Počev od prve industrijske revolucije, tehnološki izumi su dovodili do brojnih izazova, prilika, šansi, ali i opasnosti i strahova. U doba pete industrijske revolucije koju je najavila Evropska komisija 2021. godine, razvoj savremenih algoritama, mašinskog učenja, big data, robitike i veštačke inteligencije doveo je do razvoja i sve veće primene različitih vrsta robota. Najjednostavnije rečeno, roboti su vidljive mašine koje sadrže senzore, aktuatore i određeni nivo veštačke inteligencije (Robots in the Workplace: a Threat to—or Opportunity for—Meaningful Work? | SpringerLink)
Oni sve više postaju deo radnog okruženja i izvesno je da će na svim radnim mestima u ne tako dalekoj budućnosti roboti biti naše kolege. Posebno su aktuelni humanoidni roboti koji su dizajnirani za direktnu interakciju i kolaboraciju sa ljudima. Oni kombinuju ljudsku fleksibilnost i veštine za rešavanje problema, sa snagom, preciznošću i izdržljivošću mehaničkih robota (ISO – ISO 8373:2012 – Robots and robotic devices — Vocabulary)
Koje su prednosti primene robota u radnom okruženju?
- Roboti mogu da rade non stop 24/7/365 i ne traže povišicu
- Roboti se ne žale da su umorni i da su im radni uslovi neadekvatni (osvetljenje, temperatura, buka)
- Roboti mogu da obavljaju fizički zahtevne poslove i poslove koji su opasni po bezbednost i zdravlje ljudi
- Roboti ne prave greške tokom obavljanja radnih zadataka
- Roboti mogu da preuzmu sve one poslove koji su monotoni, rutinski i dosadni za zaposlene
- Roboti pružaju priliku zaposlenima da se posvete drugim poslovima na kojima se traže kreativnost, inicijativa, inovativnost, promišljanje.
Napretkom veštačke inteligencije i robotike, roboti dobijaju nova svojstva i karakteristike. Oni polako preuzimaju i neke kompleksnije radne zadatke i aktivnosti, pružajući ljudima pomoć i podršku.
U praksi ljudi imaju više vremena da se posvete klijentima i kupcima, kao i da osmišljavaju različite inovativne pristupe i ideje.
Kako roboti utiču na radna mesta i zanimanja?
Iako ljudi često osećaju strah da će biti zamenjeni robotima i da će ostati bez posla, u praksi dolazi do pojave novih profesija i zanimanja. Pretragom na sajtovima indeed i glassdoor, mogu da se pronađu sledeća radna mesta: Robotics Engineer, Robotics Designer, Robotics Technician, Business Robotics Process Automation Analyst, Robotics Application Engineers, Test Engineer for Robotics, etc.
Pored privrede, i akademska zajednica ima potrebu za novim radnim pozicijama. Među njima su: Robotics Teacher, Robotics Professors (Industrial robotics, Mobile Robotics), Robotics Technical Trainer, Computer Science Teacher i slično.
Nažalost, uvek postoji i druga strana medalje. Tako je i u slučaju robota. Postoje brojni primeri kompanija u kojima su roboti doveli do gašenja određenih radnih mesta na kojima su zadaci bili repetitivni, standardizovani i rutinski. Određeni broj zaposlenih na takvim radnim mestima je izgubio posao. Zato se kod zaposlenih javlja strah od robota jer se plaše da će izgubiti svoje radno mesto i izvor egzistencije. Pored toga, zaposleni se plaše da će im biti smanjena plata ako roboti preuzmu deo njihovih aktivnosti.
Tu je uvek i nelagoda koju zaposleni osećaju u prisustvu robota jer ih posmatraju kao mehaničke sklopove koji su sada tu, blizu njih, u njihovom radnom okruženju. Iako je Isak Asimov postavio 3 zakona robotike prema kojima su roboti potpuno bezopasni i bezbedni po ljude, nekada se desi neka greška u funkcionisanju koja može da ugrozi bezbednost ljudi. Pre svega, zbog mehaničnih i električnih oštećenja, roboti mogu da imaju iznenadna i očekivana kretanja i pokrete koji mogu biti opasni po ljude (Working safely with robot workers: Recommendations for the new workplace: Journal of Occupational and Environmental Hygiene: Vol 13, No 3 (tandfonline.com).
Adekvatnom primenom i održavanjem robota, navedeni nedostaci mogu biti eliminisani ili barem smanjeni.
Sigurno je da će roboti postati naše kolege i deo našeg radnog okruženja, bez obzira na profesiju kojom se bavimo. Zaposleni moraju da se prilagode i pripreme za to doba i za buduće poslove. Još jednom dolazi do izražaja potreba za stalnim učenjem i usavršavanjem.
U pogledu kompetencija, zaposleni treba da izgrade kritičko razmišljanje, rešavanje problema, kreativnost, komunikativnost, saradnju.
Od karakternih osobina, zaposlenima su potrebni radoznalost, inicijativa, upornost, istrajnost, prilagodljivost, liderstvo, društvena i kulturološka svest.
Danas je, možda više nego ikada pre, evidentna potreba za T oblikovanim stručnjacima koji će posedovati dubinsko znanje iz jedne oblasti i širok dijapazon različitih znanja i veština jer problemi i odluke postaju sve kompleksniji i izazovniji.
Više o ovoj temi možete pronaći u radu koji sam izlagala 2022. godine na konferenciji. (https://www.researchgate.net/publication/363821197_Industrija_50_i_digitalno_poslovanje_uticaj_na_ljudske_resurse_INDUSTRY_50_AND_DIGITAL_BUSINESS_OF_ORGANIZATIONS_IMPACT_ON_HUMAN_RESOURCES)
prof. dr Jelena Lukić Nikolić
