Ritam i pauze govora, promene u izrazu lica, pokreti, telesni dodir, usmeravanje i zadržavanje pogleda, razlike u odstojanju – sve su toneverbalni komunikacioni znakovi koji odslikavaju međuljudske odnose i individualna osećanja. Međutim, težina koju dajemo rečima neprekidno baca sve ostale oblike izražavanja u drugi plan.
Stoga se često nameće pitanje: Zbog čega ljudi, koji već poseduju toliko razvijen komunikacioni sistem poput verbalnog, koriste neverbalne znake?
Odgovor na to možemo pronaći u svakodnevnom životu, jer je neverbalna komunikacija suštinski deo ljudskog reagovanja. Postoje pet razloga koji čine govor tela neizostavnim u svakodnevnoj komunikaciji. U pitanju su:
1. Nemogućnost izražavanja nekih pojava verbalnim znakovima;
2. Jasnije i oštrije isticanje neke odluke ili stvari;
3. Moć nad bilo kakvim pokušajem manipulacije;
4. Eksplicitnije izražavanje ličnih stavova;
5. Uzajamno informisanje.
Osim toga, neverbalna komunikacija je neizbežna tema izučavanja socijalne psihologije i lingvistike, a od velikog je značaja i za sve discipline koje se bave ljudskim ponašanjem, kao i za muziku i umetnost.
Šta oblikuje neverbalnu komunikaciju: biološko nasleđe ili kulturno okruženje?
Većina neverbalnih komunikacionih znakova kod čoveka stečena je tokom života socijalnim učenjem. Međutim, neosporna je činjenica da izvor neverbalnih komunikacionih znakova može biti ibiološko nasleđe. U nasleđene komunikacione znakove ubrajaju se neki facijalni izrazi za emocije, nizovi stanja, kao i pokreti različitih delova tela i znakovi u ponašanju.
Važno je istaći da se neverbalni komunikacioni znakovi uočavaju i kod životinja i da su se mnogi naučnici bavili njihovim proučavanjem i upoređivanjem sa ljudskim. Na taj način su, naišavši na brojne razlike, došli do zaključka da se neverbalna komunikacija kod čoveka u najvećoj meri zasniva se na učenju.
Kultura, kao i različita lična obeležja poput pola, uzrasta, statusa, obrazovanja i osobina ličnosti od rođenja utiču naneverbalne komunikacione znakove. Iz tog razloga, osoba koja se tokom života seli u nepoznatu kulturnu sredinu doživljava stanje snažnog emocionalnog i intelektualnog poremećaja ličnosti, poznatije kao kulturni šok.
Naime, razlike u gestikulaciji dodatno zbunjuju osobu koja se prilagođava potpuno novom načinu života.
Na primer, dok su kod nas poljubac i zagrljaj prilikom susreta veoma učestali, u drugim kulturama se ovaj čin smatra krajnje neprikladnim. Sa druge strane, rukovanje sa samim sobom, koje je potpuno normalno u Indiji, nama deluje smešno i besmisleno.
Bitno je istaći da je adekvatna neverbalna komunikacija neophodna za dobru verbalnu. Naime,neverbalnom komunikacijom oblikujemo verbalne iskaze. Bez nje bi isti bili monotoni.
Sinhronizacija je veoma bitna uloga ove vrste komunikacije, jer bez nje bilo koji oblik konverzacije ne bi mogao kontinuirano teći. Potrebni su znaci poput klimanja glavom, koji bi pokazali da slušamo sagovornika, ili oni kojima želimo da preuzmemo reč. Takođe, naglašavanjem možemo odvojiti bitno od nebitnog i dati novi smisao rečima.
Autor: Doc. dr Aleksandra Brakus
Visoka škola modernog biznisa
