Brojna istraživanja pokazuju da je mali broj zaposlenih koji su angažovani i posvećeni poslu i poslodavcu. U želji da što manje rade, zaposleni su počeli da razvijaju brojne strategije i taktike kako da predstave kolegama i poslodavcu da su preopterećeni poslom.
U nastavku će biti prikazane neke od strategija za koje je uočeno da ih zaposleni često primenjuju u praksi.
Otvoren dokument na računaru – uvek im je otvoren neki dokument na računaru i oni se pretvaraju da rade kada su u kancelariji prisutne kolege ili nadređeni. Takvi zaposleni ciljano otvaraju dokumente na početku radnog vremena i povremeno pomeraju stranice, da bi stvorili utisak da nešto rade.
Tašna ili fascikla sa dokumentima koju nose kada krenu kući i koju donose na posao – nošenje tašne sa dokumentima stvara utisak da zaposleni imaju previše posla koji nose kući kako bi radili i završili sve poslove koje imaju u definisanim rokovima. Na ovaj način, zaposleni žele da stvore sliku i utisak kod menadžera da su posvećeni i privrženi poslu. U praksi je primećeno da ovi zaposleni sa sve tašnom dominantno i užurbano šetaju pored menadžera i nadređenih kako bi ih oni primetili.
Pseudo-posvećenost poslu – zaposleni često prvi dolaze a poslednji odlaze sa posla da bi stvorili utisak da imaju previše posla i da su visoko posvećeni, savesni i odgovorni. Kada dođu prvi na posao, oni često donose knjige koje čitaju ispod stola (krišom), ili obavljaju neke svoje privatne obaveze na računaru uz otvoren dokument vezan za posao. Kada odlaze sa posla, ovi zaposleni čekaju da svi izađu, praveći se da rade, a zatim brzo sakupljaju svoje stvari i poslednji napuštaju zgradu.
Čekanje krajnjeg roka za dostavljanje urađenog posla – zaposleni često brzo urade zadatak koji su dobili a onda čekaju istek dogovorenog roka da bi taj zadatak poslali ili prijavili da su ga završili. Na taj način, zaposleni imaju dovoljno vremena da se posvete nekim svojim drugim interesovanjima i poslovima. Pojedini zaposleni idu i korak dalje, pa ako brzo završe zadatak (nakon samo par dana), a tek sledećeg meseca ga šalju – ulaze u fajlove i menjaju datume da bi izgledalo da su baš dan pred istek roka uspeli da urade zadatak.
Davanje nerealno dugih vremenskih rokova za završetak zadataka – zaposleni ciljano navode duži vremenski period za realizaciju zadataka kako bi imali dovoljno vremena da se posvete drugim poslovima i interesovanjima. Ove situacije su posebno česte na poslovima za koje menadžeri ne mogu objektivno da procene koliko je vremena zaposlenima potrebno da ih realizuju. Kada su zaposleni svesni da nadređeni nisu upućeni u njihov segment posla, oni se osećaju slobodnim da daju nerealno duge vremenske rokove i da na taj način preuveličaju svoj deo posla.
Pretvaranje da je došlo do preopterećnosti poslom – zaposleni mogu da se pretvaraju da imaju previše posla i da nikako ne mogu da prihvate neki novi zadatak. Oni često ističu kako su umorni, kako ne mogu da prihvate ništa novo od poslova jer imaju dosta nezavršenog posla iz prethodnog perioda.
Odsustvovanje sa radnog mesta – produžene pauze – jedna od često primenjivanih taktika je ostavljanje otvorenog dokumenta na računaru, papira rasutih po stolu, naočara za čitanje, rezervnog kaputa ili jakne na čiviluku koji stvaraju utisak da je zaposleni tu negde u organizaciji, a on je u stvari već sat, dva, tri odsutan (rešava svoje privatne obaveze i slično).
Slanje i komentarisanje poruka mimo radnog vremena i vikendom na Viber i WhatsApp grupama. Mnogi zaposleni su članovi Viber i WhatsApp grupa gde se razmenjuju različite poslovne informacije. Neki od njih koriste ove grupe tako što pišu svoje komentare i zapažanja mimo radnog vremena, najčešće u kasnim večernjim satima i vikendom kako bi se istakli i dokazali da su oni posvećeni poslu.
Sve navedene aktivnosti negativno utiču na efikasnost, efektivnost, kvalitet rada, proizvoda, poslovnih procesa i produktivnost. Takođe, sve navedene aktivnosti primenjuju zaposleni koji su neangažovani. Više o angažovanosti i njenom značaju za organizaciju možete pročitati u knjizi „Angažovanost zaposlenih sa organizacionim ponašanjem i menadžmentom ljudskih resursa“.
Profesorka menadžmenta i organizacije, Margaret Luciano je za Harvard Business Review blog u februaru 2022. godine objavila tekst u kojem je ukazala na četiri načina na koje menadžeri mogu da povećaju fleksibilnost bez gubitka produktivnosti. U blogu su navedeni načini pomoću kojih produktivnost neće opasti, a zaposleni će imati veći stepen fleksibilnosti i mogućnost da usklade posao sa privatnim životom.
Neke kompanije koje dominantno primenjuju rad od kuće su takođe primetile da određeni zaposleni zabušavaju i manje rade. Zato su i pribegle strategijama vraćanja zaposlenih u kancelarije.
Sigurna sam da možete da prepoznate navedene oblike ponašanja i u vašem radnom okruženju. Ako ste primetili još neke taktike i strategije, budite slobodni da ih podelite sa nama. A ako ste vi jedan od zaposlenih koji primenjuje navedene strategije i taktike, to je siguran znak da treba da pronađete posao koji ćete voleti i koji će vas u potpunosti ispunjavati. Na taj način nećete imati potrebu da pribegavate navedenim strategijama i taktikama, već ćete moći da radite na sebi i svojoj karijeri, a da istovremeno u datoj organizaciji dajete svoj maksimalni doprinos.
Piše: prof. dr Jelena Lukić Nikolić
