Lik dobrodušnog dekice, koji daruje poklone deci za novogodišnje praznike, prisutan je u legendama naroda širom sveta. Obično je Deda Mraz veseli, bradati, sedi čovek obučen u crveni kaput, koji nosi veliki crveni džak pun poklona za decu koja su u tekućoj godini bila dobra, i daruje ih na Badnje veče, Božić, na dan Svetog Nikole ili za Novu godinu.
Da li je Deda Mraz svuda isti?
Postoji nekoliko verzija i imena ovog lika koje variraju u zavisnosti od kulture i naroda. U Srbiji je Božić Bata, u Bugarskoj Dedo Koledo (Дядо Коледа), u Sloveniji Božiček, u Mađarskoj Mikulaš (Mikulás), u Grčkoj Agios Vasilis (Άγιος Βασίλης), u Engleskoj Father Christmas, u Holandiji, Belgiji i Luksemburgu Sinterklaas, u SAD Santa Claus. Svaka zemlja i nacija sa tradicijom i identitetom ima i svoju verziju dobrog čikice, obavezno duge sede brade koji deci donosi poklone uoči Nove godine, Božića ili dana Svetog Nikole.
Istorijska ličnost iz 3. veka originalni je Deda Mraz
Prema jednoj legendi, postojao je jedan čovek, episkop koji je živeo u gradu Mira krajem 3. i početkom 4. veka (na teritoriji nekadašnjeg Rimskog carstva, današnje Turske) i koji je svoje nasleđeno bogatstvo voleo da deli sa siromašnima i bolesnima. Tako je jednom prilikom odlučio da pomogne siromašnom udovcu koji nije imao miraz za udaju svojih triju ćerki. Napunio je vreću zlatnicima i ubacio ju je kroz prozor ovom čoveku jedne predbožićne noći dok su svi čvrsto spavali.
Tokom vekova, priča se menjala, pa je tako u jednoj verziji ubacio novac kroz dimnjak, a novac je upao u čarapu koja se sušila pored vatre. Poznata je i verzija da je noću, krijući se od sveta, kroz prozor kuće u kojoj su živele tri devojčice, ubacio svežanj dukata, a zlatne kovanice su upale u njihove čizmice.
Uz pomoć zlatnih novčića udovac je udao svoju najstariju ćerku. Kroz neko vreme, bio je ponovljen isti događaj. Tajnoviti čovek je opet neopaženo ubacio vreću sa zlatnicima i otac je udao i svoju drugu ćerku. Veče pred naredni Božić, otac je odlučio da cele noći ostane budan kako bi saznao koja mu to dobra duša pomaže da uda svoje ćerke kako dolikuje. Kada je naišao čovek sa vrećom namenjenoj za udaju najmlađe ćerke, otac je potrčao ka njemu da se zahvali za nezasluženu pomoć koju mu ovaj čini. Taj tajnoviti čovek je Sveti Nikola, zaštitnik dece, moreplovaca i putnika.
Sveti Nikola je ocu triju ćerki zabranio da bilo kome kaže za ova dobra dela, ali je otac već sutradan razglasio svima da je Sveti Nikola taj tajanstveni dobročinitelj. Od tada, tajno darivanje poklona deci, baš na Badnje veče, postalo je široko rasprostranjeni običaj. Prvobitna ideja darivanja je bila da se pokloni daju samo siromašnima, ali je vremenom ovaj običaj prerastao u poklanjanje svima, i odraslima i deci, i bogatima i siromašnima. Takođe, upravo zbog opisanih događaja, postoji običaj da se uoči Nikoljdana deci ostavljaju novčići i slatkiši u čizmama ili čarapama koje deca, tom prilikom ostavljaju pored prozora ili pored ognjišta (u zapadnjačkim verzijama pored otvorenog kamina).
Kako su mu se divili ljudi zbog njegove pobožnosti i dobrote, Sveti Nikola je postao predmet mnogih legendi, u kojima je ostao upamćen kao veliki dobročinitelj. Svojom pojavom je donosio mir, utehu i dobru volju među ljude. Novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Dugo nakon njegove smrti, vernici su veličali njegovo ime, zbog čega i postaje svetac.
