Ne postoji pravi način da postignemo opuštenu kontrolu koju želimo ukoliko držimo sve svoje obaveze u glavi. Razlika između uspešnih ljudi i onoga na koji način oni rešavaju svoje obaveze i onoga što rade ostali jeste u tome što uspešni ljudi sakupe i organizuju sve svoje obaveze postojećim alatima koje imaju pri ruci a ne u glavi. A to važi za sve – malo ili veliko, lično ili profesionalno, bitno ili nebitno. Za sve.
Svako od nas je u jednom trenutku stigao do tačke u učenju ili poslu ili u svom životu kada je morao da sedne i da napravi spisak obaveza. Međutim, najveći broj ljudi pravi takav spisak samo u slučajevima kada konfuzija postane nepodnošljiva i kada situacija zahteva neposrednu aktivnost. I tada, ljudi obično naprave spisak na kojem se nalaze oblasti koje ih muče. Ali kada bismo takav pregled primenjivali u svakodnevnom obavljanju svojih obaveza i kada bi takav način ponašanja postao obeležje našeg života, osetno bismo poboljšali realizaciju naših obaveza.
Potrebno je da napravimo intuitivan izbor zasnovan na opcijama kojima raspolažemo, umesto što pokušavamo da razmislimo o tome koje opcije postoje u rešavanju nekog problema. Ako prethodno analiziramo situaciju i promislimo o svemu kao i ako sačuvamo rezultate u koje verujemo da su dobitna kombinacija, tada ne želimo da gubimo vreme razmišljajući o stvarima više od jedanput. To je neefikasno korišćenje kreativne energije i izvor je frustracije i stresa.
Nije dobro kada pokušavamo da ’’ubrzavamo’’ razmišljanje. Naš mozak će nastaviti da obrađuje sve što je i dalje nerešeno. Ali naš mozak može primati nerešene obaveze samo do određene granice pre nego što ’’eksplodira’’.
Veliki je problem što nas mozak stalno podseća na nešto kada ništa ne možete uraditi povodom toga. Mozak nema osećaj za prošlost ili budućnost.
To znači da, čim kažete sebi da treba da uradite nešto i pohranite to u svoju memoriju, postoji deo vas koji misli da bi sve vreme trebalo nešto da radite. Naš um misli da bi sve što treba da uradimo trebalo uraditi baš sada.
Međutim, čim smo u svojoj memoriji uskladištili dve stvari, stvorili smo lični neuspeh, jer je nemoguće obe stvari uraditi u isto vreme. To stvara sveprisutan faktor stresa čiji izvor ne može biti utvrđen. Zbog toga je najvažnije da svoje veštine primenite što potpunije, sistematičnije i na vreme, kako biste sagledali stvari s vrha umesto da se osećate zatrpani i bespomoćni.
Doc. dr Dejan Gligović
