Vodeće centralne banke u svetu udružile su se kako bi istražile da li bi trebalo da izdaju kriptovalute usled pada gotovinskih transakcija i sve većeg korišćenja elektronskih oblika plaćanja. Kako prenosi Associated Press, u grupi se nalaze Evropska centralna banka (ECB), Banka Japana, Banka Kanade, Banka Engleske, zatim švedska Riksbank te Švajcarska centralna banka.
Eksperti smatraju da je formiranje grupe znak želje da se projekat sličan libri drži pod nadzorom. Grupu centralnih banaka predvodiće dva predsednika Benoit Couere, nekadašnji prvi čovek ECB, i zamenik guvernera Banke Engleske Jon Cunliffe. U njihovom zajedničkom saopštenju stoji da će proceniti potencijalne mogućnosti izdavanja kriptovaluta u njihovim matičnim jurisdikcijama. Preciznije, procenjivaće tehnička pitanja izdavanja i razmenjivati saznanja o novim tehnologijama, piše “Klix“.
Švedska centralna banka već nekoliko godina razmatra potencijale izdavanja digitalnih valuta i pokrenula je pilot projekt s obzirom na smanjenje korišćenja gotovine u toj državi. Ipak, još nije donela odluku treba li da počne izdavati “švedsku” kriptovalutu. Kako tumače stručnjaci, postojeće kriptovalute, poput bitkoina, nisu prikladne kao sredstvo plaćanja robe i usluga zbog snažnih oscilacija vrednosti. Stoga je fejsbuk letos pokrenuo projekat libra s ciljem izdavanja istoimene kriptovalute, a koja bi pripadala grupi digitalnih valuta.
Libri se u startu pridružilo nekoliko velikih imena globalne finansijske industrije. Međutim, nakon negodovanja regulatora koji se pribojavaju potencijalnog velikog rasta moći Fejsbuka, iz projekta su izašli Visa, Mastercard, PayPal i eBay.
Prema mišljenju nekadašnjeg advokata Japanske centralne banke, fejsbukova libra motivisala je centralne banke da formiraju grupe koje će ispitati izdavanje kriptovaluta. Fejsbukov projekat rasplamsao je raspravu da li u bliskoj budućnosti države treba i dalje da imaju monopol na izdavanje novca. Kako navodi Rojters, Hiromi Jamaoka, bivši direktor sektora plaćanja i sistema poravnanja u Banci Japana, izjavio je da je formiranje grupe šest centralnih banaka znak da se ne radi samo o razmenjivanju iskustava i znanja, već i o želji da se nešto slično libri drži pod nadzorom.
“Nešto slično libri učinilo bi transakcijske troškove mnogo nižima. Vodeće centralne banke moraju da pokažu da i one čine napore u postizanju efikasnijeg poravnanja primenom digitalne tehnologije”, pojasnio je Jamaoka.
Među velikim centralnim bankama Narodna banka Kine otišla je najdalje u procesu stvaranja vlastitog digitalnog novca, iako su detalji još uvek obavijeni velom tajne. Banka Japana pokrenula je zajednički istraživački projekat s ECB, ali je objavila da u bliskoj budućnosti ne planira da izdaje kriptovalute. Jamaoka smatra da bi formiranje zajedničke grupe moglo da ubrza korišćenje blokčejn tehnologije u centralnim bankama.
Jedan od motiva je i ojačavanje poverenja u postojeće valute. Iz tog razloga, američke federalne rezerve nisu zainteresovane za kriptovalute s obzirom na važnost dolara.
