office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Izveštaj Evropske komisije o procesu digitalne transformacije u EU

Finska, Švedska, Danska i Holandija su „najnaprednije EU“ ekonomije po pitanju digitalizacije, za razliku od Bugarske, Grčke, Rumunije i Italije, pokazuje godišnji indeks koji danas objavljuje Evropska komisija. Ovaj indeks o digitalnoj ekonomiji i društvu omogućava praćenje ukupnih digitalnih performansi Evrope i njenih država članica, objašnjava u saopštenju Evropska komisija.

Taj indeks meri napredak koji je svaka država postigla u pet oblasti – povezanosti, digitalnim veštinama, korišćenju interneta od strane pojedinaca, integraciji digitalnih tehnologija od strane preduzeća i digitalnim javnim uslugama. Malta, Irska i Estonija dolaze odmah nakon nordijskih zemalja u ovoj klasifikaciji Komisije, dok se Francuska i Nemačka nalaze negde u sredini.

Kad je reč o povezanosti, 78 odsto domaćinstava u 2019. je bilo pretplaćeno na fiksnu širokopojasnu mrežu u odnosu na 70 odsto pre pet godina. Iako 4G mreža pokriva gotovo celokupno evropsko stanovništvo, samo 17 država članica već je dodelilo 5G frekvencije, precizira Komisija. Korišćenje interneta se znantno povećalo, pa se tako 85 odsto Evropljana povezuje na internet najmanje jednom nedjeljno u odnosu na 75 odsto koliko ih je bilo 2014. godine, posebno za obavljanje video poziva, korišćenje bankarskih usluga i kupovinu.

Međutim, velika većina stanovništva, njih 42 odsto, i dalje nema osnovne veštine koje im omogućuju da koriste digitalne robe i usluge, ističe Komisija. Kompanije se opet sve više digitalizuju, posebno velike kompanije. Kad je reč o trgovini, 17,5 odsto malih i srednjih preduzeća tokom 2019. prodavalo je proizvode ili usluge preko interneta u odnosu na 39 odsto velikih kompanija. Komisija takođe ističe rastući trend korišćenja digitalnih javnih usluga u oblasti administracije i zdravlja. Estonija, Španija, Danska, Finska i Letonija su zemlje sa najboljim performansama u toj oblasti.

Digitalna transformacija poslovanja i društva u EU-u ima ogroman potencijal rasta za celu Evropu. Evropska industrija može se razvijati na prednostima koje pruža povezivanje zemalja članica u području naprednih digitalnih tehnologija kako bi iskoristila niz mogućnosti koje nude tehnologije poput IOT (interneta stvari)Big Data, napredne proizvodnje, robotike, 3D štampe,  blockchain tehnologije i veštačke inteligencije (AI).

Zato je sveobuhvatni odgovor Evropske komisije na složenost postupka digitalne transformacije program Digitalna Evropa, središnji element predloga višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO) za period 2021. – 2027. Cilj je osigurati instrument potrošnje prilagođen operativnim zahtevima za izgradnju digitalnih kapaciteta.