Bez centa u džepu! Prvobitno značanje metafore, koja je nekad oštrim linijama slikala dubinu ličnog siromaštva i finansijskog ponora, sve više bledi. Severnije i zapadnije Evropom, poput Norveške i Švedske, gde su ključne društvene teme kako poboljšati blagostanje, ona odavno ima suprotno značenje – lične finansije izmeštene iz džepova u digitalnu zonu i bezgotovinsko plaćanje.
Bez pametnog telefona u džepu, e – to je danas već problem. On je centralni hab koji korisnika spaja sa digitalnim servisima i omogućava mu da u realnom vremenu konzumira informacije, kupuje preko interneta, rezerviše avio karte, planira letovanje. Prijavljivanje na mobilne aplikacije i digitalne servise je brzo i jednostavno – u nekoliko koraka.
Ukoliko nije zadovoljan nekim servisom, korisnik ga istim tempom može i promeniti. Ovo je doba digitalnog konzumerizma koje su izgradili Amazon, Google, Facebook i drugi IT giganti. Očekivanja su da sve bude jednostavno, dostupno i brzo – od kupovine karte za pozorište, plaćanja računa za telefon ili otplate kredita. Akcenat je sve više i na tome da to bude sigurno.
Banke i druge finansijske institucije širom sveta su se morale prilagoditi novoj realnosti, pa su u protekloj deceniji ulagale značajne resurse u razvoj digitalnog bankarstva. Došlo je do eksponencijalnog rasta broja digitalnih finansijskih servisa i nefinansijskih kompanija koje ove servise mogu nuditi kijentima. Kako bi odgovorile na očekivanja i sačuvale klijente, banke mahom uvode omni-channel rešenja digitalnog bankarstva koja im omogućavaju da na jednostavan, konzistentan i bezbedan način, preko svih dostupnih elektronskih kanala ponude široku lepezu usluga.
Uspostavljeni pravni okviri i visok stepen automatizacije internih procesa stvorili su neophodne pretpostavke da banke na ovim tržištima pored standardnih transakcionih usluga, putem digitalnog bankarstva omoguće građanima da postanu njihovi klijenti, otvore račun, kreiraju oročeni depozit, dobiju karticu, kredit, ili neki drugi proizvod i uslugu.
Stvaranje bezgotovinskog društva je postao jedan od osnovih ciljeva na ovim tržištima. U Švedskoj više od 80 odsto plaćanja je elektronsko, više od pola banaka ne podržava podizanje novca ili plaćanje u kešu, a cilj je da do 2023. keš bude potpuno iskorenjen. Promene su evidentne čak i u tradicionalnim „keš društvima“ – poput nemačkog – gde su elektronska plaćanja po prvi put u 2018. godini premašila 50 odsto.
Razvijeni regulatorni okviri i infrastruktura koja omogućava beskontaktna plaćanja i instant prenos novca između banaka u zemlji i van zemlje, dovela je do ekspanzije servisa koje je moguće platiti elektronski, a sa druge strane i do očekivanja građana da takve transakcije mogu obavljati jednostavno i bezbedno. Tako su banke na ovim tržištima, pored rješenja za online i mobilno bankarstvo, implementirale servise poput „mobilnih novčanika“ i beskontaktnih plaćanja putem mobilnih telefona i drugih prenosnih uređaja.
Ovaj nivo razvoja omogućio je da se pored tradicionalnih banaka na ovim tržištima otvore neo-banke koje su u potpunosti digitalne, poput američkog Simple, engleskog Revolut i nemačkog N26. One su dospele i u naš region, otvaranjem Telenor Banke (sada Mobi Banka) u Srbiji i Revolutom koji je u Hrvatskoj napravio značajne rezultate.
