Informacija postaje najznačajnija roba, oni koji se bave informacijama i informisanjem dobijaju na sve većoj važnosti. Društvo, javno mnjenje ima pravo da očekuje od novinara i medija da poštuju etičke kodekse svoje profesije. Čistoća informacija koje se prenose bi trebalo da bude besprekorna, a ne da bude pod uticajem raznih interesnih grupa i zarade.
Tabloidne industrije u eri ekonomske globalizacije tretiraju informaciju kao robu koju treba dobro plasirati na medijskom tržištu. Tabloidno novinarstvo se karakteriše odsustvom etike, profesionalizma i samoregulacije. Za ovu vrstu novinarstva osnovno merilo vrednosti i uspeha je profit.
Globalna kultura potrošačkog društva tretira informaciju kao robu koju mogu prodati putem bulevarske štampe. Ovi mediji vode žestoku borbu za osvajanje medijskog tržišta i prodaju što većeg broja tiraža, nudeći skandale poznatih i javnih ličnosti, tračeve i senzacionalizam.
Pojedini mediji u želji za pridobijanjem auditorijuma i zadovoljenjem njihovih apetita za senzacionalnim događajima pribegavaju pisanjem onoga što povećava profit i što je često u sukobu sa etikom medija i etičkim kodeksima profesionalnog novinarstva.
Ovakvi modeli su zasnovani na modelu tabloida.
Tabloidno novinarstvo karakteriše odsustvo etike i profesionalizma. Ono se vodi logikom povećanja čitanosti i gledanosti i što većeg profita, ali isto tako ima i veoma negativan uticaj na korisnike i njihovu društvenu svest. Pitanja etike informisanja povezana su, naravno pre svega sa glavnim akterima u informisanju, novinarima i onima koji se nalaze na čelu medija, ali i sa korisnicima kojima se informacije upućuju.
Zbog toga je veoma bitno da ljudi budu medijski pismeni, u smislu da budu edukovani da procene koji su medijski sadržaji manipulativnog karaktera a koji su korisni.
Visoka škola modernog biznisa organizuje kurs Medijska pismenost.
Pogledajte koje još kurseve nudimo na našem sajtu mbs.edu.rs
Doc. Dr Aleksandra Brakus
