office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Globalna kretanja i prognoza privredne aktivnosti u 2020. godini

Nesigurnost  politike u trgovini, geopolitičke napetosti i idiosinkratski stres[1] u ključnim tržištima u razvoju, nastavili su sa padom u globalnoj privrednoj aktivnosti, posebno u proizvodnji i trgovini – u drugoj polovini 2019. godine. Intenziviranje socijalnih nemira u nekoliko zemalja predstavljalo je nove izazove, kao i vremenske nepogode i katastrofe – od uragana na Karibima, do suše i mega požara u Australiji, poplava u istočnoj Africi i suše u južnoj Africi. Uprkos nekim pozitivnim pokazateljima, koji su se pojavili na kraju godine, postoji mogućnost da  globalni rast u narednoj godini dostigne najniži nivo.

Nadalje, ublažavanje monetarne politike nastavilo se u drugoj polovini 2019. godine u nekoliko nacionalnih ekonomija. Ako se doda značajna pomoć ublažavanju negativnih trendova koja je sprovedena u prvoj polovini 2019. godine, njeni odloženi efekti trebalo bi da pomognu globalnoj privrednoj aktivnosti da se oporavi početkom 2020. Kao što je objašnjeno u daljem tekstu, procena globalnog rasta za 2019. i projekcija 2020. bila bi za 0,5 indeksnih poena niža svake godine ukoliko izostanu novčani podsticaji. U trećem tromesečju 2019. stopa rasta u rastućim tržišnim privredama (uključujući Indiju, Meksiko i Južnu Afriku) bila je slabija nego što se očekivalo u vreme oktobarske WEO, uglavnom zbog šokova specifičnih za pojedinu zemlju koji su prevagnuli na stranu domaće potražnje.

Visoko razvijene zemlje usporile su očekivani rast (uglavnom odražavajući blaži rast u SAD-u, nakon nekoliko uzastopnih tromesečja koji je bio iznad trenda). Uprkos kontinuiranom otvaranju novih radnih mesta (u nekim slučajevima, u kontekstu stope nezaposlenosti koja je već rekordno najniža), osnovna inflacija potrošačkih cena ostala je zanemarena u razvijenim ekonomijama. Ona je i dalje niska u većini tržišnih privreda usled prigušene tržišne aktivnosti. Slaba potražnja snizila je cene metala i energije, što je zadržalo isti odnos prema gornjoj inflaciji.

Pokazatelji umerenih ekonomskih aktivnosti za četvrto tromesečje na neki način sugerišu da se zamah realizuje usporeno, čemu je doprineo pomak početkom godine, zahvaljujući prilagodljivoj monetarnoj politici i fiskalnom olakšanju u nekim zemljama (uključujući Kinu, Koreju i Sjedinjene Države). Privremeni činioci koji su usporili globalnu proizvodnju – prilagođavanje auto-sektora novim emisijskim standardima, zastoj u pokretanju novih tehnoloških proizvoda i nagomilavanje zaliha – čini se da polako nestaju. Poslovno raspoloženje i izgledi menadžera za nabavku u proizvodnom sektoru prestali su se pogoršavati, ali su u celini ostali pesimistični.

Važno je da su nacionalne privrede krenule u nove porudžbine, što posebno važi za tržišta sa nerazvijenom privredom. U skladu s anketama, čini se da rast svetske trgovine polako napreduje.

Sa druge strane, delatnost uslužnog sektora je oslabila, ali je ostala u području ekspanzije, potpomognuta još uvek stabilnom potrošnjom potrošača – što je zauzvrat pomoglo u održavanju stabilnog tržišta rada, niskoj nezaposlenosti i blago rastućim platama.


[1] Idiosinkratski stres test podrazumeva da je došlo do gubitka poverenja u pojedinačnu banku ili bankarsku grupaciju, što je ekvivalentno višestrukom snižavanju kreditnog rejtinga. Specifični tržišni stres test se odnosi na nemogućnost normalnog (uobičajenog) finansiranja na pojedinim tržištima i uticaj opšteg pada vrednosti aktive i ekonomske recesije.