office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Uspeh kineske ekonomije

Kineska ekonomija uživala je 30 godina eksplozivnog rasta, što ga čini najvećim na svetu. Njen je uspeh bio zasnovan na mešovitoj ekonomiji koja je u državnu ekonomiju uključivala ograničeni kapitalizam. Potrošnja kineske vlade bila je značajan pokretač tog rasta. Kineska ekonomija meri se njenim bruto društvenim proizvodom. U 2017. godini rast je bio 23,12 milijardi dolara, najveći na svetu. To je 6,8 posto više u odnosu na 2016. Kineski BDP porastao je na 6,5 ​​posto u odnosu na prethodnu godinu u trećem tromesečju 2018. godine. Iako je kineska stopa rasta usporila svoj rast posmatrano pre 2013. ova ekonomija porasla je 7,8 posto u 2013., 7,3 posto u 2014., 6,9 posto u 2015. i 6,7 posto u 2016. godini.

UZROCI

Kina je svoj kontinuirani rast proizvela ogromnim državnim izdacima. Vlada poseduje strateški važna preduzeća koja dominiraju u svojim industrijskim granama. Ona kontroliše tri velike energetske kompanije: PetroChina, Sinopec i CNOOC. One su manje profitabilne od privatnih kompanija i vraćaju samo 4,9 % vlasništva u poređenju sa 13,2 %  privatnih kompanija. Ali, vladino učešće u vlasništvu omogućilo je Kini da usmerava kompanije prema visoko prioritetnim projektima. Kini je potrebno nekoliko proizvoda stranih kompanija koje žele da budu prisutne na kineskom tržištu. Strane kompanije moraju otvoriti svoje fabrike za zapošljavanje kineskih radnika i tako podeliti svoju tehnologiju sa kineskim preduzećima koja koriste ovo znanje za izradu sopstvenih proizvoda. Narodna banka Kine, centralna nacionalana banka, strogo kontroliše vrednost juana u odnosu na dolar. To čini tako da upravlja cenama za izvezenu robu namenjenu SAD-u. Nastoji da proizvodi budu malo jeftiniji od sličnih proizvoda proizvedenih u Americi. To se može postići na taj način što su troškovi života u Kini niži od razvijenog sveta i kroz upravljanje deviznim kursom, Kina veoma vešto koristiti ove razlike.

PREDNOSTI

Kineski rast smanjio je siromaštvo. Samo 3,3 posto stanovništva živi ispod granice siromaštva koja je postavljena na 2.300 juana. Kinu danas naseljava oko 20 % svetske populacije. Kako ljudi postaju bogatiji, to će sve više rasti potrošnja. Kompanije će pokušati prodati svoju robu na ovom tržištu, najvećem na svetu, i prilagoditi svoje proizvode kineskim potrošačima. Zbog rasta svoje privrede Kina postaje svetski ekonomski lider. Kina je danas najveći svetski proizvođač aluminijuma i čelika. Kineske tehnološke kompanije brzo su postale lideri na globalnom tržištu. Huawei je vodeći svetski proizvođač mobilne opreme i postaje svetski lider u razvoju 5G tehnologije. Lenovo je svetski proizvođač personalnih računala. Xiomi je jedan od najboljih kineskih brendova pametnih telefona.

NEDOSTACI

Vladina potrošnja stvorila je ukupan odnos duga i BDP-a od 260%. To uključuje dug države, korporacija i potrošača. Budući da država poseduje mnoge korporacije, morala je intervenisati. Potrošački dug takođe postaje veoma ozbiljan problem. Cene urbanih stanova porasle su naglo, jer su niske kamatne stope podstakle špekulativne poslove. Visok nivo rasta ekonomije dogodio se na štetu sigurnosti potrošača. Javnost je prosvedovala protiv zagađenja, sigurnosti, hrane i inflacije. Takođe je stvorena klasa ultra bogatih ²profesionalaca² koji žele više individualnih sloboda. Oni najčešće žive u gradskim sredinama, jer je tu i većina poslova. U 2017. gotovo 60% stanovništva živelo je u urbanim područjima a 1980. to je bilo samo 20%. Lokalna samouprava naplaćuje pružanje socijalnih usluga, ali nije im dopušteno poresko finansiranje. Kao rezultat toga, porodice su prisiljene na štednju. Kina ne nudi povlastice ljudima koji su se sa farmi preselili u gradove da bi našli zaposlenje. Kamate su niske pa porodice ne ostvaruju veliki prinos na svoje ušteđevine. Kao rezultat toga ne troše puno, što ima za posledicu nisku domaću tražnju i usporavanje rasta.

BUDUĆI RAST

Kineski čelnici preduzeli su određene korake kako bi povećali domaću potražnju svojih 1,38 milijardi stanovnika. Snažno potrošačko tržište omogućuje Kini da se manje oslanja na izvoz a više se diverzifikuje na tržišno utemeljenu privredu. To znači oslanjati se manje na državne a više na privatne kompanije kako bi iskoristili prednosti u konkurentnom okruženju. Da bi podstaklala rast, Kini su potrebne inovativne kompanije a one potiču samo od preduzetništva. Kompanije u državnom vlasništvu čine 25% ukupne industrijske proizvodnje, što je pad od 75% u odnosu na  1970. ali Kina na tom planu mora učiniti još mnogo posla. Kineski čelnici shvataju da moraju reformisati ekonomiju. U tu svrhu, predsednik Xi Jinping odobrio je plan „Made in China 2025“. Ovaj plan predviđa dalji napredak tehnologije, a posebno tehnologije u proizvodnji motora za avione i čiste automobile. Kina je postala svetski lider u solarnoj tehnologiji. Ove mere treba da smanje zavisnost o izvozu, uključujući proizvodnju čelika i ugljena.

Najveći rizik je „otkucavanje sata“ unutar nacionalnog finansijskog sistema. Banke se finansiraju iz države i u njenom su vlasništvu. To znači da vlada određuje kamate i odobrava zajmove. One plaćaju niske kamate na depozite kako bi jeftino mogli pozajmljivati finansijska sredstva ​​preduzećima u državnom vlasništvu. Kao rezultat toga, banke su usmerile državne fondove u nepoznati broj projekata koji možda neće imati pozitivan finansijski rezultat.