Posebno je bio naklonjen deci. Legende kažu da je pomagao najmlađima kroz darove kojima bi ih obradovao, ali i pokrenuo lanac dobrih dela. Kroz legendu o ovom svecu ostala je navika roditelja u raznim kulturama da daruju decu za praznike, jer im tako pokazuju koliko su dragocena.
Sveti Nikola se u starosti razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Ovaj hrišćanski svetac slavi se toga dana po gregorijanskom kalendaru, što je 19. decembar po julijanskom kalendaru.
Legende o poreklu Deda Mraza
Deda Mraz nije potpuno izmišljen. Izvorno, prema jednoj legendi nastao je od istorijske ličnosti – hrišćanskog sveca Nikole (Saint Nicolas – Sant Nikolaus – Santa Claus). Santa Klauz zapravo dolazi od reči Sinterklaas. Ova reč je skraćenica holandskih reči Sint Nikolaas ili pak engleske verzije imena Saint Nicholas. Upravo tako su holandski hrišćani u 17. veku zapamtili Svetog Nikolu i „poneli ga“ iz svoje otadžbine u Ameriku.
Ipak, kada se uzmu u obzir i druge legende, može se zaključiti da Deda Mraz najverovatnije vodi poreklo iz legendi starih germanskih i slovenskih naroda. Ima etnologa koji tvrde da je današnji lik osobe koja decu daruje poklonima za božićne i novogodišnje praznike zapravo nastao fuzijom Svetog Nikole i boga Odina među Germanima, te paganskog Deda Mraza među Slovenima.
U mitologiji starih Slovena, Deda Mraz (Sovjetski Ded Moroz, Starac Mraz, demon zime), po legendi, živeo je u šumama severa i odande donosio zimu i mraz. Prvobitno je bio zli čarobnjak koji je ledio ljude i otimao i odnosio nevaljalu decu u velikom džaku. Da bi otkupili decu, roditelji su morali da mu daju poklone. Vremenom se starac Mraz, pod uticajem hrišćanstva, preobratio u dobrog dekicu koji je počeo da daje poklone deci.
Uticaji germanskog paganizma
Brojne paralele su povučene između Deda Mraza i Odina, glavnog božanstva germanskih naroda pre njihovog pokrštavanja. Germansko-nordijski paganski bog Odin je u knjigama iz 13. veka opisan kako jaše osmonogog konja po imenu Sleipnir koji može da preskoči velike razdaljine, što je podstaklo poređenja sa Deda Mrazovim irvasima. Prema legendi, deca bi ostavila svoje čizme napunjene šargarepama, slamom ili šećerom blizu dimnjaka da ih Sleipnir pojede. Odin bi zatim nagradio ljubaznost te dece zamenivši hranu za Sleipnira poklonima ili slatkišima.
Ovaj običaj je opstao u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji posle prihvatanja hrišćanstva i postao je povezan sa Svetim Nikolom, da bi kasnije proširen na SAD kroz holandsku koloniju Novi Amsterdam, i evoluirao je u kačenje čarapa na kamin.
Kristkind kod protestanata
U 16. veku, reformacija Martina Lutera izazvala je antikatolički pokret u Nemačkoj. Pošto protestanti ne slave svece, bila im je potrebna nova božićna tradicija, pa je Beba Isus (Christkind) postao taj koji donosi poklone. Ipak vremenom je postalo besmisleno da beba donosi poklone, pa je Isusa Hrista zamenila vila. Do 19. veka Kristkind je nosio zlatni plašt po ugledu na nirnberškog zlatnog anđela. U drugim nemačkim gradovima nosi belo odelo i zvezdani venac. Svakoj devojčici predstavlja veliku čast da je izaberu za Kristkinda.
I ovde su se desile povezanosti sa Svetim Nikolom. Deca pevaju Kristikindu pesme posvećene Svetom Nikoli, što ukazuje na preplitanje ove dve verske figure.
Sveti Nikola u germanskoj, britanskoj, holandskoj i američkoj tradiciji
Vekovima je u germanskoj tradiciji postojao običaj da roditelji deci na dan Svetog Nikole ostavljaju slatkiše govoreći im da im je to poklon od ovog svetitelja. Ovaj običaj preneo se postepeno i na Božić, u vreme kada se kiti jelka.
U bivšim delovima Austro-Ugarske, deci se ostavljaju slatkiši u čizmama na dan Svetog Nikole (Mikulaš, 6. decembar po gregorijanskom kalendaru).
