Sve veći broj potrošača proaktivno izbegava digitalno oglašavanje, bilo da koriste blokatore oglasa, plaćaju za doživljaj digitalnih medija bez oglasa ili „preskaču“ oglase. Čak i uz podsticaje, kao što su besplatni sadržaji ili nagrade, mnogima nije prijatno kada organizacije koriste njihove podatke da bi ih targetirali oglasima.
U nastavku teksta će biti prikazani neki od najnovijih trendova blokiranja oglasa uz rezultate istraživanja na ovu temu.
Zašto korisnici interneta blokiraju oglase?
Korisnici interneta uglavnom koriste blokatore oglasa kako bi izbegli nametljive, ometajuće ili ponavljajuće oglase i ostvarili veće brzine učitavanja stranice, jer veliki broj oglasa može uticati na vreme učitavanja stranice. I zabrinutost za privatnost podataka takođe navodi neke ljude da koriste blokatore oglasa kako bi sprečili „praćenje“.
Potrošači koriste različite metode da izbegnu oglase, uključujući instaliranje blokatora oglasa ili plaćanje digitalnih medijskih sadržaja bez oglasa. Prema Insider Intelligence (2022, https://www.insiderintelligence.com/insights/ad-blocking/), dominantni razlog blokiranja oglasa je nametljiv ili dosadan sadržaj. Zabrinutost u vezi privatnosti njihovih podataka takođe podstiče korisnike interneta na blokiranje oglasa.
Prema Blockthrough anketi iz 2021. godine (https://blockthrough.com/blog/2021-adblock-report/), 81% korisnika koji blokiraju oglase u SAD reklo je da koriste blokatore oglasa kako bi izbegli ometajuće ili dosadne oglase. Značajna većina ih koristi da se zaštiti od malvera (62%) i da zaštiti svoju privatnost (58%).
Prema Edelmanovom istraživanju, koje se sprovodilo širom sveta, tokom oktobra 2020. godine (https://www.edelman.com/research/brand-trust-2020), skoro sedam od deset korisnika je reklo da koristi jednu ili više metoda za izbegavanje oglasa, uključujući promenu svojih medijskih navika da vide manje oglasa (49%) i korišćenje blokatora oglasa (48%).
Statistika korišćenja blokatora oglasa
U proseku, oko 40% američkih korisnika interneta koristi blokator oglasa na bilo kom uređaju, prema Blockthrough-ovoj anketi iz marta 2021. (https://blockthrough.com/blog/2021-adblock-report/). Međutim, ustanovljeno je da obično postoji velika razlika između prijavljenih korisnika i otkrivenih sesija blokiranih oglasa, što često ukazuje na daleko nižu upotrebu blokatora oglasa nego što sami korisnici prijavljuju u anketama. Na primer, u drugom kvartalu 2020. godine, AudienceProject je otkrio korišćenje blokatora oglasa u 18% sesija na računaru i 7% sesija na mobilnim uređajima, dok je 37% i 15% anketiranih korisnika navelo da koristi blokator oglasa na računaru i mobilnom telefonu, respektivno.
Ko koristi blokatore oglasa?
Kada je u pitanju bezbednost na internetu, čini se da su među opštom populacijom blokatori oglasa popularniji od menadžera lozinki. Mlađi korisnici uglavnom češće koriste blokatore oglasa. Kada se razmatraju korisnici interneta prema polu, muški korisnici (51%) znatno češće koriste blokatore oglasa od žena (30%).
Prema rezultatima istraživanja Civic Science iz 2022. godine (https://civicscience.com/latest-cybersecurity-insights-from-ad-blockers-to-smart-home-devices/), 58% ispitanika koristi blokatore oglasa, dok ih 42% ne koristi. Prema anketi, stanovnici SAD će najverovatnije koristiti blokatore oglasa na svojim računarima (44%), nasuprot na pametnim telefonima (32%), tabletima (18%) ili drugim digitalnim uređajima (7%). Primećuje se da se upotreba blokatora oglasa na računarima smanjuje iz godine u godinu, od 2020. godine, dok je upotreba na pametnim telefonima zabeležila blagi porast.
Kada su potrošači tolerantniji prema digitalnom oglašavanju?
Prema Insider Intelligence (2022, https://www.insiderintelligence.com/insights/ad-blocking/), većina potrošača ne voli oglase na veb lokacijama, a posebno ne vole video oglase. Neki potrošači imaju neutralnije stavove prema veb oglasima, pa se dešava i da korisnici koji imaju običaj da blokiraju oglase, prihvate neke koji nisu nametljivi.
Prema istraživanju AudienceProject-a u drugom kvartalu 2020. godine (https://www.audienceproject.com/blog/key-insights/new-study-has-ad-blocking-peaked/), skoro polovina korisnika interneta u SAD (47%) ima negativan stav prema oglasima na veb lokacijama, a 63% prema oglasima na online video klipovima, dok je samo oko 10% imalo pozitivan stav. Neutralan stav prema veb oglasima je iskazao 41% korisnika, što može sugerisati da su ti korisnici bili tolerantniji prema oglasima kao deo iskustva na sajtovima oglašivača.
Da bi se izbegli ovakvi potencijalni problemi sa blokiranjem oglasa, organizacije često angažuju blogere (influensere – uticajne osobe), kako bi dosegli ciljne potrošače prirodnim (organskim) putem i kako bi na taj način povećali angažovanje pratilaca, doseg i potražnju za njihovim proizvodima/uslugama.
Međutim, kada je reč o influenserskom marketingu, i tu postoje razni izazovi. Jedan od njih se odnosi na sve slabije poverenje u preporuke influensera.
48% potrošača počinje da ne veruje influenserima
Broj influensera na društvenim mrežama je naglo porastao tokom protekle decenije. Sada, svako može da zarađuje na Instagramu sa samo nekoliko hiljada pratilaca. Marketing uticaja (influenserski marketing) postaje ciljana karijera za 86% mladih ljudi, prema Shopify (2022, https://www.shopify.com/blog/influencer-marketing-statistics).
Ipak, nije sve sjajno u industriji marketinga uticaja. Četiri od deset potrošača kaže da vide previše brendiranog sadržaja na društvenim medijima. To ima domino efekat na publiku influensera: sedam od deset korisnika bi prekinulo praćenje influensera zbog neiskrenih preporuka.
U praksi, potrebno je da marketing menadžeri budu svesni brojnih izazova i da pronađu način na koji će se uspešno suočiti sa njima, što će rezultirati efikasnim i efektivnim marketing strategijama.
Ukoliko vas zanima kreativna sfera marketinga, možete pogledati ponudu Visoke škole modernog biznisa – studijski modul Marketing menadžment.
Piše: doc. dr Karolina Perčić
