mnogo je lepše i zanimljivije videti ovakve kreativne stvari na mrežama, neki stih koji će vam popraviti dan, nečija fotografija prirode, hrana koja će vam zamirisati kao da je tu. U moru sličnosti i istih stvari ovo je jedno lepo i prijatno osveženje.

Virtuelne grupe podrške

„Umrežavanje“ je značajno uticalo na ljude sa različitim vrstama problema, jer im je omogućilo da se međusobno povezuju, i na taj način jedni drugima pružaju pomoć i podršku. Veoma je bitno, jer je prednost usmerena na zajednice za podršku osobama sa mentalnim ili fizičkim bolestima. Prednost je naročito za one osobe koje nemaju oslonac u svom najbližem okruženju i koje se kroz ovaj način komunikacije, čitajući iskustva drugih, mogu osnažiti za obraćanje stručnom licu.

Dostupnost informacija i edukativnog materijala

Danas se vesti dele mnogo brže i jednostavnije. Sve što nas zanima možemo pronaći na internetu. Sa pojavom i generalno ekspanzijom društvenih mreža postalo je mnogo jednostavnije i tražiti i dobiti pomoć po pitanju različitih stvari. Od toga da ste pronašli nečiji novčanik ili ga izgubili, ili pronašli nečijeg ljubimca, ako je potrebno doći do davalaca određene krvne grupe, postoje zajednice gde se to može oglasiti i uz pomoć kojih bi se lako došlo do velikog broja ljudi.

Što se edukacije tiče, naravno da su bitne zajednice za razmenu različite vrste literature koje nam mogu pomoći da značajno umanjimo vreme potrebe za nekom knjigom, udžbenikom, i tome slično.

Društvene mreže – da ili ne?

Da li bih mogla bez društvenih mreža?

Ovo pitanje se samo nameće. Iskren odgovor je – naravno da bih mogla, ali ne dugo. Objašnjenje ovoga je to da mi je nekada stvarno potreban odmor od telefona i generalno društvenih mreža. Prosto dođe do osećaja prezasićenosti. Sa druge strane, nije moguće da se potpuno izolujemo od toga. Danas je sve na internetu: naši prijatelji, neke zaista poučne stvari koje možemo naći, naš posao. 

Za mene je uživanje kada na internetu gledam ljude koji putuju, fotografišu svoje omiljene trenutke i to dele sa drugima. Društvene mreže nam omogućavaju da ljude koje smatramo zanimljivim ili cenimo njihov rad pratimo i putem još jedne zanimljive platforme. 

Ja ne bih rekla da volim da delim trenutke iz ličnog života na društvenim mrežama, ali podelim sa svima ono što želim, i ono što mene ispunjava. To je konkretno fotografisanje, tačnije trenutak koji volim da zabeležim pa to i postavim na društvene mreže. 

Naravno, pored ovoga, veoma važna stvar za mene je fakultet. Putem društvenih mreža Visoka škola modernog biznisa pored značajnih informacija deli i veoma kreativan i zanimljiv sadržaj. Takođe, volim da pravim zanimljiv sadržaj za fakultet kako bih mojim pratiocima približila koliko je nama zanimljivo i dinamično na fakultetu. Na primer, u toku radionica Studentskog kluba radimo na veoma zanimljivim stvarima koje se tiču društvenih mreža. Pravimo određeni kreativni sadržaj za Instagram i za TikTok. Na mrežama su isto tako na zanimljiv način ispraćene i radionice u kojima mi studenti uvek nešto novo naučimo i lepo se družimo.

Moja poruka svima!

Zaključak svega ovoga je da danas ne možemo bez društvenih mreža. Naravno, postoji mnogo prednosti kada je u pitanju korišćenje društvenih mreža, ali i dosta negativnih aspekata.

Po mom mišljenju, uticaj društvenih mreža na mlađu decu ali i starije je u mnogim segmentima loš. Prvenstveno jer svaka devojka i osoba na društvenim mrežama je ista. Nažalost počinju svi da liče jedni na druge, da se ponašaju isto pa čak i oponašaju nečije reči, pokrete i pokušavaju nametnuti drugima mišljenja većine.

Moja poruka jeste:

Budite svoji! Ne morate se prilagođavati trendovima i pratiti ih. Imajte svoj stil, radite šta vi želite, oblačite šta vi želite i u čemu se najbolje osećate! Ne morate imati savršenu kožu i telo, ne morate imati najbolje fotografije sebe na Instagramu, imajte svog psa, svoju omiljenu knjigu i neka vam to bude iskrena sreća, i manji broj ljudi koji će sa vama tu sreću podeliti i pratiti. Najbitnije je da živite svoj život, po vašim pravilima, vi ih određujte. Volite sebe! Imajte svoje mišljenje, imajte svoje JA!

Preporučena literatura

Obzirom da me je ova tema zainteresovala, čitala sam različite tekstove koji su mi pomogli da celovito sagledam situaciju i napišem ovaj blog. Neke od tekstova koje bih svima savetovala da pročitaju su:

Pew Research Center: Teens, Social Media and Technology

Marketing91: Impact of Social Media on Youth: Positive & Negative Effects of Social Media

James Megato: Impact of Social Media on the Youth

Takođe bih preporučila dve knjige koje su ostavile utisak na mene, a tiču se ove teme.

Stephen J. Smith: Social Media & the Adolescent Digital Tribe

Bernard Clive: Hooked: Overcoming Social Media Addiction