Piše: Prof. dr Saša Virijević Jovanović
Nova godina i božićni praznici su doba godine kojem se mnogi od nas raduju i iščekuju sa uzbuđenjem. Iz ugla marketinga, praznicima se raduju i mnoge kompanije koje u božićnoj sezoni vide priliku za kupovinu, prema kojoj usklađuju svoje elemente marketing miksa.
Božićni praznici – inspiracija za proizvođače čokolade
Pojedine kompanije poput proizvođača čokolade kao sto su Lindt, Kinder, Milka i mnoge druge imaju posebne linije proizvoda inspirisane kupovnim prilikama koje nastaju tokom Bozića. Čokoladni deda mrazovi i advent kalendari su proizvodi bez kojih se ne mogu zamisliti prodavnice u praznično doba godine. Ovu priliku je davno prepoznala i jedna evropska država koja dominira na tržištu čokoladnih deda mrazova. U pitanju je Nemačka, kao najveći proizvođač čokolade u EU. Zanimljiv je podatak da je za božićne praznike 2020. godine u ovoj zemlji proizvedeno oko 151 milion čokoladnih deda mrazova. Zamislite samo ovu armiju čokoladnih poslastica, koje čekaju svoj red na putu do potrošača, najčešće onih najmlađih!
Božićna dekoracija – neiscrpna inspiracija
Božićni praznici predstavljaju jedinstven spoj tradicije i novih trendova, koji se ispoljavaju u svečanoj dekoraciji i darivanju. Okićene jelke, dekorativna rasveta, lampioni i drugi ukrasi u velikoj meri doprinose prazničnoj atmosferi, bilo da je reč o domu, radnom mestu ili gradskom trgu. Ako se pitate koje je pravo vreme za praznično ukrašavanje, možemo da pogledamo neke od primera iz okruženja. Većina američkih potrošača obično postavlja svoju božićnu jelku ubrzo nakon Dana zahvalnosti, krajem novembra. Najveći broj potrošača u Velikoj Britaniji smatra da je početak decembra vreme kada očekuju postavljanje dekoracije u prodavnicama. Složićete se da su veoma slična očekivanja i domaćih potrošača, koji su jako negodovali kada su se jedne godine u ranoj jeseni novogodišnji ukrasi našli na ulicama grada.
Za proizvođače božićnih dekoracija, sezona praznika je takođe važna kupovna prilika usled koje se trguje obiljem raznoraznih ukrasa, koji svake sezone prate neki novi trend. Tokom prethodnih godina smo mogli da vidimo uticaj skandinavskog stila dekorisanja, u vidu popularnih vilenjaka, a za ovogodišnje praznike imamo najezdu krcko oraščić figura.
Ko je najveći izvoznik božićnih dekoracija?
Na tržištu prazničnih dekoracija takođe dominira jedna država, čije oznake danas možemo videti na skoro svakom ukrasu iz naših radnji. Naravno, pretpostavljate da je reč o Kini, koja je glavni dobavljač božićnih dekoracija na globalnom nivou. Kina je 2020. godine ostvarila izvoz božićnih ukrasa od preko šest milijardi američkih dolara. Holandija (sa izvozom od 283 miliona dolara) i Poljska (sa izvozon od 79,7 miliona dolara) su se našle na drugoj i trećoj poziciji glavnih dobavljača ovih proizvoda. Međutim još jedan interesantan podatak je da na tržištu Evrope, skandinavske države igraju važnu ulogu u proizvodnji i izvozu božićnih jelki.
Izvor: Statista
Praznici nam stižu… Zašto uvek pamtimo praznične reklame?
Božić za marketare nije samo prilika za koju se pripremaju proizvodne linije, već je takođe promocija, kao element marketing miksa pod uticajem praznika. Na osnovu brojnih anketa širom sveta koje su istraživale brendove povezane sa Božićem došlo se do rezultata da je Coca Cola broj jedan brend koji se povezuje sa ovim praznikom. Ovo je sasvim logično imajući u vidu izuzetne reklame koje kompanija kreira za kupovne prilike tokom Božića. Tako su pod uticajem marketinga, prepoznatljivi crveni kamion i karavan radosti uz naravno neizostavnog Coca Cola deda mraza postali simboli Božića, bez kojih praznična atmosfera ne bi izgledala isto. Tokom božićne kampanje 1995. godine, za potrebe promocije Coca Cole posebno je osmišljena pesma „Praznici nam stižu“ koja je korišćena u prvom pojavljivanju sada već čuvenog crvenog kamiona, i ušla u domove potrošača, u kojima se zadržala do danas.
Božićni praznici i globalizacija – Šta nam je doneo božićni marketing?
Ako praznike posmatramo iz ugla potrošača, mogli bismo da posvedočimo da je vreme praznika doba godine kada želimo toplinu doma, porodice i prijatelja, ali u isto vreme na gradskim ulicama, u prodavnicama i tržnim centrima sezona Božića je doba kupovne euforije. Pod uticajem globalnog marketinga, ova euforija je poprimila globalne dimenizije, noseći sa sobom različite običaje, kulturu, hranu i mnoge druge elemente.
Današnji prosečni potrošač u Srbiji suočava se sa izobiljem proizvoda koji se plasiraju pred Božić i novogodišnje praznike.Tako smo sa dolaskom velikih maloprodajnih lanaca dobili priliku da probamo nemački božićni kolač, poklonimo deci čokoladni advent kalendar ili čokoladne novčiće, da koristimo engleske praznične začine ili da ukrasimo naš dom najnovijim trendom svetlećih ukrasa iz Kine. Dobra marketing promocija naterala nas je da pomislimo da nam baš sve ove stvari iz nekog razloga trebaju. U Starbaks kafeterijama, još jednom od simbola globalnog marketinga, ovih dana možemo da probamo praznične ukuse kafa, sa posebnim dodatkom đumbira, cimeta ili nekih drugih božićnih poslastica. Osim toga, marketing nam je doneo i neke nove običaje, kao što su božićni marketi, koji originalno potiču iz Nemačke gde se već dugi niz godina praznici slave na trgovima, na kojima se širi miris kuvanog vina, tradicionalne hrane i božićnog duha.
Pokazali smo da smo otvoreni za sve ove različite marketing uticaje, lako smo ih prihvatili, baš kao i američke božićne filmove, marshmallow u toploj čokoladi, ili Coca Colu, koja se pored vruće rakije našla rame uz rame na našoj prazničnoj trpezi.
A koja je negativna strana božićnog marketinga?
Kada pričamo o uticajima božićnog marketinga, ne možemo da ne sagledamo i one negativne uticaje, koji se vezuju za pojavu tzv. potrošačkog društva. Sasvim je izvesno da nam ova ogromna količina prazničnih proizvoda nije potrebna, da u ovo doba godine često znamo da preterujemo sa kupovinama hrane, pića, ukrasa, igračaka, garderobe i svih onih marketinški „nametnutih“ stvari. Ipak, ne smemo da dozvolimo da zbog kupovne euforije zaboravimo na pravi smisao božićnih praznika, kao što su ljubav, saosećanje i darivanje sa namerom da se učine dobra dela i podeli radost sa drugima. U to ime, obećavamo da je Visoka škola modernog biznisa spremna za nova dobra dela. Spremni smo da sa našim studentima i partnerima podelimo radost kroz znanje.
