Mediji imaju veliki uticaj na naše ponašanje, formiranje mišljenja, stavova, verovanja, ukusa, itd. Uticaj medija je sve veći jer sa godinama se povećava broj i vrsta medija. Oni utiču na promovisanja lepote kao neophodne kategorije savremenog društva. U medijima se promoviše potrošačka kultura i njeni standardi lepote i ukusa, koji su zasnovani na materijalnim vrednostima.
Platon pod idejom lepote podrazumeva nešto netelesno i vančulno. Lepota se shvata kao inetektualna i duhovna, za razliku od shvatanja lepote koju nameću mediji. Kultura nije nešto sa čime se čovek rađa. Kultura se uči. Mediji imaju odgovornost da promovišu kulturne i duhovne vrednosti.
Uticaj medija masovnih i individualnih komunikacija je veoma veliki na savremene životne stilove.
Ekspanzijom medija i novih komunikacija uticaj reklamnih industrija je još jači i dopire do svakog pojedinca. Mediji zajedno sa modnom industrijom kreiraju i promovišu nerealne standarde lepote. To sve ostavlja posledice na ljude, a najviše na mlade koji žele da dostignu idealne standarde lepote, koji su nametnuti kao normalni i poželjni.
Besprekorna lepota koju mediji promovišu je daleko od stvarnosti.
Ne postoji ništa na kugli zemaljskoj što čovek toliko ceni kao lepotu do koje mu je stalo, a da ne može dati razlog za tu svoju žudnju, niti položiti račun za tu neobičnu vrednost koja mu se neodoljivo nameće.
Pojam lepog je uvek bio interesantan i pomalo neuhvatljiv. Uvek postoji opasnost da toj reči pridamo manje ili više proizvodna značenja koja su podložna osporavanju. Možemo slobodno reći da ova reč prevazilazi i domen estetike. Filozofi kroz istoriju imali su tendenciju da mešaju „lepo“ i „dobro“. Pojam lepo ima više značenja, čak i u filozofskom dijalogu koristi se isti pojam a misli se na različite stvari. Onima koji su u stara vremena govorili o lepom, bilo im je bitno da lepo bude i dobro.
Duhovno dobro je samo po sebi lepo a materijalno dobro ne mora biti i lepo. Ova konstatacija se može održati i u današnje vreme kada se kroz potrošačku kulturu vrednuju materijalne vrednosti i gde nije bitno „biti“ već „imati“. Reklamne agencije putem medija postižu svoje interese i promovišu poželjne vrednosti, kriterijume ukusa i lepog. Ali neka stara razmišljanja na temu lepog imaju dobro viđenje da ono ima osobinu da privlači i pokreće.
Lepo u novije vreme ima značenje koje je suprotno od ružnog. Ako tako posmatramo ovaj pojam on obuhvata i prirodne i umetničke forme. Lepota može biti fizička i psihička. Ali, očigledno je da je u sadejstvu sa praksom savremenog građanskog individualizma, narcizma i konzumerizma, pitanje ukusa povezano s fenomenom modne industrije, dizajna, estetske hirurgije, marketinških komunikacija i sveopšteg posredovanja, te da bitno utiče na tzv. životne stilove građana- potrošača.
Mediji prodaju više od proizvoda. Oni prodaju vrednosti, imidž, koncept života. Potrošačka kultura stavlja na prvo mesto materijalne vrednosti i predmete koji postaju brendovi koje treba imati i koristi. Modne industrije nameću modu, stil života i oblačenja. Mediji prodaju koncepte ljubavi, seksualnosti, a ono što je još bitnije i moćnije to je koncept uspeha.
Autor: Doc. dr Aleksandra Brakus
Visoka škola modernog biznisa
