Nemanja Vidić, rođen 21. oktobra 1981. godine u Užicu, proveo je svoju igračku mladost u školi beogradske Crvene Zvezde. Iako je svoj seniorski igrački staž započeo u subotičkom Spartaku kao pozajmljen igrač Crvene Zvezde, Vidić je vrlo brzo dokazao redak igrački potencijal na mestu odbrambenog igrača što ga je preporučilo nazad u Beograd. U Crvenoj Zvezdi je ubrzo stekao i kapitensku traku i za tri sezone u Crvenoj Zvezdi, Nemanja Vidić je na 67 utakmica postigao 12 golova, što je odličan učinak za jednog štopera. U julu 2014. godine je prešao u moskovski Spartak kada je bez obelodanjivanja tačnog iznosa transfera, špekulisano da je u tom trenutku to bio najveći transfer u istoriji ruske fudbalske lige za jednog odbrambenog igrača. Znatno jača ruska liga nije pokolebala Vidića te je on svoj kvalitet dokazivao iz meča u meč, što ga je na kraju preporučilo i Mančester Junajtedu.
Ostala je zabeležena i zapamćena izjava Nemanje Vidića pošto je 2016. godine odlučio da završi svoju igračku karijeru: „Ne živim ja san, nego svoje ambicije i ciljeve. San sam preživeo na „Marakani“. Nisam kao klinac sanjao dres Mančestera ili Reala, već dres Zvezde, kapitensku traku na ruci i gol Partizanu! I sve sam to ostvario. Jedino što nisam, a o čemu sam kao klinac maštao u Užicu, bilo je da posle pogotka protiv crno-belih otrčim na severnu tribinu i – ne vratim se na teren.Ali da ponovim, Zvezda je san, a Mančester je dokazivanje, profesionalizam…“. Sve to i mnogo više je i ostvario, bio je i kapiten Mančester Junajteda i osvajač jedne Lige šampiona i Interkontinentalnog kupa 2008. godine, pa još dva puta finalista Lige šampiona 2009. i 2011. godine. Takođe, bio je ljubimac navijača Mančestera koji su u njegovu čast spevali pesmu kojom veličaju njegovu borbenost i požrtvovanost. Mnoštvo zanimljivosti o Nemanjinoj karijeri i slavi koja je pratila njegov igrački put u Mančester Junajtedu možete pročitati u biografiji autora Frank Worrall-a „Nemanja Vidic: Captain Fantastic“(napisana za sada samo za englesko govorno područje).
Biografija počinje pričom o Nemanjinim počecima i tragedijom koja je obeležila 2001. godinu kada je Nemanjin najbolji prijatelj iz Crvene Zvezde Vladimir Dimitrijević tragično izgubio svoj život na fudbalskom terenu usled srčanih problema. Od tada, svaki Nemanjin gol je sadržao posebnu posvetu: „za Vladu Dimitrijevića“, a naročito je emotivno bilo kada je Nemanja postigao svoj prvi gol u derbijima sa Partizanom, nosivši ispod dresa majicu sa Vladinim likom i porukom upućenom svom nikad zaboravljenom prijatelju. Worrall opisuje vrlo težak period privikavanja Vidića na engleski fudbal i zahteve Mančester Junajteda, pogotovo čuvenog menadžera Aleksa Fergusona, i Vidićevu bitku sa povredama koje su usporile njegov meteorski uspon. Uža odbrana koju su činili golman van der Sar i štoperski tandem Ferdinand – Vidić su postali sinonim za čvrstu, sigurnu, požrtvovanu i stabilnu odbranu, koja je oborila sve rekorde u nesavladivosti. Worrall u biografiji ističe u dva poglavlja odbranu Mančestera kao ključnu i odaje se posebno priznanje saradnji između Rija Ferdinanda i Nemanje Vidić, podržanu van der Sarom na golu, koji su uspeli čitavih 16 utakmica da sačuvaju mrežu Mančestera netaknutom. Ta čvrstina u odbrani je davala dodatnu dozu samopouzdanja celoj ekipi, pa vrhunski tehnički doteranim igračima poput Gigsa, Runija i Ronalda nije bilo preterano teško da svoj nesumnjiv individualni kvalitet materijalizuju golovima u mreži protivnika. Tako je Ferguson stvorio ponovo „savršeno upakovanu mašinu“ koja je mlela sve pred sobom i istovremeno imala novi nalet mladih zvezda u usponu (Portugalac Nani, Brazilac Anderson) kojima je predviđana zvezdana budućnost. Krunu uspešne kampanje u 2008. godini Nemanja Vidić i Mančester Junajted su ostvarili u Moskvi (simbolično, u gradu u kojem je Vidić nastupao za svoj prethodni klub – ruski Spartak) pobedivši u finalu Lige šampiona londonski Čelzi nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca. Sve te divne momente oko finala i posle finalne utakmice, Worrall je detaljno predstavio u biografiji „Nemanja Vidic: Captain Fantastic“. Drugi svoj veliki cilj da postane i klupski šampion sveta sa Mančesterom, Nemanja Vidić je ostvario na kraju 2008. godine, kada je Junajted u finalu pobedio ekvadorski LDU Kito 1:0 golom Vejna Runija. Iako je Junajted pobedio, ova utakmica neće ostati u lepom sećanju Nemanji Vidiću jer je u 49. minutu utakmice dobio crveni karton zbog namernog udaranja laktom protivničkog igrača. U biografiji se posvećuje pažnja i Nemanjinim nastupima za reprezentaciju i ističe se posebno lično razočaranje koje je Nemanja doživeo nakon što je u ključnoj utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006. godine protiv Bosne i Hercegovine u Beogradu dobio crveni karton što ga je eliminisalo iz startne postave na početku Svetskog prvenstva u Nemačkoj. Nakon toga, usledila je povreda na treningu tako da je Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine za Nemanju završeno i pre nego što je i počelo. Ipak, Nemanja je uvek celog sebe davao kako za reprezentaciju tako i za klub koji nastupa, što go je oduvek činilo „igračem od poverenja“ svih – saigrača, trenera/selektora, navijača i zato je sasvim zasluženo nosio nadimak Captain Fantastic.
Ostale teme iz sveta sporta možete pratiti na blogu MBS-a.
Upišite Visoku školu modernog biznisa www.mbs.edu.rs i steknite praktična znanja i veštine koje će Vam pomoći da i Vi ostvarite svoje snove!
Autor: Doc. dr Jelena Lukić
