Prethodne dve godine su bile ispunjene brojnim izazovima sa kojima su se svi zaposleni suočili. Svakako najprimetniju promenu činio je prelazak na rad od kuće, umesto obavljanja posla u prostorijama kompanije.
Iako su prve nedelje rada od kuće bile prilično izazovne i praćene brojnim problemima, kao što su: neadekvatni uslovi rada, nedovoljno prostora u kući / stanu za sve članove porodice koji rade od kuće, neudobni radni stolovi, stolice, mali monitori, slaba Internet konekcija, problemi sa mikrofonima, kamerama, uspostavljanje novog sistema komunikacije, savladavanje rada u novim alatima i sistemima za saradnju i slično, vremenom su se zaposleni i te kako navikli na nove načine rada i spoznali brojne prednosti. Zato je danas pred poslodavcima goruće pitanje: kako obezbediti povratak zaposlenih u kancelarije?
Mnogi zaposleni, posebno IT stručnjaci, odlučuju da napuste poslodavce koji insistiraju na povratku u kancelariju i traže novo zaposlenje kod poslodavca koji im omogućava rad od kuće. Mnoge kompanije su zato pribegle hibridnim rešenjima u kojima se određeni broj dana u nedelji radi iz kancelarije, a ostatak od kuće. Deloitte je objavio zanimljive rezultate istraživanja o povratku u kancelarije.
Zašto zaposleni vole da rade od kuće?
U ovom tekstu se bavimo razlozima zašto zaposleni ne žele da se vrate u kancelarije, odnosno zašto preferiraju rad od kuće.
Razlozi su mnogobrojni i proističu iz individualnih razlika, ali postoji skup prednosti koje mogu da se pripišu svima koji žele da nastave da rade od kuće. To su:
Ušteda u vremenu putovanja. Zaposleni koji rade od kuće komotno mogu da ustanu 5 do 10 minuta pre početka radnog vremena i da odmah počnu sa radom. Oni ne gube vreme na putovanje od kuće do posla i nazad. Isto tako, čim završe radno vreme, zaposleni su već kod kuće i mogu da se posvete drugim obavezama i aktivnostima. Ova stavka je posebno značajna za zaposlene kojima treba više od 30 minuta do posla, jer na taj način uštede dnevno jedan sat koji mogu da iskoriste na mnogo efikasniji i kvalitetniji način. Ako se vratimo na svakodnevnicu i redovne saobraćajne gužve, očigledno je da rad od kuće nosi daleku veću dozu komfora i komoditeta za zaposlene.
Olakšanje i smanjenje stresa usled problema sa parking mestom. Opšte je poznat problem nedostatka parking mesta za sve vozače automobila u Beogradu, ali i u drugim gradovima. Kada se zaposleni vraća sa posla umoran nakon osam radnih sati (ako zaista ima sreće da radi „samo“ 8 sati), on često izgubi još dodatnih četvrt sata tražeći parking mesto, koje nekada bude i prilično udaljeno od njegove zgrade. Isto tako, ujutru kada dolazi na posao, ukoliko mu kompanija nije obezbedila parking mesto, zaposleni se već suočava sa prvim stresom – gde parkirati automobil.
Nema briga oko vremenske prognoze i šta obući. Svako jutro, priprema za posao podrazumeva pregled vremenske prognoze i odluku o tome šta obući. Odeća treba da bude čista i ispeglana i prilagođena potrebama posla i zakazanim sastancima. Kada rade od kuće, zaposleni nemaju te brige i mogu da se posvete drugim stvarima i aktivnostima.
Lakše upravljanje i koordiniranje porodičnih obaveza. Mnogo puta se zaposlenima dešava da ne znaju sa sigurnošću kada će se vratiti kući zbog saobraćajne gužve, prevoza i parkinga zbog čega im je teže da planiraju porodične obaveze i aktivnosti. Kada rade od kuće, mogu da budu sigurni da će u vremenu završetka posla biti na raspolaganju svojim ukućanima i mogu lakše i jednostavnije da planiraju svoje obaveze i privatno vreme.
Obavljanje sitnih kućnih poslova. Savremena tehnologija je napredovala u svim područjima i segmentima našeg života i rada. Danas je potrebno svega nekoliko minuta da se uključi veš mašina, mašina za suđe, „krčko“ uređaj koji će skuvati ručak i slično. Zaposlenima koji rade od kuće je potrebno svega nekoliko minuta (manje od pet) da uključe ove uređaje i da u toku dana obave znatan broj sitnih poslova i aktivnosti koji bi ih inače sačekali uveče kada dođu umorni sa posla.
Zdraviji način ishrane. Zaposleni često ujutru žele da spavaju što je duže moguće. Najčešće ustaju onoliko koliko im je dovoljno da se obuku i odmah krenu na posao. Nekada se desi da odmah na početku radnog vremena imaju važan sastanak, pa u ishrani pribegavaju raznim pekarskim proizvodima, sendvičima, kiflama, lisnatim testima, grickalicama, gaziranim pićima, kafama… Kada rade od kuće, zaposleni mogu da pripreme obrok po sopstvenoj želji i da se znatno zdravije hrane. Naravno, tu su i značajne uštede u novcu koji se troši na obroke kada zaposleni rade iz kancelarije i činjenica da zaposleni mogu da jedu onda kada su zaista gladni, a ne u okviru definisanog vremena za pauzu.
Još jedna naizgled sitna, ali značajna korist rada od kuće je mogućnost lakog preuzimanja pošiljke. Zaposleni koji rade iz kancelarije imaju velike poteškoće kada očekuju pošiljke jer nikada ne znaju kada će stići i da li će se neko od ukućana zadesiti kod kuće i primiti pošiljku ili će morati da je traže i odlaze po nju u obližnju poštu.
Sve ove prednosti i pogodnosti mnogo znače zaposlenima i doprinose celokupnom kvalitetu njihovog života. To su pre svega manji stepen stresa, manje tenzija, nervoze, frustracija, lakše obavljanje porodičnih i privatnih obaveza, više slobodnog vremena i veći stepen zadovoljstva. Mnogi zaposleni sa pravom ističu da ne postoji novac koji bi ih ponovo u potpunosti vratio u kancelarije. Na pitanja u mnogobrojnim anketama da li bi se vratili u kancelariju u punom obimu kao pre pandemije, odgovor zaposlenih je jasan i nedvosmislen – NE, HVALA.
Isto tako, mnogi zaposleni žele da budu digitalni nomadi i zato im ne odgovara povratak u kancelarije. Više o digitalnim nomadima pročitajte na MBS blogu: https://mbs.edu.rs/mbsblog/digitalni-nomad-milenijalski-san/
U narednom blogu ćemo se baviti prednostima rada iz kancelarije – možda ste na to totalno zaboravili u prethodnih nekoliko godina, ali mi ćemo se potruditi da vas podsetimo na sve pogodnosti i prednosti rada iz kancelarije, koji je ne tako davno bio naša jedina svakodnevnica.
Do tada, kakav je vaš odgovor na pitanje – rad od kuće ili iz kancelarije?
Piše: Prof. dr Jelena Lukić Nikolić
