Izbijanje korone, koja je prvi put otkrivena u Kini, zarazilo je lјude u 185 zemalјa. Nјeno širenje ostavilo je kompanije širom sveta da procene štetu koju je izazvala.
Ulagači se plaše da će širenje koronavirusa uništiti ekonomski rast i da vladine akcije možda neće biti dovolјne da zaustave pad. Kao odgovor, centralne banke u mnogim zemlјama, uklјučujući Ujedinjeno Kralјevstvo, smanjile su kamatne stope. To bi, u teoriji, trebalo da pojeftini kredite i podstakne potrošnju kako bi ekonomija ojačala.
Globalna tržišta su se takođe oporavila krajem marta nakon što je američki Senat usvojio račun za pomoć u borbi sa koronavirusom u visini od dve milijarde dolara (1,7 milijardi funti) za pomoć radnicima i preduzećima. Ali neki analitičari upozoravaju da ta pomoć ne bi bila dovolјna dok se pandemija ne obuzda.
Rizik od recesije
Ako ekonomija raste, to generalno znači više bogatstva i više novih radnih mesta. To se meri gledanjem procentualne promene bruto domaćeg proizvoda ili vrednosti proizvedenih roba i usluga, obično tokom tri meseca ili godišnje.
Ali, Međunarodni monetarni fond (MMF) kaže da će se globalna ekonomija ove godine smanjiti za 3%. Međutim, pandemija korona virusa je izazvala haos na berzama u rekordnom roku za samo tri nedelje. Tako je samo u jednom danu, 16. marta, vrednost indeksa Dau Džouns (Dow Jones) pala za više od 12 odsto, što je najviše od takozvanog “crnog ponedeljka” 1987. Bilo je potrebno samo 15 dana da se nakon rasta od 2011. godine (bull market) – najdužeg u istoriji – berze strmoglave za 20 procenata i uđu u fazu “medveda” (bear market), kada investitori naglo rasprodaju deonice.
Kreatori monetarne politike – koji su učinili više za manje od mesec dana nego za tri godine posle krize iz 2008. – moraju su da nastave da sprovode sve moguće nekonvencionalne mere za suzbijanje krize. To znači, nultu ili negativnu kamatnu stopu, kvantitativno popuštanje, odnosno upumpavanje jeftinog novca i druge mere u cilju pomoći posrnuloj ekonomiji.
Takođe, neophodno je i da vlade obezbede veliki budžetski stimulans, uključujući takozvano “bacanje novca iz helikoptera” (helicopter money), odnosno direktno usmeravanje sredstava domaćinstvima nekonvencionalnim instrumentima.
