Baš kao što sve „parkirane“ kruzere treba redovno servisirati, isto važi i za avione. Međutim, postupak parkiranja aviona tokom pandemije Covid-19 prilično je složen. Avio-industrija patila je više od većine još u startu pandemije! To je industrija dizajnirana da na duži vremenski period direktno komunicira i zavisi od ljudi. Tokom epidemije SARS-a takođe je bila pogođena avio-industrija, ali globalna ekonomija je bila u redu. Tokom finansijske krize 2008. godine potražnja je opala, ali nije bilo zdravstvenog rizika. Covid-19 je avio-industriji naneo dvostruki udarac. A kada ljudi ne lete, bilo zato što to ne mogu da priušte ili ne mogu da rizikuju svoje zdravlje, avioni moraju biti prizemljeni.
Najveći evropski avionski park nalazi se u Teruelu, na istoku Španije. Izgrađen je na starom aerodromu iz 1930-ih. Avioni se ovde šalju na kratko ili dugoročno vreme, jer je klima suva i naklonjena metalnim okvirima. Posle marta, avioni su počeli da pristižu kada niko nije znao šta će biti sa pandemijom pa i sa avionima koji su morali biti parkirani. Samo 3. aprila u park je stiglo pet Boinga 747 i dva Boinga 777. Patrik Leker, izvršni direktor kompanije Tarmac Aerosave, kompanije koja je vlasnik Teruela i još troje u Francuskoj, rekao je „počeli smo da pravimo prostor na našim lokacijama, igrajući Tetris sa avionom“. Do juna je ceo prostor Teruela bio popunjen. Na Amsterdamskom aerodromu Schiphol, KLM je odlučio da parkira svojih 204 aviona, ali tek nakon što su položene čelične ploče, tako da kombinovana težina aviona nije trajno oštetila asfalt.
Avioni, zbog svoje ogromne cene, moraju uvek da budu u stanju da ponovo lete, ili se nikada ne mogu vratiti. Ton Dortmans, šef KLM-a za inženjering i održavanje, objasnio je za The Guardian šta je njegov tim radio tokom proleća i leta da bi održao avione u dobrom stanju.
Rezervoari za gorivo su se praznili, ali ne u potpunosti – avion treba da zadrži određenu težinu da bi ostao prizemljen pod jakim vetrovima u Amsterdamu. Lopatice motora treba vezati tako da se ne kovitlaju na vetru i ne istroše. Rezervoari za vodu se isušuju, a poklopci moraju biti 3D odštampani kako bi se avioni zaštitili od insekata i vlage. Motori se moraju prevrtati svake nedelje na 15 minuta, a klima uređaj takođe uključivati da bi se uklonila vlaga. Konačno, gume treba često vući napred-nazad vučom – kako se ne bi pokvarile (automobilske gume se pokvare i ako ostanu duže od mesec dana).
Piloti moraju redovno da lete radi treninga. Za KLM pilote to znači da moraju da prelete minimalni broj sati i izvrše tri poletanja i tri sletanja svakih 90 dana. Nekima je rečeno da idu sa drugim pilotima na probnim letovima, ali većina je morala da prođe sama 9 simulatornih letova dok su avioni prizemljeni. Kako navodi The Guardian, Dortmanns iz KLM-a mora da pokuša da smisli strategiju za zimu, posebno ako pada sneg ili je posebno hladno. Avio-kompanije prosto moraju da razmišljaju o vodi i gorivu u avionima i o tome kako reaguju na ledene temperature. Postaje teže zadržati avione parkirane na hladnim temperaturama duže od 180 dana – u tom slučaju, avioni će možda morati da se prebace u neku topliju klimu. Možda završe u pustinji Mojave u južnoj Kaliforniji ili u španskom Teruelu, dok ne budu potrebni opet.
