Od juna 2021. godine, u Republici Srbiji je počela primena Zakona o digitalnoj imovini, koji po prvi put definiše pojam digitalne imovine, bez obzira na tehnologiju na kojoj je zasnovana, njene pojavne oblike, kao i načine trgovanja digitalnom imovinom. Regulisanjem ove oblasti evidentno Srbija postaje zemlja fintech-a, prateći inovacije i promene u digitalnom svetu. Na ovaj način se prvobitno pruža šansa mladim startup kompanijama da koriste dodatne vidove finansiranja za svoje ideje i projekte, dok se poslovanje na digitalnom tržištu pomera iz tzv. “sive zone“, što doprinosi većoj pravnoj sigurnosti svih učesnika.
Šta je digitalna imovina?
Digitalna imovina ima isto značenje kao kripto imovina ili virtuelna imovina. Kripto imovina se češće upotrebljava u neformalnom definisanju ovog pojma i odnosi se prevashodno na tehnologiju pomoću koje je kreirana.
Digitalna imovina je „zapis vrednosti u digitalnoj formi koji se može kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi digitalno odnosno koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja“ (Zakon o digitalnoj imovini, “Sl. glasnik RS”, br. 153/2020)
Koji su oblici digitalne imovine?
Virtuelna valuta i digitalni token predstavljaju dva osnovna oblika digitalne imovine.
Virtuelna valuta je „vrsta digitalne imovine, koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti. Ona nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca, ili valute, ali je fizička, ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati u elektronskoj formi.“ (Zakon o digitalnoj imovini RS). Bitkoin je najpoznatiji predstavnik virutuelne valute. Narodna banka Srbije je nadležna u domenu virtuelnih valuta.
Digitalni tokeni mogu se definisati kao “nenovčani ulog u privredno društvo, odnosno kao nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge”. (Zakon o digitalnoj imovini RS).
Tokeni podobni za ovu namenu moraju biti odobreni od strane Komisije za hartije od vrednosti i objavljeni na zvaničnoj listi dozvoljenih tokena. Digitalni tokeni su posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija i startapova.
Koje usluge privredna društva mogu pružati u vezi sa digitalnom imovinom?
Usluge povezane s digitalnom imovinom obuhvataju:
1) prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
2) usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;
3) usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
4) čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
5) usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
6) vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
7) usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
8) upravljanje portfoliom digitalne imovine;
9) organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom
(Zakon o digitalnoj imovini RS)
U zavisnosti od vrste usluga koje privredno društvo ima nameru da pruža u vezi sa digitalnom imovinom, minimalni kapital privrednog društva može biti 20 000, 50 000 odnosno 125 000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.
Kako se digitalnim tokenima može investirati u poslovanje i šta znači ICO?
U domenu preduzetništva i startup projekata, digitalni tokeni mogu imati izuzetno veliki značaj, jer treba da omoguće jednostavan i brz postupak prikupljanja kapitala. Privredni subjekt koji želi da privuče potencijalne investitore i obezbedi sredstva za razvoj svog poslovanja izdaje digitalne tokene koji se mogu kupovati od strane investitora, koji ih kasnije na berzi mogu dalje prodavati odnosno njima trgovati. Cena digitalnog tokena zavisiće od vrednosti samog projekta za koji privredni subjekt prikuplja sredstva, poslovna vizija neke kompanije i predviđate joj uspeh, i ako ista prikuplja kapital kroz emitovanje digitalne imovine.
Izdavanje digitalnih tokena, odnosno inicijalna ponuda, u praksi je poznato i kao ICO (Initial coin offering). ICO predstavlja modifikovan tradicionalni pravno-finansijski institut IPO (Initial Public Offering), prilagođen kriptovalutama i novim tehnologijama koje sve više zauzimaju svoje mesto u svetu ekonomije i investiranja. IPO je već dugo prisutan na tržištu i predstavlja proces koji je detaljno regulisan striktnim zakonskim propisima. Svaka pojedinačna kompanija koja pristupi takvom projektu prikupljanja investicija mora proći rigoroznu kontrolu državnih institucija i ispuniti paket strogih uslova predviđenih zakonima koji regulišu tržište kapitala i poslovanje hartijama od vrednosti. Sa ICO do sada to nije bio slučaj, pa su mnoge kompanije koristile prazninu u regulativi i na taj način plasirale svoje tokene. ICO je počeo da funkcioniše globalno bez definisanja jasnog statusa i prethodne regulacije. Upravo to je bio jedan od glavnih razloga nestabilnosti tržišta digitalne imovine i velike fluktuacije u cenama tokena.
Obaveze izdavaoca tokena digitalne imovine zavise od toga da li token ima oblik finansijskog instrumenta (hartije od vrednosti, odnosno akcija, obveznica, instrumente tržišta novca, fjučerse, opcije itd.) ili nema. Ukoliko token ima karakteristike finansijskog instrumenta, na proces izdavanja primenjivaće se, pored Zakona o digitalnoj imovini, i Zakon o tržištu kapitala, što ceo proces znatno komplikuje. Ukoliko token nema odlike akcija, niti je zamenjiv za akcije izdavaoca, kao i ukoliko ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000 evra, na postupak izdavanja primenjuju se samo odredbe zakona o digitalnoj imovinu. Pre primarne emisije tokena, njegov izdavalac je dužan da ispoštuje određene zakonske uslove, među kojima je najvažnije sastavljanje i publikovanje tzv. belog papira, gde izdavalac do detalja opisuje svoje poslovanje i razloge zbog kojih prikuplja kapital.
Šta je „Beli papir“?
Beli papir je dokument, koji u skladu sa međunarodnom praksom sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, samoj digitalnoj imovini, rizicima povezanim s digitalnom imovinom i koji ima cilj da omogući investitorima donošenje informisane investicione odluke. Beli papir se izdaje i objavljuje u znatno jednostavnijoj proceduri nego prospekt kod izdavanja finansijskih instrumenata, ali je cilj njegovog izdavanja istovetan.
Primarno i sekundarno tržište podrazumeva izdavanje digitalne imovine, oglašavanje i trgovanje istom, gde je izdavanje digitalne imovine dozvoljeno, odnosno nije uslovljeno postojanjem tzv. „belog papira“, dok je oglašavanje digitalne imovine uslovljeno postojanjem odobrenog „belog papira“, a izuzetno i bez njega, ako je to u skladu sa aktom nadzornog organa, odnosno Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti.
Da li u Srbiji postoje digitalni tokeni?
Prvi digitalni token pod nazivom Finspot faktoring token ili skraćeno FIN, odobren je od strane Komisije za hartije od vrednosti u maju 2022. godine, dok je u januaru 2023. godine odobren još jedan pod nazivom FIN 2. FIN imaocu daje pravo na ulaganje u jedan ili više ponuđenih investicionih indeksa (ukupno četiri indeksa) koji predstavljaju deo portfolija Finspota. Investicioni indeksi se razlikuju u zavisnosti od roka dospeća i visine kamatne stope, te imalac FIN-a koji je uložio svoje tokene u neki od investicionih indeksa, ima pravo na kamatu po fiksnoj kamatnoj stopi koja dospeva i koja se obračunava po stopi navedenoj u izabranom investicionom indeksu.
Piše: prof.dr Nina Maksimović Sekulić
