office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366            

Kako povećati koncentraciju za vreme učenja

Mnogi studenti imaju problem da se u toku dana fokusiraju na učenje. Misli nam lutaju i sve drugo nam odvlači pažnju umesto da se skoncentrišemo na učenje. Čitamo beleške, knjige, skripte ali ništa ne možemo da upamtimo. Koncentracija se naročito teško postiže kada studijski materijali nisu jedna od vaših omiljenih tema. Sa osećajem odlučnosti i primenom nekih efektivnih tehnika učenja, čak i najnezainteresovaniji studenti mogu biti posvećeni da sa povećanom koncentracijom pristupe izučavanju gradiva.

Možemo da vam navedemo nekoliko predloga kako biste povećali svoju koncentraciju u savladavanju školskog gradiva.

1. Koncentracija za vreme studiranja: Pronađite odgovarajuće okruženje za učenje. Generalno, dobra ideja je da se tokom učenja eliminišu smetnje, tako da možete da se koncentrišete na ono što je pred vama. Potrudite se da pronađete mesto koje je estetski prijatno i udobno za vas. To može biti studentska soba, biblioteka na fakultetu ili neki drugi ambijent u kome ćete se osećati prijatno.

2. Prikupite sve materijale za učenje: Vaši materijali sa studija uključuju stvari kao što su beleške, udžbenici, skripte, papiri, markeri, ili bilo šta drugo što bi moglo da utiče na vašu koncentraciju ukoliko vam nisu pri ruci ili u neposrednoj blizini. Važno je da svi materijali koji su vam potrebni za učenje budu u vašoj neposrednoj blizini, kako biste imali kontinuitet u radu a ne da svaki čas nešto tražite i time prekidate svoju fokusiranost na učenje.

3. Očistite prostor za učenje: Sklonite nepotrebne knjige ili materijale koje ne koristite trenutno i koje ne morate da proučavate i organizujte svoj radni prostor da biste smanjili stres i omogućili bolju koncentraciju. Bilo kakvi materijali oko vas koji ne doprinose direktno vašoj koncentraciji služe samo kao potencijalne smetnje i odvlače vam misli od onoga što trenutno učite.

4. Isključite nepotrebne elektronske uređaje: Isključite sve uređeje koji vam nisu potrebni, posebno mobilne telefone, uređaje za slušanje muzike, a možda i računare (pod uslovom da vam nije potreban računar za proučavanje vašeg materijala). Mobilni telefoni, iako su danas sastavni deo života, u značajnoj meri utiču na stepen koncentracije tako što narušavaju postojeću koncentraciju bilo pozivima ili porukama.

5. Držite se rutine: Napravite dnevni, nedeljni i mesečni raspored za vreme studiranja i pridržavajte ga se. Ovo nam omogućava da odredimo potrebno vreme učenja koje će vam vremenom preći u naviku, što će nam omogućiti da pratimo planove studiranja i njihovu realizaciju. Budite svesni različitih nivoa energije tokom dana. Da li ste energičniji (i stoga više sposobni da se koncentrišete) tokom dana ili noći? Ovo vam može pomoći da prilagodite učenje težeg gradiva u vreme kada imate najviše energije.

6. Pronađite kolegu/inicu sa studija: Ponekad spremanje ispita sa kolegom sa fakulteta može pomoći da se razbije monotonija u učenju, razjasne oblasti koje nam nisu dovoljno razumljive, korišćenjem tuđih ideja i analiziranjem stavova iz drugačije perspektive u odnosu na naša razmišljanja. Ovo vam može pomoći da aktivnije pratite vaše studije i koncentrišete se na zadatak koji je pred vama.

7. Razmislite o samonagrađivanju: Pre nego što počnete da učite, razmislite o nečemu što vam može poslužiti kao nagrada za uspešno učenje. Na primer, nakon što provedete neko vreme u učenju, razgovarajte sa svojim kolegama o svakodnevnim događajima, pripremite večeru ili gledajte omiljeni televizijski program kao što su sportski događaji, filmovi, serije ili jednostavno prošetajte gradom. Podsticaj može da vas motiviše da se više koncentrišete na učenje, a relaksacija ili sportska aktivnost treba da predstavljaju oblik nagrade za uloženo vreme u savladavanje gradiva.

8. Pronađite efikasnu metodu studiranja: Pronalaženje efikasne metode učenja koja vam odgovara može vam pomoći da ostanete koncentrisani tokom učenja. Sa druge strane, svaka osoba uči drugačije, tako da ćete morati da eksperimentišete i pronađete metod koji vama najviše odgovara da biste zadržali visok nivo koncentracije. U suštini, što više načina možete isprobati i stupiti u interakciju sa onim što učite, to su veće šanse da ćete ostati fokusirani i sa lakoćom apsorbovati ono što čitate.

Svaki put kada primetite da vam misli lutaju, jednostavno prekinite da učite. Zatim svesno vratite misli na gradivo koje učite. U početku ćete verovatno morati da radite ovo svaki put kada učite, ali vežba je čudo i s vremenom ćete videti kako ćete se lakše fokusirati na učenje duže vreme.

Ako vam je gotovo nemoguće da se ponovo skoncentrišete, napravite pauzu, uzmite da učite nešto drugo ili pokušajte sa nekom drugom metodom učenja.

Priredio: prof. dr Dejan Gligović