Piše: Milan Gačević, I godina master studija
Svi smo nekada bili u prilici da govorimo pred nekim. Bila to mala ili velika grupa ljudi, prezentacije pred profesorima, drugarima na ulici, prijateljima na proslavama, možda nekim poslovnim sastancima ili projektima koje smo vodili… Ili je to ipak bio razgovor sa prijateljem kada nam je bilo najteže. U svim tim situacijama bilo je neophodno da nas neko sluša, da nekome stavimo do znanja da mi govorimo i da je potrebna pažnja.
O ovoj temi sam odlučio da pišem iz dva razloga. Jedan od razloga je to što moja interesovanja u proteklih 5 godina sežu upravo ka ovakvim temama, kao što su, teme o govorništvu, prodaji i samom načinu izražavanja pred publikom. Drugi razlog je taj što želim da pokušam da stavim akcenat na važnost i značaj samih izgovorenih reči u svakoj situaciji ili na svakom mestu.
Cilj ovog teksta je da vam pomogne da svaki vaš sledeći govor ili prezentacija budu upečatljiviji i da ostave što bolji utisak na slušaoce.
Zbog čega je govorništvo bitna veština?
Mnogi ljudi još uvek ne shvataju važnost dobro održanog govora. Izučavajući istoriju saznajemo da postoje ličnosti koje su samo svojim govorom uspele da promene dosta toga u kompanijama, državama, a neki čak i u čitavom svetu. Zbog nekih dobrih govornika osvajane su čitave države bez ispaljenog metka. Izučavajući veštine verbalne i neverbalne komunikacije, odlučio sam da što češće vežbam i pazim kako, kada i na koji način iskazujem svoje mišljenje, odgovaram na pitanja, ili jednostavno ućutim.
Čitajući razne knjige na temu govorništva, prezentovanja, prodaje ili slušajući neke od najboljih govornika ili menadžera, dolazio sam do gotovo istog podatka kod svih, a to je da se 80% dobro održanog govora ili prezentacije odnosi na dobru i temeljnu pripremu rada, a samo 20% odnosi na samo izlaganje (mada neki veoma uspešni ljudi iz ovih oblasti kažu da je taj procenat i manji od 20%.)
Kada je jednom prilikom Elbert Hubbard dobio pitanje kako je postao pisac, on je dao naizgled jednostavan odgovor. On je rekao: „Jedini način da naučite da pišete je da pišete i pišete i pišete i pišete i pišete i pišete i pišete.“ Isto je tako i kod govorništva; da bismo izveli dobar govor moramo da govorimo, govorimo, govorimo, govorimo.
Priprema rada:
Kada obrađujete neku temu u startu morate znati:
- cilj rada, odnosno šta želite da postignete time što izgovarate, koje emocije želite da probudite kod slušalaca, i
- kakve reakcije želite kao povratnu informaciju.
Kao što sam naveo u prethodnom pasusu, priprema rada je ubedljivo najvažniji segment kod održavanja govora. Pripremu rada bih podelio u nekoliko ključnih delova:
- Poznavanje teme
- Poznavanje teme
- Poznavanje teme
Sada se vi sigurno pitate da li je ovo neka greška? Odgovor je: Ne! Na ovaj način želim da vam stavim do znanja koliku važnost ima segment poznavanje teme. Svi smo nekada imali priliku da slušamo nekoga gde jasno vidimo da ta osoba ne zna o čemu priča, odnosno da priča nepripremljeno, nepovezano ili jednostavno skače sa teme na temu. I? Kakva bude naša reakcija? Uglavnom: „Šta priča ovaj?“ ili jednostavno nam postane dosadno.
Ostali delovi pripreme rada pored poznavanja teme su:
- Poznavanje slušalaca
- Psihološka priprema predavača
- Vežbajte, isplatiće se!
