Piše: Anđela Golubović, II godina osnovnih akademskih studija
Pre svega, želela bih da kažem da je pandemija Covid19 trebalo pozitivno da utiče na nas. Kako to mislim, pitate se?
Smatram da je prošla godina bila jako važna godina. Ovo važi pogotovo za nas mlade, studente, đake. Godina je bila teška, ali iz svega bi trebalo izvući nešto pozitivno. Pandemija nas je mnogočemu naučila – o sebi, pa tako i o drugima.
Prvi izazov je bio pre svega naučiti da prihvatimo realnost pandemije i budemo svesni ozbiljnosti situacije sa kojom se suočavamo. Ipak, iz toga je nastalo osećanje koje smatram da je zapravo najbitnije. Ovo osećanje je nastalo u meni, a nadam se i u drugima: želja i odgovornost da zaštitimo druge i brinemo o našim bližnjima još više; da cenimo svaki trenutak sa njima i pružamo im ljubav i podršku svakoga dana.
Kako sam lično podnela lockdown
Lockdown je za mene bio vrlo težak period. Ograničenje kretanja mi je najteže palo: pre svega je bilo teško psihički pomiriti se sa tim. Naučiti da nešto što nam se ne dopada mora postojati i živeti pod tim uslovima, prihvatiti situaciju, je jedini način da nam bude lakše. Tako sam i ja postupila. Isprva sam doživljavala velike oscilacije u raspoloženju. Nisam mogla da se viđam sa društvom i voljenom osobom onako kako smo to inače radili. Svi smo bili ograničeni. Kao opcije su nam ostale samo naše sobe i dvorišta. Donekle je ipak bilo lepo biti u njima opet sa svojim društvom. Na kraju, moja voljena osoba i ja smo izgradili još veću povezanost i imali mnogo više vremena da razgovaramo o najrazličitijim temama, da planiramo budućnost, preispitujemo sebe.
Kada sam prihvatila činjenice, onda sam počela da razmišljam o sebi, da preispitujem sebe i svoje stavove, mišljenja, odluke, pa čak i da na neki način dublje upoznajem sebe.
Ono što mi je nedostajalo iz „normalnog života“ je odlazak na fakultet. Naravno da je mnogo drugačije kad smo fizički prisutni na fakultetu sa našim kolegama, smejemo se, pričamo, šalimo se. To je mnogo važno za nas, da bismo se upoznavali sa više ljudi i razmenjivali iskustva. Pored fakulteta i generalno odlazaka u muzeje, bioskope, kafiće, nedostajalo mi je čak i ono najbanalnije kao na primer odlazak u prodavnicu.
Moje iskustvo sa online nastavom
Kada je u pitanju online nastava, MBS je u najkraćem roku nama studentima obezbedio da lako pratimo predavanja, uz veliki trud da nam pritom bude i zanimljivo. U početku je to bilo čudno – ne teško, prosto čudno – navići se na taj čitav online sistem. Veoma je dobro što su predavanja bila održavana uživo: mogli smo da čujemo druge kolege, da vidimo i pitamo profesore šta god nam nije jasno. I to je, po mom mišljenju, velika prednost našeg fakulteta. Krizna situacija je zaista odlično prevaziđena.
Mane online nastave:
- Nedostatak socijalnog kontakta sa kolegama
- Zbunjenost i povećane frustracije studenata
- Gubitak zainteresovanosti za učenje
Prednosti online nastave:
- Štednja vremena: kao nekome ko živi dalje od fakulteta, ovo mi je bilo značajno
- Borba protiv treme: neko ko ne voli da priča pred puno ljudi dobio je priliku da u svojoj sobi sam, sa ugašenom kamerom oslobođeno i rasterećeno odgovara
- Želja da više upoznamo jedni druge: preko online platforme nismo imali priliku da se lično upoznamo, pa smo prepoznali važnost ličnog kontakta
- Materijali su nam uvek dostupni: možemo uvek i u svakom trenutku koristiti materijale za učenje, pa čak i na produženo vreme pristupiti sačuvanim livestream predavanjima
Kako dalje?
Iako je situacija naporna, na kraju svega, sve što smo proživeli je donelo neke loše stvari, ali i neke dobre. Ja biram da se fokusiram na one dobre.
Nadam se da će se situacija što pre poboljšati, kod nas, pa i u celom svetu. Volela bih da opet funkcionišemo normalno, družimo se i uživamo u našim studentskim danima.
