office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Šta se krije iza šokantnih naslova? Da li i vi prepoznajete manipulaciju u medijima?

Informacija postaje najznačajnija roba, oni koji se bave informacijama i informisanjem dobijaju na sve većoj važnosti. Društvo, javno mnjenje ima pravo da očekuje od novinara i medija da poštuju etičke kodekse svoje profesije. Čistoća informacija koje se prenose bi trebalo da bude besprekorna, a ne da bude pod uticajem raznih interesnih grupa i zarade. Tabloidne industrije u eri ekonomske globalizacije tretiraju informaciju kao robu koju treba dobro plasirati na medijskom tržištu. Tabloidno novinarstvo se karakteriše odsustvom etike, profesionalizma i samoregulacije. Za ovu vrstu novinarstva osnovno merilo vrednosti i uspeha je profit.

Živimo u doba informacija i informatičkog društva. Imati i posedovati informacije, znači biti u toku razvoja. Informacija postaje najznačajnija roba – od nje zavisi održavanje i kvalitet života.

Ima li danas etike u medijima?

Oni koji se profesionalno bave informacijama i informisanjem postaju sve značajniji. Zbog toga je novinarska profesija na putu da dobije najveću čast i zaslugu – da postane sveta. Svetost poziva je nešto što izuzetno obavezuje. Poziv zahteva da dve moći s kojima profesionalac raspolaže – moć znanja (stručnost) i moć savesti, budu u skladu i jedna drugu prožimaju. Mediji su primarni izvor informacija u demokratiji. Tačne i pouzdane informacije osnovni su sastojak demokratskih procesa. Masovni mediji su među najuticajnijim preduzećima u demokratskom društvu, na raskršću između građana i njihovih političkih, ekonomskih i društvenih institucija.

Novinari prikupljaju podatke i izveštavaju nas, da bismo ih mi dalje koristili. Kao i kod svake druge supstance, čistoća informacija je najbitnija. Prvenstveni posao novinara je otkrivanje činjenica u svetu i izveštavanje o njima.

Senzacionalizam u medijima

Međutim, posao novinara je i umeće istraživanja, analiza događaja, ljudi i pojava i njihovo prezentovanje sve zahtevnijem medijskom tržištu. Mnogi mediji se opredeljuju za jeftiniji „proizvod“ koji zadovoljava potrebe određenih konzumenata popularne kulture – kulture kiča.  Govorenje istine u javnom interesu jeste plemeniti ideal. Neka moralna pitanja se pred profesionalne novinare postavljaju prvenstveno usled činjenice da je objavljivanje vesti u većini slučajeva i biznis.

Globalna kultura potrošačkog društva tretira informaciju kao robu koju mogu prodati putem bulevarske štampe. Ovi mediji vode žestoku borbu za osvajanje medijskog tržišta i prodaju što većeg broja tiraža, nudeći skandale poznatih i javnih ličnosti, tračeve i senzacionalizam.

Pojedini mediji u želji za pridobijanjem auditorijuma i zadovoljenjem njihovih apetita za senzacionalnim događajima pribegavaju pisanjem onoga što povećava profit i što je često u sukobu sa etikom medija i etičkim kodeksima profesionalnog novinarstva.

Ovakvi modeli su zasnovani na modelu tabloida.

Tabloidna = profitna idustrija

Tabloidi imaju veliki uticaj na javno mnjenje. Tabloidna industrija je odavno prevazišla okvire zabave i postala model ponašanja i načina života koji se sve više oponaša. Ona je zauzela značajno mesto u eri potrošačkog društava i mnogi kulturolozi, psiholozi i sociolozi su zabrinuti za budućnost populacije koja konzumira ovu vrstu časopisa. Izuzetno konkurentno tržište tera medije da budu što provokativniji i šokantniji. Ako jedan tabloid iz moralnih i etičkih razloga ne objavi vest, to će uraditi njegov konkurent. Ako uzmemo da je prodaja tabloida jedino merilo uspeha, novinari su pod velikim pritiskom da svojim urednicima isporuče, što šokantniju, morbidniju i senzacionalniju vest.

Šta dalje?

Zbog svega ovoga mora se raditi u pravcu etičke svesti u medijima. Zbog velikog uticaja koji mediji imaju na kreiranje svesti i moralnih stavova društva, nephodno da se svi, a posebno mladi medijski opismene. To znači da imaju kritičko mišljenje o medijskim sadržajima, da prepoznaju koji sadržaji su kvalitetni, a koji su manipulativnog sadržaja.

Doc. dr Aleksandra Brakus