office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Zeleno ponašanje zaposlenih i zeleni menadžment ljudskih resursa

Piše: Doc. dr Jelena Lukić Nikolić

“Klimatske promene sa kojima se suočavamo su primetne svakom stanovniku zemljine kugle, te je glavni izazov pred čovečanstvom da učini sve što je moguće kako bi se klimatske promene usporile.”

Mirković, V., Lukić, J. (2018). Tranzicija energetike u EU i Srbiji: strategijski pristup klimatskim promenama. Ekonomski vidici, ¾, 223-236.

Danas, kada se osvrnem na ovu rečenicu, mogu da kažem da još jače i intenzivnije, svaki stanovnik postaje svestan klimatskih promena i trpi neku od posledica.

„U težnji da svoj život učini što kvalitetnijim i da zadovolji sve svoje potrebe, čovek u velikoj meri doprinosi uništavanju prirode. Poplave, zemljotresi, vulkani i odroni su sve češći, gust i taman dim u sve većoj meri obavija zelenilo šuma, osvaja plavetnilo neba i muti bistre vode naše planete.“

Lukić, J. (2013). Značaj i uloga klastera za upravljanje otpadnim vozilima u očuvanju životne sredine, Zbornik radova Nova naučna edukativna misao, Nomotehnički centar, Beograd, broj 5/2013, str. 5-13.

Poslednjih nekoliko decenija, menadžeri su shvatili da poslovanje u visoko konkurentnoj globalnoj ekonomiji zahteva efikasnost i efektivnost, ali i odgovornost prema životnoj sredini. Iz tog razloga, počeo je proces “ozelenjavanja organizacija”. To znači da su mnoge organizacije uvele različite zelene procese proizvodnje kao što su Kaizen, Six-sigma, Lean-Manufacturing kako bi minimizirale neefikasno trošenje resursa, emisiju štetnih gasova i otpadne materije. Ozelenjavanje organizacija se vremenom dalje proširilo na ostale segmente u formi zelenog marketinga, zelenog lanca snabdevanja, zelenog računovodstva, zelenih inovacija, zelenih informacionih tehnologija i zelenog menadžmenta ljudskih resursa.

Šta je zeleni menadžment?

Zeleni menadžment predstavlja koordinirani i planirani pristup ka aktivnostima koje se odnose na očuvanje i zaštitu životne sredine.

Ključni ciljevi organizacija koje primenjuju zelene prakse su da:

  1. očuvaju okruženje od globalnog zagrevanja, klimatskih promena, energetskih kriza;
  2. obuče i motivišu zaposlene da sprovode svoje aktivnosti na način koji je pogodniji za životnu sredinu tj. na način koji ne dovodi do zagađenja životne sredine;
  3. proizvode dobra i usluge koje ne nanose štetu životnoj okolini;
  4. izgrade održivu organizaciju; i
  5. motivišu zaposlene da se uključe u procese i aktivnosti koje su usmerene na zaštitu životne sredine.

Zeleni menadžment ljudskih resursa

Zeleni menadžment ljudskih resursa podrazumeva ozelenjavanje svih procesa iz oblasti menadžmenta ljudskih resursa sa ciljem ozelenjavanja same organizacije i zaštite životne sredine. To su:

  • Analiza i dizajn posla (u opisima poslova treba staviti i zeleno ponašanje koje se očekuje od zaposlenih – koje su to zelene aktivnosti koje zaposleni treba da realizuju na svom radnom mestu)
  • Regrutacija (naznačiti da će se posebno ceniti kandidati koji primenjuju različite vidove zelenog ponašanja i koji su društveno i ekološki odgovorni, istaći u samom oglasu da je organizacija društveno odgovorna i da primenjuje zelene oblike ponašanja kako bi se privukli kandidati koji to znaju da cene i koji će doprineti ozelenjavanju organizacije) 
  • Selekcija (dodatno vrednovati kandidate koji su društveno i ekološki odgovorni i koji su svesni značaja životne sredine, primenjivati u procesu selekcije testiranje kandidata na računaru, bez štampe papira i sl.)
  • Upoznavanje zaposlenih sa organizacijom i socijalizacija (predočavanje zelenih praksi i načina ponašanja koji se primenjuju u organizaciji)
  • Edukacija (trening i obuke) (pružiti zaposlenima obuku o tome na koje načine mogu da doprinesu zaštiti životne sredine i zelenim oblicima ponašanja) 
  • Evaluacija performansi (evaluirati zelene inicijative koje su zaposleni preduzeli i analizirati njihova zelena ponašanja) 
  • Sistem nagrađivanja (nagraditi zaposlene koji su imali značajne rezultate u ostvarivanju zelenih ciljeva i sprovođenju zelenih inicijativa. Nagrade mogu biti materijalne prirode, ali pre svega, akcenat treba da bude na javnim pohvalama i priznanjima kako bi se probudila svest ostalih zaposlenih o zelenom ponašanju). 

