office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Gradovi kao brendovi

Jedan od većih, i definitivno inovativnijih projekata MBS-ovog Centra za razvoj projekata jeste City branding – Kako se od gradova prave brendovi. Slično kao i poznato preduzeće, tako i poznati grad, region ili država lakše pronalazi kanale za prodaju svojih proizvoda i usluga, lakše dolazi do najbolje radne snage, do većeg broja posetilaca, turista, investitora i događaja, ukoliko  ima jak i prepoznatljiv brend. Izuzetno važan projekat, city branding omogućava gradu ili opštini sledeće:

  • povećanje stanovništva
  • porast turističkog prometa
  • pozitivan rast investicija
  • dodatne prihode gradu ili opštini.

Projekat Brendiranje gradova

Centar za razvoj projekata ima više delatnosti. U njih spadaju:

  • Posebni obrazovni i trening programi: MBS veruje u koncept celoživotnog učenja (link ka blogu postavljenom prethodne nedelje, o Lifelong learning) i stoga nudi treninge i seminare koji javnost edukuju u novim poljima rada koja se razvijaju u skladu sa brzim razvojem tehnologije
  • Organizacija naučnih i stručnih skupova  (konferencija, kongresa i sl.): networking i razmenjivanje iskustava je izuzetno bitno kako za naučni rad, tako i za privredu!
  • Izdavaštvo i istraživački rad: naučni radovi i realizovani projekti se dele sa javnošću kroz objavljivanje rezultata
  • Realizacija projekata: planiranje, sprovođenje i realizacija konkretnih projekata

MBS-ov tim je do sada izuzetno uspešno sproveo projekte Vranje kao brend, Brend strategija grada Bijeljina kao i  Brendiranje opštine Šamac.

O projektu City Branding popričali smo sa rukovodiocem projekta prof. dr Aleksandrom Dejanovićem. Istorija nas uči da su gradovi nastali kada su ljudi prestali da žive nomadskim životom i počeli da teže ka životu u stabilnoj zajednici. „Nemoguće je precizno odrediti nastanak drevnih gradova,“ govori prof. dr Dejanović, „ali se većina istoričara i arheologa slaže da su nastali oko 7.000 godina p.n.e., najčešće u dolinama velikih reka. Jezgra urbanog razvoja bila su u Mesopotamiji, Egiptu, dolini Inda, dolini Žute reke u današnjoj Kini, na obalama Sredozemlja i u srednjoj Americi.“

Ideja turizma, atrakcija, pa tako i brenda, zapravo nije nova. To potvrđuje istorija gradova. „Vladari drevnih gradova nastojali su da privuku što više trgovaca i zanatlija da bi obezbedili stabilnu osnovu za ekonomski razvoj,“ objašnjava prof. dr Dejanović. „Osim toga, morali su da vode računa i o bezbednosti, pa su gradili visoke zidove i utvrđenja kao zaštitu od agresora. Isto tako, gradili su i velike hramove da bi umilostivili božanstva u koja su verovali. Takođe, skoro bez izuzetka, podizali su i raskošne palate u kojima su uživali i pokazivali svoju moć. Tako su nastajale prve gradske atrakcije o kojima su se pričale legende i stvarali mitovi (npr. viseći vrtovi i palate u gradu Vavilon). Na osnovu toga su pojedini gradovi uspeli da se izdvoje, da postanu jedinstveni i interesantni, odnosno da povećaju svoju atraktivnost. Drugim rečima, tako su stvoreni prvi gradovi-brendovi.“

Današnji gradovi

U savremenim uslovima urbanizacija se prati na dva načina:

(1) kao rast gradskog stanovništva;

(2) Kao povećanje broja gradova.

Prof. dr Dejanović ističe: „Procenjuje se da će krajem druge decenije XXI veka oko 54% svetskog stanovništva živi u gradovima, a pre samo pola veka ovaj procenat je iznosio oko 36%. Isto tako, tokom poslednjih nekoliko decenija povećava se i broj gradova, a naročito privlači pažnju rast broja velikih gradova tzv. megalopolisa. Npr. u 1955. godini samo dva grada u svetu imala preko 10 miliona stanovnika, dok na početku XXI veka bilo čak 8 gradova u kojima je živelo preko 20 miliona ljudi. Prema podacima Ujedinjenih nacija u 2016. godini u svetu je bilo 512 gradova sa preko milion stanovnika, zatim 45 gradova koji imaju između 5 i 10 miliona stanovnika, a svega 31 mega grada u kojima živi preko 10 miliona stanovnika. U gradovima koji imaju više od milion stanovnika danas živi ukupno 1,7 milijardi ljudi, što čini oko 23% od ukupne svetske populacije.“

Prema novijim podacima objavljenim u časopisu National Geographic među najvećim gradovima na svetu su Tokio (oko 37,4 miliona stanovnika), Delhi (29,4 miliona stanovnika) i Šangaj (26,3 miliona stanovnika). Beograd je na ovoj listi na 368 mestu.

A šta nas čeka u budućnosti?

Prof. dr Dejanović predviđa: „Talas urbanizacije će biti naročito intenzivan u Aziji (Kina, Indija, Pakistan, Tajland, Vijetnam) i Africi (Tanzanija, Angola, Južna Afrika). U takvim uslovima, gradovi budućnosti će biti suočeni sa velikim izazovima kao što su obezbeđivanje adekvatne saobraćajne infrastrukture, efikasnog snabdevanja, funkcionisanja komunalnih službi, zdravstvene zaštite, rešavanje ekoloških problema i sl. Veoma je teško velike gradove prilagoditi da budu „po meri čoveka“. Zbog toga, neki stručnjaci predviđaju da će u budućnosti ojačati tzv. „deurbanizacija“, odnosno napuštanje velikih gradova i povratak u ruralna područja. U visoko razvijenim zemljama je ovaj trend već prisutan. Sve više ljudi se seli u manja mesta, jer želi manje gužve, niže troškove, više zelenila i bezbednije okruženje. Oni smatraju da je urbanizacija dostigla svoje limite i da će uskoro početi masovnije migracije iz gradova u sela. Može se argumentovano pretpostaviti da će se u narednom periodu, oba procesa (i urbanizacija i deurbanizacija) dešavati istovremeno. U svakom slučaju, bilo da su u pitanju gradovi ili manja naselja, brendiranje mesta (Place Branding) postajaće sve zastupljenije i značajnije na tržištu lokacija.“


Saznajte više o vannastavnim delatnostima MBS-a kao što su Centar za karijerno vođenje i stručne prakse.

Ukoliko Vas ova tema posebno interesuje, saznajte šta je prof. dr Saša Virijević Jovanović imala da kaže o konceptu brendiranja nacija!

Piše: M.A. Aleksandra Rokvić

Prof. dr Aleksandar Dejanović