- Alati kao pomoćno sredstvo
Poznavanje teme:
Kada pripremate rad, pripremajte ga tako da i najkonfuznije rečenice „prevedete“ na što jednostavniji jezik. Ne treba da se opterećujete stručnim nazivima ukoliko nisu neophodni. Pripremite vaš govor ili temu tako da ga može razumeti i dete od 8 godina kao i starija osoba od 80. To naročito vole da čuju profesori kada se govori prostim jezikom a pogađa se suština. Na taj način profesor, a i sama publika vidi da vi razumete i znate šta pričate. Takođe i za one opakog uma, njima je poznato da je pravo umeće konfuzne rečenice ispričati na jednostavan način. Takav stav prema radu vam daje jednu sigurnost da će slušaoci razumeti šta pričate. Pored toga, Ernest Hemingway je jednom napisao: „Morate znati deset reči za svaku koju napišete, inače će čitalac znati da to nije prava.“ U govoru je situacija komplikovanija; morate znati nekoliko desetina reči za svaku koju izgovorite da bi slušalac imao utisak da je to ta prava.
Poznavanje slušalaca:
Da bi ostavili dobar utisak kod slušalaca, prilikom govora morate znati sa kim imate posla, odnosno kome govorite i šta želite da postignete. Kada pripremate govor, jedan od bitnih faktora je da znate i kome govorite. Ovo se ne odnosi samo na njihovo ime i prezime, već na dosta faktora:
- Godine starosti
- Pol
- Visinu primanja
- Da li imaju privatan biznis ili su zaposleni u firmi
- Nivo obrazovanja
- Koji su im ciljevi
- Kako oni razmišljaju
Kada sve ove faktore istražite budite sigurni da će govor biti neuporedivo uspešniji. Ukoliko polažete ispit kod profesora na fakultetu, nije loše da se malo raspitate kod starijih kolega kakav je profesor, da li ima dane kad nije raspoložen, da li navija za neki klub, da li voli nešto naročito. Budite kreativni. Ostavite dobar utisak, potrudite se da budete malo neformalniji ali sa dozom umerenosti i poštovanja. Svojim stavom i načinom govora dobićete neke nesvesne poene koji kod krajnje ocene mogu igrati važnu ulogu.
Psihološka priprema predavača:
Psihološka priprema je jako važan faktor ne samo u govoru već i u životu: ne dozvolite emocijama da ovladaju. Da bi govor dobio jednu posebnu nijansu sigurnosti pri izvođenju, ja bih rekao da naročito taj dan, a i dan pre toga morate biti smireni. U nekoliko navrata kada sam psihički rastrzan legao u krevet, sutrašnje izlaganje nije sijalo istim sjajem kao inače. Moja koncentracija nije bila u potpunosti usredsređena na to što govorim i za šta sam se spremao, već je jedan deo mene razmišljao o nekim drugim dešavanjima.
Vežbajte, isplatiće se:
Kada sam imao priliku da govorim pred određenim brojem ljudi, obično bih pre samog govora iznova i iznova ponavljao tekst u ogledalu gledajući sebe u oči, govorio, govorio i govorio. Čitajte poeziju i romane, ali naglas – to će dodatno poboljšati samo izgovaranje reči ali takođe i širiti sam vokabular.
Alati kao pomoćno sredstvo:
Da bi naš govor ili prezentacija bili što kvalitetnije izvedeni, na raspolaganju uvek imamo i neke alate koji nam u dosta slučajeva mogu pomoći ali i odmoći, budite oprezni. Dobar primer za to je projektor. Bio sam na jednoj prezentaciji u dvorani koju je držao direktor jedne firme, prezentacija je bila dobra ali reakcija kod publike je bila samo to, za govornika nisu rekli ni reč. Za vreme prezentovanja on je bio po strani u polu mraku i od njega smo čuli samo glas i ništa više. Zadržite fokus na sebi jer svaka publika prvenstveno ocenjuje vas. Zato da bi alati služili nama a ne mi njima moramo biti oprezni prilikom upotrebe istih.