Zelena zanimanja

Bitno je istaći da su se poslednjih decenija pojavila nova zanimanja koja su pozitivno orijentisana prema zaštiti i očuvanju životne sredine. 

Tipični primeri zelenih poslova su: 

  • inženjer za energetsku efikasnost
  • inženjer solarnih sistema
  • inženjer obnovljive energije
  • menadžer za zaštitu životne sredine
  • menadžer za pokretanje ekoloških kampanja
  • ekonomski analitičar zaštite životne sredine
  • ekolog
  • ekološki tehničar
  • savetnik za energetsku efikasnost
  • ekološki revizor 

Primarni cilj zelenih poslova jeste da poboljšaju efikasnost i efektivnost upotrebe energije i sirovih materijala, da eliminišu ili smanje emisiju štetnih gasova, zagađenje, otpad i da očuvaju životnu sredinu.

Međutim, i ostali poslovi koji se ne opisuju atributom “zeleni” imaju veliki potencijal da doprinesu ozelenjavanju organizacije i zaštiti životne sredine. Naime, prilikom obavljanja posla, svaki zaposleni treba da razmisli o svim potencijalnim negativnim uticajima na okruženje – kako da ih smanji i/ili eliminiše u što većoj meri. 

Konkretni primeri zelenog ponašanja zaposlenih na radnom mestu

Aktivnosti koje zaposleni mogu da primenjuju na radnom mestu u cilju ozelenjavanja organizacije su:

  • Eliminisanje i/ili minimiziranje upotrebe papira; 
  • Ukoliko je baš nešto neophodno odštampati preporučuje se štampa na obe strane papira;
  • Dolazak na posao trotinetom/biciklom/peške ili gradskim prevozom;
  • Zajednički prevoz zaposlenih koji dolaze automobilom na posao a žive blizu/usput jedni drugih;
  • Isključivanje računara kada nije u upotrebi;
  • Isključivanje klima uređaja barem 30 minuta pre kraja radnog vremena;
  • Rad pod prirodnim svetlom dokle god je to moguće;
  • Korišćenje staklenih čaša ili šolja umesto plastičnih čaša; 
  • Konzumiranje prirodne umesto rashlađene vode za piće (smanjena potrošnja električne energije);
  • Korišćenje stepenica umesto lifta i slično.

U organizacijama je veoma bitno da se izgradi i neguje zelena organizaciona kultura koja će podstaći i motivisati zaposlene ka zelenim oblicima ponašanja. 

Podrška i inicijativa top menadžmenta su od ključne važnosti za izgradnju i negovanje zelene organizacione kulture. 

Značaj edukacije ka zelenim vidovima ponašanja

Velike organizacije mogu da deluju i edukativno na polju zelenog ponašanja svojih zaposlenih. Davanjem raznih preporuka i smernica zaposlenima sve organizacije mogu da utiču na: uštedu električne energije, recikliranje otpada,  očuvanje  vode,  upravljanje  poslovnim  putovanjima (zajedničko putovanje kolega na posao) i dalje korišćenje recikliranog papira. Ove aktivnosti zajedno sprovedene značajno doprinose društveno odgovornom ponašanju svih pojedinaca, koje je u službi očuvanja životne sredine.1

Na primer, hoteli su odavno uveli obaveštenje gostima da u svetu vlada nestašica vode i da se zajedničkim snagama može doprineti smanjenju tog problema ukoliko se više puta koriste peškiri i bade mantili. 

Važno je istaći i činjenicu da zaposleni nakon stečenih zelenih navika na svom radnom mestu, iste navike primenjuju i u svom privatnom životu, što posledično dovodi do brojnih pozitivnih efekata. 

Ne sme se izgubiti iz vida da svaki pojedinac zelenim ponašanjem može da da svoj doprinos! Razmislite da li biste mogli da primenjujete neke oblike zelenog ponašanja u svom privatnom životu i na radnom mestu.

Ukoliko radite u HR sektoru neke kompanije, pozivamo vas da popunite kratak upitnik koji se odnosi na zelene HR prakse i aktivnosti. Upitnik je anoniman i potrebno je oko 6 minuta za njegovo popunjavanje: https://forms.gle/YL9SPYz6E5rrY7T1A

Visoka škola modernog biznisa u okviru svog nastavnog plana i programa ima nastavne celine koje su posvećene ekologiji i zaštiti životne sredine. Na primer, na predmetu Menadžment ljudskih resursa, jedna nastavna celina je posvećena upravo zelenom ponašanju zaposlenih i zelenom menadžmentu ljudskih resursa. Na taj način, edukativnim putem, doprinosimo podizanju svesti budućih akademskih građana o održivom i zelenom ponašanju. 

Više o našim programima pročitajte ovde.


1 Lukić, J., Mirković, V. (2017). Uloga banaka u finansiranju projekata energetske efikasnosti. Ekonomski vidici, 2/3, 177-188.