office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Kako se suočiti sa stresom i preživeti izolaciju?

Velika su nepoznanica situacije sa kojima se po prvi put susrećemo. Kada je nešto nepoznato, ono sa sobom donosi stres koji se kao prirodna pojava javlja kada organizam pokušava da se prilagodi nekoj životnoj situaciji, događaju, izazovu.

Stres može da se definiše kao svaka neprilagođena, loša reakcija organizma usled pokušaja prilagođavanja istog na iznenadni uticaj, a manifestuje se psihičkom i telesnom patnjom. U pitanju je narušena psiho-fizička ravnoteža.

Svaki čovek na stresne i traumatične situacije reaguje različito u emotivnom smislu i u ponašanju, ali su poznate univerzalne faze emocionalnih reakcija koje se javljaju kada smo izloženi pretnji, i one su: faza šoka ili negacije, faza intenzivnih emocionalnih reakcija (tuga, krivica, bes, strah, zbunjenost, strepnja) koje su praćene telesnim manifestacijama strepnje (glavobolja, stezanje u grudima, stomačne tegobe) i faza prilagođavanja.

U situaciji izolacije, vrlo je verovatno da će se svaka osoba suočiti sa ovim fazama i zbog toga je važna pripremljenost na spektar emotivnih reakcija. Važno je znati da su ove faze i emotivna stanja prirodna reakcija na vanredni stres kojem smo izloženi, i ne treba dopustiti panici da nadvlada razum.

Situacija u kojoj se trenutno nalazi naša zemlja, ali i ceo svet, primorava nas da se prilagodimo životu u izolaciji i da pokušamo da to posmatramo kao dobru priliku da radimo sve ono za šta nismo imali vremena, dovoljno ili uopšte. Porodica je osnovna ćelija društva i sada konačno imamo vremena da joj se posvetimo maksimalno – da je gradimo s mnogo ljubavi i pažnje. Takođe, ovo vreme možete utrošiti za rad na sebi – na razvoju svoje duhovne strane, na obrazovanje – čitanje, učenje jezika, pohađanje onlajn kurseva (možete pogledati koje kurseve nudi Visoka škola modernog biznisa: http://mbs-crp.rs/kursevi/); na hobi, gledanje filmova, pozorišnih predstava i muzeja koji se nude onlajn.

Kaže se da svaka medalja ima svoje dve strane, pa tako i iz teških životnih situacija mi možemo izaći bogatiji za iskustva, znanje, uz snažniji duh. Suočavanje sa teškim situacijama omogućuju da osobe rastu i razvijaju se, u duhovnom smislu. Tzv. zona komfora nam ne može omogućiti da rastemo i razvijamo se, u pomenutom smislu.

Živimo u informatičkom dobu i zahvaljujući telekomunikacionim tehnologijama, iako su nam ograničena kretanja, neke aktivnosti se održavaju – poslovi, gde je to moguće, obavljaju se onlajn od kuće, zatim, tu su četovanja i video razgovori sa prijateljima, društvene mreže putem kojih se osećamo povezano sa drugim ljudima u istoj situaciji i gde možemo podeliti svoja iskustva (popularni heštagovi u ovo vreme izolacije su: #viewfrommywindow, #athomeworkouts, #meettheworld, #stayathome, #dancersofinstagram, #plantsmakemehappy, #plantsplantsplants).

Ono sto utiče nepovoljno na naše raspoloženje je osećaj uskraćene slobode kretanja, usamljenost i strah od nevidljivog neprijatelja. Prisutne su poteškoće da se to psihički premosti, uz neizvesnost dužine trajanja ovog vanrednog stanja.

Stresne i neprijatne situacije ne možemo izbeći u životu. Dešavaju se i dešavaće nam se mimo naše volje, i često bez bilo kakvog našeg doprinosa. Znaci prekomernog stresa su: razdražljivost i bes, promene u ponašanju (najčešće nagle promene), zanemarivanje odgovornosti, problemi sa spavanjem, promene u ishrani (jede se previše ili premalo), glavobolje.

Istraživanje iz 2018. godine je pokazalo da kod mladih značajan stres nastaje kao posledica izveštavanja o globalnim i društvenim problemima putem medija. Takođe, istraživanjima je potvrđeno da izražavanje misli pismenim putem može pomoći u smanjenju mentalnih tegoba. A značajno pomaže i razgovaranje o stresnim situacijama sa osobama od poverenja.

Ukoliko nije moguć prestanak dejstva stresora, stres se uspešno može savladati promenom perspektive i stava. Kako bi se smanjio stres, koji, ukoliko se javi u velikom intenzitetu, može podstaći anksioznost i depresiju, preporučuje se: zdrav životni stil uz tehnike relaksacije i meditacije, podrška porodice i prijatelja, organizacija vremena.

Napetost koja se oseća u stresu, ima i psihičku i fiziološku osnovu. Ako poradimo na fiziološkoj komponenti napetosti tj. uspemo da je eliminišemo, automatski će se smanjiti i psihološka napetost.