Prezentovanje rada:
Nakon završene pripreme rada i nakon pažljive vežbe dolazimo do trenutka same izvedbe govora. Moje lično iskustvo, a i po rečima nekih ozbiljnih govornika, način oblačenja je važan. Ja imam poseban način oblačenja kad je obraćanje formalno i kada je neformalno. Prema rečima Alberta Mehrabiana, najviše uticaja ima taj vizuelni deo, čak 55%, iz razloga kako on navodi da 22 puta više nerava ima od oka ka mozgu nego od uha ka mozgu. Vodeći se njegovim rečima, način oblačenja kao i govor tela igra ubedljivo najveću ulogu. Znajući ovo, prvi utisak koji se stiče u samo nekoliko trenutaka može odrediti kakav će govor biti. Dok su ostali procenti raspoređeni na sledeći način: 38% odnosi ton glasa odnosno na koji način naglašavamo odredjene reči i 7% čine reči. E, sad tu postoji jedno veliko ali, zahvaljujući dobroj pripremi i pažljivom odabiru reči tih 7% vodi ceo govor.[1]
Momenat je tu!
I… počinje… Stanite mirno, ispravite se sa blagim osmehom. Prvo što treba da uradite je da se zahvalite što vam je pružena prilika da govorite kao i to što su oni došli da čuju šta imate da kažete. Nakon toga im kažete o čemu ćete pričati, koju temu ste obradili, spomenite potencijalne izazove sa kojima se susrećete. Ovakvim otvaranjem dajete smernicu ka čemu će govor ići i pripremate publiku.
Drugi deo je razrada teme. U razradi teme morate ispuniti obećanje dato publici na početku. Potrudite se da drugi deo ne bude sačinjen više od 3 ili 4 tačke, sve preko toga može da bude previše za publiku. Na primer, možete koristiti tehniku „SRPS“. Koristeći ovu tehniku prvo iznosite ideju ili činjenicu. Zatim ide razlog iz kog zastupate ovu ideju ili činjenicu, a nakon toga ide primer odnosno dokaz svog stanovišta, i na kraju ide stanovište kao potvrda za prethodno iznete tvrdnje.
Prošle godine imao sam priliku da učestvujem na jednoj međunarodnoj konferenciji gde smo moj mentor, profesor sa mog fakulteta, i ja pripremali rad više od dva meseca koji je trebalo da iznesem za nekih 10 minuta. Prezentacija je bila kratka sa pažljivo odabranim rečima. Komisiju koja je slušala moje izvođenje rada nije preterano zanimalo izgled prezentacije već šta ja imam da kažem. Rad je prošao odlično!
Treći deo – deo u kome sabiramo šta je sve izneto. Nerealno je za očekivati da će publika zapamtiti sve što ste izneli u toku prezentacije. Znajući to, kratak osvrt na već izgovorene ideje, primere i ključne stvari mogu ostaviti trajniji pečat kod slušalaca.
I poslednji deo, deo u kome se zahvaljujemo što su slušaoci izdvojili vreme da čuju šta imate da kažete, ali i ostavite prostora za pitanja i konstatacije. Kada se sve završi, podarite publici jedno veliko hvala.
Preporučujem vam…
Na samom kraju rada želeo bih da vam preporučim neke knjige koje sam čitao i koje su me podstakle na veće razmišljanje o ovoj temi. Nadam se da će i vas zainteresovati kao što je to bio slučaj sa mnom.
Knjige:
- Brian Tracy, „Moć govora“
- Brian Tracy, „Uradi to odmah“
- Henrik Feksevs, „Manipulacija i moć“
Zadovoljstvo mi je što sam imao priliku da podelim sa vama svoje iskustvo i na svoj način obradim ovaj segment govorništa. Moje ime je Milan Gačević. Hvala na pažnji.
Saznajte više o master programu MBS-a >> OVDE.
[1] Statistika preuzeta iz knjige Moć govora, autor: Brian Tracy
