Najnovija izmena Zakona o privrednim društvima (ZPD) RS donela je brojne novine u cilju unapređenja procesa digitalizacije u poslovanju privrednih društava, tako i usklađivanja sa Akcionim planom Programa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja – Doing Business za period 2020-2023. godine (https://www.mgsi.gov.rs)
Izmene i dopune ZPD stupile su na snagu u novembru 2021. godine, ostavljajući mogućnost privrednim društvima da se usklade sa pojedinim odredbama do sredine 2022. godine odnosno početka 2023. godine. (https://www.paragraf.rs).
Da li privredna društva moraju biti registrovana na portalu e-Uprave?
Sva privredna društava moraju biti registrovana na portalu e-Uprave. Do sada su privredna društava bila u obavezi da imaju samo svoju adresu elektronske pošte. Ubuduće će sva dokumenta, rešenja i slično, privredna društva primati putem ovog portala kroz e-sanduče. (https://euprava.gov.rs)
Kako se vrši prijava za osnivanje privrednog društva?
Jedna od najvažnijih izmena odnosi se i na prijavu za osnivanje privrednog društva Agenciji za privredne registre, koja će se ubuduće podnositi isključivo u elektronskoj formi (https://www.apr.gov.rs) Registracionu prijavu u ime stranke će podnositi, pored lica koja su po Zakonu o elektronskom dokumentu obavezna na to, i advokati. Ako se uz prijavu dostavlja akt, odnosno dokument koji je prethodno izvorno sačinjen u papirnoj formi, dostavlja se primerak tog dokumenta koji je digitalizovan i overen. Obaveza plaćanja naknade nastaje danom podnošenja prijave, odnosno danom podnošenja zahteva za izvršenje druge usluge.
Problem fiktivnih adresa, prinudna likvidacija i izmene Zakona o privrednim društvima
Izmene ZPD obuhvatile su i problem tzv. “fiktivnih adresa”, te je zakonodavac omogućio zainteresovanom licu da može tužbom nadležnom sudu, da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine, nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Na osnovu toga, uveden je i novi razlog za prinudnu likvidaciju privrednog društva, ako privredno društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta ne registruje novu adresu sedišta.
U vezi sa prinudnom likvidacijom privrednih društava, bitno je dodati i to da je od 2018. godine, veliki broj privrednih društava obrisan iz nadležnog registra. Sprovođenje prinudne likvidacije je otvorilo veći broj pravnih pitanja, naročito u situacijama u kojima je razlog prinudne likvidacije bio nedostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja. Nove izmene dopunjuju odredbe o prinudnoj likvidaciji, te sada razdvaja otklonjive i neotklonjive razloge za prinudnu likvidaciju, a shodno tome, predviđa i različite rokove i procesne puteve prinudne likvidacije. Takođe, Zakon prioritet daje stečajnom postupku, odnosno, predviđa da u slučaju da za vreme trajanja postupka prinudne likvidacije, dođe do otvaranja prethodnog stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se prekida, a isti se obustavlja za slučaj da stečajni postupak bude i otvoren.
Novine izmena Zakona o privrednim društvima u pogledu ličnog interesa
Naredno značajno pitanje je preduzimanje pravnih radnji i poslova u kojima postoji lični interes. U Zakon je takođe dodat novi član 66a, koji se odnosi na izveštavanje o pravnim poslovima i radnjama u kojima postoji lični interes. “Privredno društvo koje je tokom poslovne godine zaključivalo pravne poslove, odnosno preduzimalo pravne radnje u kojima je postojao lični interes lica koje ima posebne dužnosti prema društvu, a za koje je potrebno odobrenje, dužno je da u godišnjim finansijskim izveštajima za tu poslovnu godinu navede podatke o vrsti i predmetu pravnog posla ili radnje; vrednosti, odnosno ceni predmeta pravnog posla ili radnje; procentu udela, odnosno akcija koje lice koje ima posebne dužnosti poseduje u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima; svojstvu, statusu, odnosno funkciji koju lice koje ima posebne dužnosti obavlja u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima”. Dalje, čak i ako je pribavljeno odobrenje za određeni pravni posao, a pravni posao nije zaključen, odnosno pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti, društvo može podneti tužbu za poništaj tog pravnog posla, odnosno radnje i naknadu štete od lica koje ima posebne dužnosti prema društvu, a koje je imalo lični interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji.
Društvo na svojoj internet stranici ili internet stranici Agencije za privredne registre mora da objavi nameru zaključivanja posla u kojoj postoji lični interes odnosno preduzimanja pravne radnje za koju je potrebno odobrenje. Novina je i to da ukoliko je protiv direktora, člana nadzornog odbora, prokuriste ili likvidacionog upravnika podneta tužba zbog postojanja posla ili radnje gde postoji lični interes, a isti nije odobren, sada će se, pored upisa ograničenja prava lica u Centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica, ovo lice brisati iz registra kao zastupnik.
https://crp.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/ActiveRestrictions
Šta izmene Zakona o privrednim društvima znače za poslovanje javnih akcionarskih društava?
Na kraju, neophodno je navesti i novine u poslovanju javnih akcionarskih društava. Ona su u obavezi da podstiču dugoročno angažovanje akcionara u javnim akcionarskim društvima. Shodno tome, uvedeni su pojmovi institucionalni investitor, rukovodilac imovine i savetnik za glasanje. Definisane su njihove obaveze, politika angažovanja, kao i obaveza objavljivanja strategije ulaganja institucionalnih investitora i rukovodilaca imovinom, kao i objavljivanje posebnih informacija za savetnika za glasanje. Takođe, uređen je i postupak informisanja akcionara u javnom akcionarskom društvu, čime se svakako dovodi do većeg ostvarivanja prava akcionara.
Prof. dr Nina Maksimović Sekulić