Zdrav životni stil podrazumeva izbalansiranu aktivnost u toku dana uz fizičku aktivnost, zdravu i uravnoteženu ishranu i kvalitetan i miran san. Fizička aktivnost je izuzetno važna. Prema istraživanjima, samo dve nedelje neaktivnosti može da ima negativan uticaj na srce i mišićnu masu. Zdrava i kvalitetna ishrana pomaže imunološkom sistemu da pravilno funkcioniše. Spavanje mora biti prioritet da bi se stres kontrolisao. Preporuka je da se izbegava držanje digitalnih uređaja u spavaćoj sobi.

Organizacija vremena je važna u ovom periodu zbog sticanja rutine koja je od značaja u ovom periodu kada nam se čini da vreme nema posebnu važnost jer ga imamo na pretek, ili nam se tako čini s obzirom na neizvesnost kraja pandemije. Takođe, bitno je ustanoviti nove navike. Da biste to postigli važna je samodisciplina. U stresnim situacijama jeste teže da se pridržavate iste, ali pokušajte. Pronađite neki unutrašnji motiv koji će vas pokrenuti na aktivnosti koje volite i to će podstaći osećaj zadovoljstva kako biste preostale dane u izolaciji proveli ispunjeni.

Kako bi se smanjila zabrinutost i uznemirenost, treba izbegavati kontinuirano praćenje novosti. Važno jeste biti informisan i pridržavati se uputstava, ali ne preterivati u tome kako bi se, uz preventivne mere čuvanja fizičkog zdravlja, sačuvalo i psihičko, koje je podjednako bitno za zdravlje celog organizma.

Skretanje misli s negativnih stvari može da se postigne fokusom uma na lepe stvari, događaje, voljene ljude, objekte oko sebe, uz razmišljanje o istima. Naše misli su mnogo moćne i “boje” naše raspoloženje. Ne dozvolite onim lošim mislima da preuzmu kontrolu nad vama, jer mogu dovesti i do paralisajućeg osećaja iscrpljujući životnu energiju.

Vizualizacija cilja je efikasan način kreativnog razmišljanja jer telo ne razlikuje šta je realno, a šta zamišljeno iskustvo. Maštajte. Mislite o pozitivnom ishodu događaja.

Smeh je izuzetno lekovit i ublažava stres. Pozitivno oblikovanje pogleda na život može pomoći u razvoju otpornosti na stres.

Slušanje muzike može pomoći da se regulišu hormoni stresa. Od davnina se smatra da muzika ima lekovito dejstvo, a istraživanjima je dokazano da ista može da maskira neprijatna osećanja, utiče na lakše disanje, temperaturu tela, broj srčanih otkucaja, krvni pritisak, smanji mišićnu napetost, poveća nivo endorfina – hormona sreće, poboljša funkcije imunog sistema, promeni opažanje prostora i vremena, poboljša pamćenje i učenje, podstiče izdržljivost, stvori osećaj sigurnosti i blagostanja.

“Moć muzike da zaceljuje i leči jeste njeno najdublje obeležje. Ona je najcelishodniji lek koji se zasniva na hemijskim elementima.” – Oliver Saks, britanski neurolog

Najvažnije je sačuvati mir. Da bi se to postiglo, u ovakvim okolnostima, pod psihičkim pritiskom i brigom za svoje zdravlje i zdravlje bliskih ljudi, treba biti blag prema sebi i drugima, raditi stvari koje nas čine srećnima, ispunjenima. Ovo vreme koje nam je “dato” možemo iskoristiti tako što ćemo raditi i na ljubavi prema sebi, jer je ista uslov za ljubav prema drugima, a to daje osnov za bolji svet i bolje sutra, koje se nadamo da ćemo imati.

Korisne savete kao kratkoročna rešenja za prevazilaženje anksioznosti možete poslušati putem sledećeg videa:

Za više informacija možete pročitati tekstove korišćenih izvora:

Institut za mentalno zdravlje (2020, mart). Stres kod dece i mladih. https://imh.org.rs/wp-content/uploads/2020/03/Stres-kod-dece-i-mladih.pdf

Institut za mentalno zdravlje (2020, mart). Opšte smernice za suočavanje sa stresom tokom epidemije. https://imh.org.rs/wp-content/uploads/2020/03/Opste-smernice-za-suocavanje-sa-stresom-tokom-epidemije.pdf

Institut za mentalno zdravlje (2020, mart). Kako ostati normalan u izolaciji. https://imh.org.rs/wp-content/uploads/2020/03/Kako-ostati-normalan-u-izolaciji.pdf

Milovanović, Vladislava (2020, 24. mart). 6 heštagova koji nas čine povezanim u vreme izolacije. Wannabe Magazine, https://wannabemagazine.com/6-hastagova-koji-nas-cine-povezanim-u-vreme-izolacije/

Višić, Katarina. Šta je stres? Moj terapeut, http://mojterapeut.net/sta-je-stres/

Najstudent. Kako da se brzo smirite u stresnim situacijama. https://www.najstudent.com/blog/kako-da-se-brzo-smirite-u-stresnim-situacijama-739

Medaris Miller, Anna (2020, 20th March). What a coronavirus quarantine does to your body and brain, and how to cope. Business Insider, https://www.businessinsider.com/how-a-coronavirus-quarantine-affects-your-body-and-brain-2020-3?utm_source=facebook.com&utm_campaign=sf-bi-tipresents&utm_medium=social#the-effects-of-a-quarantine-can-be-psychologically-damaging-in-the-long-term-4

Autor: Doc. dr Karolina Perčić