office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Evropska unija i zapadni Balkan

Naše politike često zvuče komplikovano, ali u suštini nisu. Ulazak u EU znači „izgradnju EU kod kuće“: u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Severnoj Makedoniji. Uspeh naših partnera na Zapadnom Balkanu u „izgradnji EU kod kuće“ ne zavisi samo od performansi vlada i institucija EU. Iako je ovo od suštinskog značaja, stvarni uspeh zavisi od angažmana ljudi u tim društvima, od delovanja građana, oblikovanja društva u kome oni i njihova deca mogu uspeti. 

U tom kontekstu, veoma je značajna nedavna kampanju posvećena ljudima sa Zapadnog Balkana, nazvana „Evropljani koji čine razliku“. Ova kampanja čini upravo to: pruža platformu ljudima – u ovom slučaju ženama Zapadnog Balkana – koje čine razliku, inspirišu i otvaraju vrata drugima.

U svakodnevnom radu nailazimo na „Evropljane koji čine razliku“. Ovom kampanjom nameravaju se istaći njihove priče, ne samo zato što su dobre i iskrene, već zato što njihove priče nisu dovoljno poznate u državama članicama EU, a nisu dovoljno vidljive ni na Zapadnom Balkanu.

Ako je slava važna u doba društvenih medija, ako je slava moć – a stručnjaci kažu da jeste – onda želimo da naučnici budu poznati i uticajni. Želimo da budu poznati ljudi koji se bore za jednaka društva, kao i oni koji podržavaju preduzetništvo i podstiču napredak. Želimo da pravi šampioni postanu slavni, kao i izuzetni umetnici, koji se zalažu za ono što je ispravno – izgradnju društava u kojima niko neće imati ograničenja. A kad govorimo o ograničenjima, ona ne postoje za odlučne mlade žene, poput Mrike sa Kosova i Metohije koja je pre 18 godina odlučila da se popne na sedam najviših vrhova na svim kontinentima, što je i uradila!

Već je mnogo puta rečeno: EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana. Da bismo kompletirali EU, učinili je snažnijom i prosperitetnijom, potrebni su nam ljudi kao što su protagonistkinje ove kampanje: Selma Prodanović iz Bosne i Hercegovine, Nataša Kovačević iz Srbije, Tamara Todevska iz Severne Makedonije, Detina i Argita Zalli iz Albanije, Maja Raičević iz Crne Gore.

Svesni smo izazova na Zapadnom Balkanu i transformacija koje treba da se dogode da bi se „izgradila EU kod kuće“. Perspektiva pristupanja je za neke zemlje u region možda na vidiku. Ali, je teško ostvarivo, bar u narednim godinama. Program reformi u okviru EU, višegodišnji pregovori o finansijskom okviru, Bregzit i ostali unutrašnji i spoljni problemi EU nastaviće da privlače pažnju i mobilišu energiju država članica i institucija Unije i u bliskoj budućnosti. Ovi konkurentni prioriteti neće učiniti proces proširenja lakšim i predvidljivijim, već više zavisnim od same politike EU.