U Velikoj Britaniji Father Christmas je u 17. veku bio prikazan kao veseo, debeljuškast, bradati muškarac obučen u dugu, zelenu odeću od krzna. Engleska legenda objašnjava da Otac Božića (Father Christmas) posećuje svaki dom na Badnje veče kako bi napunio dečije čarape prazničnim poslasticama.
Sinterklaas je tradicionalna zimska figura iz „nižih zemalja“ (Holandija, Belgija, Luksemburg) i nekih delova Nemačke. Tradicija Sinterklaasa je povezana sa Sent Nikolasom (Sv. Nikola) iz Mire. Sveti Nikola je usvojen od strane holandskih hrišćana i postao je stari, dobroćudni i veseli dekica koji je posle duge plovidbe pristajao u luku sa brodom prepunim poklona, i govorilo se da je iz Španije. Vekovima je grad Bari, u kome je sahranjen Sveti Nikola, bio u posedu Španije.
U kolonijama Velike Britanije, kasnije i u SAD, objedinjene su bile verzije Deda Mraza iz holandske i britanske kulture. Santa Kloz je vremenom izgubio svoju biskupsku nošnju i bio je prvi put naslikan kao debeljuškati mornar sa lulom u zelenom zimskom kaputu.
Naseljavajući prostor Severne Amerike, zapadni doseljenici su preko okeana u „novi svet” sa sobom poneli i svoja verovanja i običaje. Sant Niklaus, Saint Niklaus, Sinterklass i ostale varijacije imena Svetog Nikole vremenom su sjedinjene i stvoren je Santa Klaus, ime koje je američka štampa prvi put upotrebila u decembru 1773. godine, kada je objavila da su se grupe holandskih porodica okupile da odaju počast godišnjici smrti Svetog Nikole.
Santa Klaus – globalno prihvaćena verzija Deda Mraza
Za razliku od lika, ime Deda Mraza nije globalno – ono se razlikuje u različitim zemljama i kulturama. Negde ga nazivaju Santa Klaus, Santa Nikolas, Božić Bata i slično. Naziv Deda Mraz, koji se kod nas koristi, jugoslovenski je proizvod – osmišljen je tako da ne favorizuje nijednu religioznu varijantu u nekadašnjoj zajedničkoj državi naroda Zapadnog Balkana.
Santa Klaus je jedan od naziva za „zapadnu“ verziju Deda Mraza. U različitim evropskim zemljama i kulturama ga nazivaju raznim imenima.
Božić Bata
Za razliku od zapadnog sveta koji je Svetog Nikolu „zamenio“ Deda Mrazom, pravoslavni narodi, a naročito Srbi, nastavili su da ovog svetitelja proslavljaju kao jednog od najvećih svetaca, potpuno odvojeno od novogodišnjih praznika. Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. On je, prema predanju, dobroj deci na Božićno jutro donosio poklone. U Božić Batu bi se najčešće maskirao najstariji član porodice i u kuću bi dolazio u rano jutro pevajući i deleći poklone deci. Božić Bata je u Srbiji inicijalno obučen u kožni gunj i šubaru, da bi u kasnijim godinama postepeno dobijao zapadnjački izgled pod uticajem austro-ugarske ilustrovane štampe.
Božić Bata i Deda Mraz, http://dedamrazkodvas.weebly.com/darivaoci-poklona.html
Vremenom, preko svojih severnih suseda, Srbi su upoznali i lik Deda Mraza, i počeli su da se pojavljuju i Božić Bata i Deda Mraz, jedan za Božić, a drugi za Novu godinu. Nakon Drugog svetskog rata, hrišćanskog Božić Batu je potpuno zamenio „univerzalni“ Deda Mraz, koji od tada počinje da dolazi isključivo za Novu godinu.
Srpski folklorni junak darivanja za Božić, Božić Bata, zamenjen je Deda Mrazom kada ga je komunizam „prekrstio“ u Deda Mraza, približavajući ga sovjetskoj verziji istog lika, a kasnije ga je globalizacija „približila“ Santa Klausu.
U narednom tekstu o Deda Mrazu biće prikazan razvoj lika ovog darivaoca poklona za božićne i novogodišnje praznike. Pratite blog Visoke škole modernog biznisa za nastavak priče o Deda Mrazu.
Piše: Doc. dr Karolina Perčić
