Obrazovanje kao način života
Srpska rukometašica Jelena Živković Lavko, osvojila je brojne medalje sa reprezentacijom i klubovima u kojima je nastupala, a sada je odlučila da se posveti „osvajanju“ novih izazova to jest obrazovanju. Student je prve godine Visoke škole modernog biznisa i priznaje da je našla način kako da trenira, i ako igra u Mađarskoj ali i uspešno završava obaveze na fakultetu:
-Teško je jako spojiti profesionalni sport i školu ali ranije nije bilo mogućnosti da se pojavljujemo na fakultetu. Sada je to malo drugačije i profesori izlaze u susret sportistima tako da je moguće. Ali sve je to volja čoveka i treba je imati. Udžbenici su jako intersantni, imamo dosta primera iz prakse tako da je to još privlačnije. Neučimo nešto što nam nikada neće trebati. Veoma je važno da se nezapostavi skolovanje, ceo život čovek uci a to je najbolji način da to i uradi. Dobro je jako i za sport zato što se razvijaju moždane vijuge pa i u sportu može lakše i brže da se napreduje.
Šta biste kao uspešan sportista savetovali mladima koji kreću da se bave sportom, koliko je obrazovanje važno za buduće sportiste?
-Značaj obrazovanja je za svakog mladog čoveka neprocenjiv. Ono je jednostavno neophodno u integralnom sportskom razvoju, jer omogućava racionalno shvatanje obaveza, treninga, oporavka, odnosa u timu, ponosa… Obrazovanje, takođe, doprinosi kvalitetnijem uključivanju sportista u društvenu zajednicu, pružajući veštine neophodne za period nakon prestanka profesionalnog bavljenja sportom.
Koje knjige su uvek pored Vas?
-U slobodno vreme volim da čitam kriminalističke i triler knjige,ali nije da ne mogu i nešto drugo. Sve zavisi od vremena i raspoloženja. Što se fakulteta tiče posebno me interesuje menadžment i ljudski resursi, gde sebe vidim u potpunosti. Pravim paralelu između onoga što je u knjizi i što se dešava na terenu.
Stiče se utisak da igramo neki staromodan rukomet, dosta je spor. Koliko pratimo mi te trendove, kako se igra na svetskom nivou?
-Što se tiče sporta, sve zavisi od kluba do kluba i od trenera do trenera. Što se reprezentacije tiče polako se uvodi brz rukomet spojen sa našim načinom. U svetu je to samo brzina i snaga a mi to malo volimo i da razmislimo i da napravimo neke drugačije poteze. Ali skoro viče od polovine igračica igra u inostranstvu tako da nam nije teško da usvojimo bilo šta.
Gledali smo na olimpijadi rukomet je bio među najgledanijim sportovima. Koja je pozicija srpske reprezentacije i uopšte srpskog rukometa u svetskim okvirima? Gde smo mi sad?
-Srpska ženska reprezentacija je dobro pozicionirana zato što se svake godine kvalivikujemo i učestvujemo na prvenstvima i napredujemo iz godine u godinu. Ali sve je to vezano i sa rukometom u našoj zemlji. Tu ima još puno puno da se radi i da se ulaže. To je jednostyvno dugoročni plan koji mora da se istrpi da bi na kraju bilo dobro. A danas sve manje i manje ima klubova za devojčice i slabo ko hoće da radi s decom. Nažalost je tako ali iskreno se nadam da ce doći bolja vremena za sport u našoj zemlji jel imamo veliku istoriju i malo ko ne zna za sport u Srbiji.
