office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366            

Emocionalna inteligencija u funkciji uspeha svakog lidera

Ako želite da postanete lider koji će uspešno predvoditi tim svojih ljudi, obratite pažnju na sledeće činjenice i savete.

Za uspešno poslovanje nije dovoljno posedovati stručna znanja i veštine. Često je nosilac presudne uloge održivog razvoja bilo kog posla emocionalna inteligencija, odnosno koliko dobro upravljamo sobom i koliko uspešno ostvarujemo odnose sa drugim ljudima. Pred lidera koji želi da bude uspešan u svom poslu postavlja se zahtev – sposobnost da razume i da se prilagođava promenama u okruženju.

Emocionalna inteligencija se može objasniti kao sposobnost da izrazimo i sagledamo emocije, da ih razumemo i nosimo se sa njima, da efektivno upravljamo sopstvenim osećanjima, kao i u odnosima sa drugima. Jednostavnije rečeno, ova vrsta inteligencije se odnosi na sposobnost prepoznavanja, shvatanja i upravljanja sopstvenim i tuđim emocijama. Ona podrazumeva postojanje svesti o sebi i o drugima, kao i sposobnost upravljanja sobom i vršenja pozitivnog uticaja na druge.

Emocionalna inteligencija je važna zato što nam pomaže da ostanemo motivisani i optimistični čak i onda kada doživljavamo neuspehe. Ona nam ne dozvoljava da odustanemo lako od cilja – usmerava nas ka njegovom bržem postizanju.         

Da li možete da zamislite svet u kojem ljudi nemaju sposobnost da prepoznaju kada je njihov prijatelj tužan ili kolega uznemiren? Postoje mnoge situacije kada nam je potrebno i važno ispravno razumevanje tuđih osećanja, kao i način adekvatnog reagovanja na njih.

Prema Danijelu Golemanu, kognitivna inteligencija (IQ) nije dovoljna za čovekov uspeh u životu (u školi, na poslu, u odnosima sa prijateljima, u braku, u porodici). Osim nje važna je, a često i presudna, emocionalna inteligencija (EQ). Pomenuti autor objašnjava emocionalnu inteligenciju kao skup emocionalnih veština koje nam omogućavaju da odaberemo ispravan način upotrebe osećanja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju samoga sebe.

IQ doprinosi uspehu u životu, ali se smatra da je mnogo veći uticaj emocionalne inteligencije, jer na uspeh u životu utiču i sledeći faktori koji su elementi EQ: motivacija i istrajnost u slučaju neuspeha, ovladavanje raspoloženjima, kontrola osećanja, saosećanje sa drugima i nadanje. Emocionalne veštine su se pokazale dvostruko važnijim u poslovnim rezultatima od intelekta i tehničkih veština.

Strukturu emocionalne inteligencije čine četiri oblasti: samosvest, društvena svest, upravljanje sobom, upravljanje odnosima. Upravljanje odnosima obuhvata inspiraciju, timski rad, upravljanje konfliktima, usavršavanje drugih ljudi, i jedna je od značajnijih kada je reč o odnosu lidera prema zaposlenima, jer ova karakteristika emocionalne inteligencije integriše prethodne tri. Od lidera se očekuje da budu svesni sopstvenih emocija i da ispoljavaju empatiju prema ljudima koje vode.

Najbolji lideri su oni koji podstiču angažman i moral u svojim timovima. Uspešni lideri imaju sposobnost da izgrade poverenje i poštovanje od članova svog tima. Za sve to neophodno je da lideri razumeju ljudsko ponašanje, kao i to šta motiviše članove njihovog tima. Timove čine razni tipovi ličnosti, koji poseduju različit talenat i stepen motivacije. Lider se trudi da razume svakog pojedinca u svom timu kako bi prilagodio svoj stil vođenja svakom od njih. Lider koji ima visoku emocionalnu inteligenciju brzo će moći da proceni šta motiviše zaposlene. Vođa s emocionalnom inteligencijom sluša kako članovi njegovog tima govore i posmatra radne stilove svakog pojedinca. Primećuje one male nijanse, kao što su govor tela i ponašanje, koje definišu ko su zaista članovi njegovog tima. Takvi lideri nadahnjuju jer su samosvesni, iskazuju empatiju (saosećanje) i prilagodljivi su. Oni razumeju šta je potrebno za podsticanje talenata i zašto je to važno za budućnost organizacije.

Sposobnost razumevanja perspektive koja nije kao Vaša ključna je za uspešnu komunikaciju i motivisanje drugih. Usmeravajući se na to kako se drugi osećaju u određenom trenutku, lider može učiniti i reći ono što je prikladno – bilo da smiri strahove, ublaži bes ili se pridruži dobrom raspoloženju. Timovi najbolje rade kada veruju da je njihovom vođi stalo do njih.

Lideri koji šire dobro raspoloženje podstiču poslovni uspeh, jer kada se ljudi dobro osećaju na poslu oni daju sve od sebe. Lideri koji izazivaju loše raspoloženje loše utiču na posao. Ljutnja i uznemirenost skreću pažnju, smanjuju mentalne sposobnosti ljudi i to utiče tako da posao trpi.

Dominantno je mišljenje da je emocionalna inteligencija dobra za onoga ko je poseduje, i uglavnom se o njoj govori u pozitivnom svetlu. Jedna studija je stavila na test takvo uverenje. Istraživanje, objavljeno 2016. godine u časopisu Emotion, pokazuje da emocionalniji ljudi doživljavaju više stresa. U tom istraživanju je učestvovalo 166 studenata muškog pola, kako bi se izmerio njihov stepen EQ i da bi se ispitalo da li postoji uticaj EQ na nivo stresa. Merena je koncentracija hormona stresa studenata pre i nakon intervjua za posao ispred komisije čiji su članovi imali krute, neprijatne izraze lica. Ispitanicima, koji su ocenjeni kao emocionalno inteligentni, nivo stresa se povećao tokom eksperimenta i trebalo im je duže vremena da se vrate u normalu. Ova studija je dokazala da nekada možeš biti suviše dobar u nečemu, pa i na svoju štetu.

