Doba u kojem živimo možemo slobodno okarakterisati kao eru globalizacije. Jedna od ključnih karakteristika globalizacije je razvoj svetskih telekomunikacija i dostupnost kulturnih i informativnih sadržaja širom sveta. Informacija je postala najtraženija roba, a oni koji poseduju informacije i plasiraju ih putem medija postaju veoma značajni. Novinari bi trebalo da poštuju etičke kodekse i pravila koja važe za njihovu profesiju. Osnovna uloga informacija bi trebalo da bude uvećanje znanja, kako bismo mogli da rekonstruišemo stvarni kontekst društvenih zbivanja. Tržišna utakmica i borba za tiraž doveli su do toga da tabloidni mediji tretiraju informaciju kao robu koju treba dobro plasirati na medijskom tržištu. Tabloidno novinarstvo se karakteriše odsustvom etike, profesionalizma i samoregulacije. Jedino merilo uspeha za ovu vrstu novinarstva je profit.
Posao novinara je i umeće istraživanja, analiza događaja, ljudi i pojava i njihovo prezentovanje sve zahtevnijem medijskom tržištu. Mnogi mediji se opredeljuju za jeftiniji “proizvod” koji zadovoljava potrebe određenih konzumenata popularne kulture – kulture kiča. Govorenje istine u javnom interesu jeste plemeniti ideal. Neka moralna pitanja se pred profesionalne novinare postavljaju prvenstveno usled činjenice da je objavljivanje vesti u većini slučajeva i biznis.
Možemo slobodno konstatovati da postoji medijsko tržište, koje utiče na medijski sadržaj. Globalizacija, slobodan kapital i sve veća težnja ka širenju tržišta, dovela su do intenzivne medijske koncentracije i konglomeracije. McQuail ističe da koncentracija znači nadzor nad proizvodnjom, zapošljavanjem, distribucijom i publikom.
To znači da mediji žele da dominiraju tržištem i povećaju dobit medijske kompanije, da poseduju kontrolu nad informacijama i medijskim sadržajem. Možemo pouzdano tvrditi da tržište ”nije više što je nekad bilo” i da se radikalno izmenilo pod uticajem društvenih faktora, koji su doveli do novih pravila ponašanja.
Elektronska revolucija stvorila je doba informatike i veliki deo poslovanja danas se obavlja putem elektronskih mreža. Tako je i sa medijima. Potrošači očekuju bolji kvalitet usluge i njeno prilagođavanje svojim potrebama. Oni žele sve bolje pogodnosti i sve su manje lojalni brendu. Tradicionalni mediji se moraju prilagođavati i omogućavati dostupnost svojih sadžaja na internetu i društvenim platformama.
Medijska kultura u Sjedinjenim Državama, kao i u većini kapitalističkih zemalja, predstavlja najvećim delom komercijalni oblik kulture, koji se stvara radi profita i distribuira u vidu robe. Komercijalizacija kulture i njeno pretvaranje u robu imali su dalekosežne posledice. Pre svega, proizvodnja kulture radi stvaranja profita znači da čelnici ove industrije nastoje da stvore predmete koji će biti popularni, koji će se dobro prodavati ili, u slučaju radija i televizije, privući što brojniju publiku. U mnogim slučajevima to znači stvaranje proizvoda sa najnižim zajedničkim imeniteljem, koji neće odbijati široku publiku i koji će privući maksimalan broj potrošača.
Posetite sajt Visoke škole modernog biznisa, saznajte više o marketinškim i medijskim veštinama.
Autor: Doc. Dr Aleksandra Brakus
