office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366            

Digitalna transformacija

„Ne želeći da na bilo koji način dovedem u pitanje nečije znanje, umenje i stručnost, ipak moram da primetim lavinu promene statusa na socijalnim mrežama, npr. na Linkedin-u, u skladu sa globalnim trendovima. Veliki broj profesionalaca postaju koučevi, specijalisti za digitalnu transformaciju, specijalisti za IOT i sl.

Ovakva migracija profesionalne orjentacije je sa jedne strane logična zbog potrebe ljudi da se izbore za svoju poziciju na surovom tržištu. Prosto rečeno, od nečeg treba da se živi. Naravno, najveći broj ovakvih promena dolazi upravo na statusima onih koji su primorani da ponovo naprave iskorak u svojoj karijeri, jer su napustili iz raznih razloga svog prethodnog poslodavca. Kao gotovo u svemu što nas okružuje, postoji velika spremnost pojedinaca da, po svaku cenu, pokušaju da prodaju svoju uslugu, svoj identitet. Pokušavaju da ubede potencijalne klijente da su oni rešenje svih klijentovih problema i da je samo njihovo znanje nedostajalo. 

Dok sam bio student, slušao sam priče o perfektnom sistemu u Nemačkoj, gde je bio preduslov da si se školovao, ali isto tako poslodavca si svojim referencama trebalo da ubediš da i znaš da radiš. Prošlo je dosta vremena od tada i sada smo ušli u fazu da nam ne treba obrazovanje, da je bitno samo da „znamo“ nešto da radimo, pa čak i ono što nikada radili nismo. „Gonjeni“ novim izvorom prihoda, ili ti new revenue stream, globalni igrači nam „pune baru“ novim izrazima, skraćenicama, a mi kao potrošači treba da „zagrizemo“. 

Davne 2000. godine sam po prvi put bio na Svetskom GSM kongresu koji se u zlatna vremena održavao u Cannesu, a sada u Barseloni. Još uvek mlad, željan za novim iskustvima, pio sam kao čašu vode svaku novu uslugu koju su nudili i danas veliki proizvođači opreme za mobilnu telefoniju. Kada sam otišao na isti kongres naredne godine, više se niko nije obazirao na priču iz prethodne godine. Poznavaoci telekomunikacija će razumeti skraćenice o kojima pričam. Npr. jedne godine su svi pričali o WAP protokolu, naredne WAP-a nije bilo ni u tragovima. Isto se desilo sa WIMAX-om, portalima i sl.

Danas pričamo o IOT (Internet Of Things), koučingu i mojoj omiljenoj temi zvanoj digitalna transformacija. Zašto se digitalna transformacija nije dogodila ranije? Šta nas je to sprečavalo da unapredimo svoje poslovanje prvom pojavom main frame računara ili PC računara? Da li smo samo pisaće mašine zamenili MS Office alatima, a da suštinu poslovanja nismo promenili? Zašto smo poverovali u priču da će nam računari, internet i mobilni telefoni unaprediti poslovanje i olakšati svakodnevni život, a da se danas pojavljuju koučevi koji nas uče kako da kontrolišemo stres, kako da isključimo emocije u poslu i sl.? Kako to da je recimo 3.0 industrijska revolucija napravila posao koučevima? Zar nije trebalo da nam bude lakše? Danas u 90% slučajeva, radna mesta sektora usluga izgledaju identično. Svako radno mesto ima PC na kom se skladišti gomila Excel, Word, Power Point file-ova, svaki pojedinac minimalno obradi 50-ak mailova kojima opet cirkulišu ti fajlovi. 50% efektivnog radnog vremena se provede na sastancima uz fizičku prisutnost da bi se elaborirale prethodno mailom razmenjene Power Point prezentacije,  Excel sa min.  10-ak sheet-ova. 

I dok pišem ovaj tekst, pitam se ko li će me razumeti o čemu pišem? Onaj ko se zaposlio pre 10 godina ne zna drugačije, ne zna bez Microsofta da živi. Da li je pojava Microsoft alata predstavljala digitalnu transformaciju tog doba? Sigurno će me razumeti moja generacija +40. 

Elem, sada kao „Starac Fočo od 100 ljeta“, treba da sa vratim na ono što se davne 1996. godine zvalo Fakultet organizacionih nauka u svojoj formi i suštini. Kako u našem kultnom filmu velikan Mija Aleksić kaže: „Ostali samo dugmići“, tako je nažalost od FON-a ostala samo forma (FON sigurno zaslužuje poseban tekst). Tada sam naučio da je suština svakog poslovanja postojanje SISTEMA. Jasno definisani objekti i veze. Pa kontrola entropije sistema itd. Dakle, sistem je trebalo opisati ili dokumentovati poslovni proces. To podrazumeva izradu algoritama, definisanje procedura i radnih uputstva i postupanje po njima. S vremena na vreme, a opet po „Proceduri za izmenu procedure“ radio bi se reinženjering poslovnih procesa što je za rezultat trebalo da ima povećanje efikasnosti, smanjenje troškova poslovanja i sl.

Pitaćete se kakve sve ovo veze ima sa DIGITALNOM TRANSFORMACIJOM? Svi koraci oko definisanja poslovnog procesa su azbuka, konstanta svakog poslovanja. Nadgradnju predstavlja tehnologija, a u ovom slučaju softverska rešenja, IT i Industrijska revolucija 4.0. Kao što su, ne razmišljajući o posledicama,  50-ih godina prošlog veka zabranili uzgoj koza, bojim se da ćemo opet odregovati po imperativu digitalizacije. Bez uređenja poslovnog sistema (kompanije) kroz definisanje i dokumentovanje poslovnih procesa, svaka digitalizacija će podrazumevati novi teret na plećima već umornih radnika kojima teško da će i psihijatri biti dovoljni. Imao sam sreću što mi je već 2000. godine bila pružena prilika da izvršim digitalnu transformaciju kompanije 063 Mobtel Srbija. Sve ostalo je istorija…“

Tekst preuzet sa sajta https://commplus.rs/digitalnatransformacija/