Osnovna komponenta emocionalne inteligencije – prepoznavanje emocija, izlaže ljude opasnosti da dožive veći stres u društvenim interakcijama, posebno kada su pojedinci visoko motivisani ka statusu i društvenom ugledu.

Emocionalna inteligencija u velikoj meri utiče na međuljudske odnose na radnom mestu. Istraživači su utvrdili da su prepoznavanje emocija koje ljudi osećaju i intelektualna sposobnost njihove transformacije u određeni oblik ponašanja preduslov za uspeh u poslovnom okruženju. Ljudi koji u većoj meri poseduju emocionalnu inteligenciju spremniji su da sa više optimizma pristupe poslu, sposobniji su da se izbore sa neuspesima i ostvaruju jake poslovne veze sa klijentima, saradnicima.

Emocionalna inteligencija u funkciji rukovođenja sastoji se od pet sposobnosti: svest o sebi, samoupravljanje, empatija, upravljanje odnosima i efektivna komunikacija.

Samo-procena (svest o sebi) definiše se kao sposobnost da se prepoznaju sopstvene emocije, snage, slabosti, vrednosti i pokretači, i razumevanje njihovih uticaja na druge. Bez slike o nama samima – o tome ko smo, zašto pravimo određene izbore, koje su naše prednosti a koje slabosti, teško da može da se postigne maksimalni potencijal. Oni koji dobro poznaju sebe i znaju šta žele da rade lakše napreduju.

Upravljanje sobom podrazumeva sposobnost samodiscipline, uključujući i kontrolu ili preusmeravanje emocija koje nas remete i prilagođavanje promenama, a sve u cilju kretanja u pozitivnom pravcu. Lideri ne smeju sebi dozvoliti da paniče kada nastanu stresne situacije. Treba da teže da ostanu smireni i pozitivni, kako bi trezveno razmišljali i jasno komunicirali sa svojim timom.

Empatija podrazumeva sposobnost „da se bude u nečijoj koži“, da se razume kako se neko oseća i zašto reaguje na određeni način u datoj situaciji. Lideri će, kroz komunikaciju sa drugima, jasnije razumeti šta ih motiviše ili uznemirava. Empatija koja uključuje slušanje i prihvatanje gledišta drugih ljudi omogućava liderima donošenje pametnih odluka uzimajući u obzir i osećanja zaposlenih, te je empatija od presudnog značaja za zadržavanje kvalitetnih ljudi u organizaciji.

Kroz svoja dela, Goleman ističe tri vrste empatije: kognitivnu (razumeti kako drugi gledaju na svet i slati im informacije na njihov način, tako da ih oni razumeju), emotivnu (ja osećam ono što ti osećaš, razumem te) i brigu (empatija između lidera i zaposlenog).

Upravljanje odnosima se odnosi na uspostavljanje i održavanje zdravih i produktivnih odnosa i efektivne komunikacije, što je neophodno da bi se tim vodio u željenom pravcu.

Rezultat efektivne komunikacije nisu samo reči, već dobroj komunikaciji doprinose i ton i govor tela. Najčešće se u osnovi problema većine ljudi javlja nerazumevanje i manjak komunikacije. Ako se uspešno ne razmenjuju informacije, može doći do konfuzija i loših vibracija između zaposlenih. Dobra komunikacija je ključ povezanosti zaposlenih.

Osobe sa visokom emocionalnom inteligencijom nalaze načina da savladaju uticaj negativnih emocija, kao što su: strah, bes, ljutnja, krivica, tuga. Oni razumeju uzroke takvih osećanja i usmeravaju ih u pozitivno delovanje. Poseduju sposobnost samomotivacije.

Sa druge strane, osobe sa niskom emocionalnom inteligencijom imaju poteškoća sa izražavanjem i analizom svojih osećanja, sklone su da ih dugo prati osećaj krivice zbog pogrešnih poteza, pesimistične su, izbegavaju prihvatanje odgovornosti za svoje postupke, sklone su prebacivanju krivice na druge ljude.

I za kraj, može se izvesti zaključak da je emocionalna inteligencija vrlo moćan alat koji doprinosi postizanju ciljeva, poboljšava kritične poslovne odnose, i gradi zdravo, produktivno radno okruženje i dobru organizacionu kulturu.

Emocionalnu inteligenciju je moguće uspešno razvijati i unaprediti motivisanim radom na sebi.

Cilj ovog teksta je bio da se podstakne razmišljanje na ovu temu – generalno o važnosti kvalitetnih međuljudskih odnosa koji utiču na postizanje veće produktivnosti.

U Visokoj školi modernog biznisa možete saznati šta je to sve potrebno za izgradnju pozicije uspešnog menadžera – lidera.

Više o istraživanju uticaja EQ na nivo stresa može se naći u radu: Bechtoldt, M. N., & Schneider, V. K. (2016). Predicting stress from the ability to eavesdrop on feelings: Emotional intelligence and testosterone jointly predict cortisol reactivity. Emotion, 16(6), 815-825. http://dx.doi.org/10.1037/emo0000134

A više o emocionalnoj inteligenciji možete pročitati u knjizi: Goleman, D. (2012). Emocionalna inteligencija. Beograd: Geopoetika.

Doc. dr Karolina Perčić