Još od antičkog vremena, pozoriše ima veoma važno mesto u razvoju civilizacije. Ono na specifičan način doprinosi humanizaciji i estetskom oplemenjivanju ljudi.
U današnjem vremenu, sa razvojem potrošačkog društva dolazi do promena stavova i mišljenja o kulturi i umetnosti i njihovom mestu u životu pojedinca.
Porastom svetskog trenda stvaranja novih načina zabave, uživo ili snimljenih, došlo je do razvoja profitnog i neprofitnog biznisa čija je uloga da odgovori na rastuću tražnju za zabavom.
Mladi ljudi uglavnom biraju snimljene ili elektronske medije kao izbor zabave. Ono što se menadžeri u umetnosti pitaju jeste odakle će doći buduća publika. Profitna industrija zabave je takođe zabrinuta zbog preobilne ponude zabave koja je dostupna potrošačima. Dok su mogućnosti interneta da obezbedi TV i filmove na zahtev potrošača sve veće, dotle vlasnici bioskopa imaju poteškoće u privlačenju publike. Nove tehnologije su omogućile da zabava postane ličnija i minijaturnija. Većina menadžera umetnosti smatra da prelaz od masovnih medija ka individualnom sistemu zabave, zajedno sa nestalnim sredstvima koja se izdvajaju za umetnost u školama, stvara publiku sa različitim stavovima o onome što čuje i vidi.
Ono što dodatno brine menadžera umetnosti je smanjenje slobodnog vremena stanovništva, jer ljudi biraju da urade sve više toga u jednom danu. Imajući manje slobodnog vremena, potrošači pažljivo biraju na kakav će kulturni događaj potrošiti novac. Pozorište se dosta menjalo i pokazalo je da je to medij koji ne može dugo da stagnira. Preživelo je televiziju, radio, bioskop pa i revoluciju informacione tehnologije, ali to ne treba da znači da savremeno pozorište nema izazove modernog doba i da nema potrebu za prilagođavanjem potreba u okruženju.
Nove tehnologije su omogućile da kulturni i zabavni događaji postanu dostupni preko individualnih sistema zabave. U Šekspirovo vreme predstava Henri V mogla je biti izvedena u Gloub teatru “drvenom O”. Danas postoji društvena virtuelna svetska mreža kao što je “Drugi život” (Second Life) gde su prinčevi i monarsi predstavljeni u virtuelnom svetu kao takozvani “avatari”. Pozornica može biti virtuelna 3D prezentacija pozorišnog prostora.
Danas je moguće odgledati baletske trupe iz “Drugog života” koja ima redovne nastupe u virtuelnom svetu. Ova trupa izvodi komad pod nazivom Olmannen, originalnu ljubavnu priču u tri čina. U raspravama o budućnosti pozorišta, svakome je na umu brzina tehnološkog napretka i njegova privlačnost mlađim generacijama. Ovako predstavljanje pozorišnih predstava smatra se svakako pozitivnim iskustvom, ali se mora istaći i činjenica da se pravo pozorišno iskustvo ne može preneti u virtuelnom svetu.
Zbog virusa Covid 19 koji je zahvatio čitavu planetu, mnoge predstave se gledaju online. Na taj način su pozorišta izašla u susret ljubiteljima umetnosti i kulture:
https://www.thewrap.com/how-to-watch-concerts-and-broadway-shows-during-the-coronavirus-shutdown/
Ne zaboravite posećujete sajt MBS-a – PRIJAVE ZA UPIS SU U TOKU!
Autor: dr Aleksandra Brakus, vanredni profesor
