MBS: Kaži nam nešto više o sebi.
Ilija: Zovem se Ilija Subotić i trenutno živim u Irigu, na Fruškoj gori. Završio sam matematički smer pri Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, nakon čega sam odlučio da se za dalje obrazovanje okrenem Beogradu. Tada sam, 2014. godine, upisao Matematički fakultet, kao prirodan izbor zbog svog velikog interesovanja za matematiku i dugogodišnjeg osvajanja nagrada na domaćim i međunarodnim matematičkim takmičenjima. Međutim, ubrzo sam uvideo da velikom broju ljudi u Srbiji nedostaje organizacionih veština, upravo ono što rade menadžeri.
Takođe, u to vreme je započela i moja aktivnost pri crkvi (gde danas služim u činu đakona), tačnije utemeljenju jednog međunarodnog crkvenog organa, gde je bilo potrebno dobro promlisliti, organozovati strukturu, izvršiti registraciju i slično, a kasnije i aktivno učestvovati u njegovom radu, te je i to bio jedan od podstreka da se okrenem i menadžerskom obrazovanju, pored mog dugogodišnjeg interesovanja za matematiku.
U slobodno vreme volim da vozim bicikl po Fruškoj gori, farbam ili izrađujem predmete od drveta, čitam neku knjigu (uglavnom iz teologije i istorije crkve) ili prosto odem u šetnju.
Zbog čega si se odlučio za studije menadžmenta na MBS-u?
Ilija: MBS vidim kao jednu ozbiljnu školu, sa velikom ponudom vannastavnih aktivnosti i kurseva, što smatram da je pun pogodak u današnje vreme, pogotovo kada se u obzir uzme značaj neformalnog obrazovanja. Nastavno i drugo osoblje MBS je izuzetno korektno i profesionalno u svom radu, studentima se izlazi maksimalno u susret (pogotovo ukoliko student radi ili, kao u mom slučaju, studira na drugoj instituciji), tako da bih svakom preporučio MBS za studije, ukoliko je menadžment ono čime želi da se bavi.
Svakako, nakon studija na MBS nije jedina mogućnost zaposlenja samo u menadžmentu – veliki broj bivših studenata radi u državnim institucijama, u privatnom sektoru npr. na rukovodećim mestima u agencijama za obezbeđenje ljudi i imovine, na drugim visokim školama i fakultetima i slično.
Kako se dopunjuju matematika i menadžment?
Ilija: Matematika i menadžment, koliko god izgledali nespojivo i raznorodno, ipak imaju dosta značajnih međusobnih nadopunjavanja.
Na primer, matematika je poznata da razvija oštrinu i bistrinu misli, izgrađuje jasne ciljeve i želje i omogućava čoveku da racionalno razmišlja, nalazeći npr. najbolji i najbrži način da se postigne određeni cilj koristeći date resurse, ili primenjujući određene propise i pravila. Dakle, menadžer koji poznaje matematiku postaje još bolji, brži i organizovaniji u svom poslu, čime postaje znatno konkurentniji na tržištu.
Sa druge strane, u matematici je potrebno uvesti određeni red u istraživanja i utrošak novca i sredstava. Naime, postoje mnoga matematička istraživanja koja, kada se završe, ne daju skoro nikakve rezultati u pogledu primene u ljudskom životu, industriji i privredi, nego ostaju na nivou lične satisfakcije matematičara i njegovih kolega iz struke. Državni ali i privatni fakulteti i instituti plaćaju matematičara-istraživača, i za to se izdvajaju značajna sredstva, da bi na kraju možda rezultat bio neznatan, nedovoljan da se pokriju i najosnovniji troškovi utrošenog vremena i novca. Bez neke osobe koja bi sagledavala projekte i njihovu eventualnu primenljivost, te na osnovu toga odobravala sredstva, koordinirala projektom i uopšte odobravala angažovanja naučnog osoblja, smatram da se država i privatni sektor nepotrebno izlažu gubicima. Te osobe, očigledno, moraju imati izražene menadžerske sposobnosti, ali i znanja matematike, na osnovu čega bi vršili svoj posao. Čini mi se da svakom institutu i fakultetu treba po bar jedan stručan menadžer.
Zašto je značajno neformalno obrazovanje?
Ilija: Neformalno obrazovanje je danas mnogo lakše steći nego pre samo nekoliko godina. Postoje razne internet platforme koje nude kurseve najpoznatijih obrazovnih institucija na svetu, za pristojne sume novca (oko 50-100 dolara), preko kojih se mogu dobiti veoma korisna znanja na fakultetskom nivou. Takođe, mnoge škole u Srbiji (među njima, naravno i MBS) nude slične kurseve i obuke – obuke za rad na poslovima obezbeđenja, obuke za upravljanje plovilima, kurseve finansija i računovodstva, kurseve programiranja i drugo.
Svaki poslodavac će ceniti da ima radnika koji osim svojih primarnih znanja (tj. diplome) ima i znanja iz drugih veština i drugih oblasti ili nauka. Time će svakako povećati svoje rangiranje kod tog poslodavca, te će mu biti poveravani odgovorniji i složeniji poslovi, što sa sobom nosi i veće prihode. Takođe, nerofmalno obrazovanje i lično dopirinosi – ukoliko npr. neko odluči da postane preduzetnik, lakše će započeti posao ukoliko poznaje i osnove računovodstva, prava, poreske propise, menadžment i dr.
Na primer, ja lično sam, tokom 2013. i 2014. godine, slušao program-kurs u oblasti međunarodnog prava koji je održavao Univerzitet u Luvanu (Belgija), te mi je stečeno znanje sada više nego korisno u obavljanju pravno-zastupničkih poslova u crkvenom organu koji sam pomenuo. Taj kurs me je ne samo iškolovao u jednoj pravnoj oblasti, nego me i podstakao da samostalno čitam pravnu literaturu, da izučavam sudsku praksu Srbije i širim znanja na druge potrebne pravne oblasti.
Mišljenja sam da to upravo i treba da se desi – da nakon školovanja ili kursa student sam hoće još, hoće da nadogradi svoja znanja i proširi ih van okvira redovnog plana i programa. Ukoliko se školovanje svede na ocene i puko učenje napamet, bez interesovanja za ono što se uči i spremnosti da se uči praktično, tada je obrazovna uloga škola skoro pa promašena.
Da li imaš savet ili preporuku za buduće studente?
Ilija: Preporučio bih da se obrazovanje ne svede samo na školu ili fakultet, nego da se stalno traži izvor inspiracije i želja za dodatnim usavršavanjem, učenjem novih stvari i veština. Time čovek postaje svestrana i oblikovana ličnost, sposobna za rad i život u današnje izazovno vreme. Tada će biti mnogo manje nepoznatih situacija, u kojima se neće znati odlučiti za sledeći korak. Čovek je tada u stanju da odgovori na najrazličitije izazove i da se efikasno bori za svoju porodicu i sebe.
Znanjem dodatnih i širih veština, razvija se kompetencija i produbljuje mišljenje, vežba mozak, jača karakter i čovek lakše pronalazi svoje mesto u svetu. Što je isto važno, razvijaju se životni principi, a kako kineska poslovica kaže: „Život bez principa je kao brod bez kormilara“ – osuđen na lutanje.
