office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Pozorišna predstava – usluga ili proizvod?

Pozorište može da predstavlja zabavu, ali je obično mnogo više od toga. Ono ne obuhvata samo umetnost, već i istoriju, sociologiju, psihologiju, politiku i druge oblasti. Poseduje neverovatnu snagu da otelotvori probleme koji su fundamentalni za postojanje ali koji često prkose rešenju, jer gledano istoriski, ono je više emocija nego racionalnost. Kada se glumci i publika spoje i predaju kolektivnom doživljaju nastaje pozorišna misterija.

Ako  ne postoji jedna od ove dve komponente ne postoji ni pozorište.

Grci su voleli da se takmiče, a njihovi dramski pisci su se takmičili tokom slavlja koje je trajalo tri dana i predstavljalo festival koji se zvao Grad Dionisija. Otvaranju Grad Dionisija prisustvovali su verski i građanski velikodostojnici, sveštenici Dionisa i arhont glavni sudija Atine. Njegove dužnosti su uključivale organizovanje komplikovanog sistema ocenjivanja drama i imenovanje nekog bogatog građanina da finansira predstave. Čovek koji je finansirao predstave – choregus, mogao je da bude nagrađen i za najbolju predstavu. Te godine choregus nije morao da plaća porez.

Vidimo da je i u to vreme država imala presudnu ulogu u domenu kulture i umetnosti i da je uključivala bogate ljude da ulažu u pozorište i na taj način ih oslobađala od poreza. Prvi državni sistem koji sponzoriše festivale uspostavlja se u Grčkoj, oko 534 godine pre nove ere. Ovi festivali su zahtevali menadžerske veštine u planiranju, organizovanju i kontroli, kao i danas.

[video_embed video=“luef1H24hU8″ parameters=““ mp4=““ ogv=““ placeholder=““ width=“700″ height=“400″]

Pozorište svojim proizvodima doprinosi stvaranju kulturnih navika publike, njihovom oplemenjivanju i promovisanju određenih kulturnih vrednosti. Ali pored toga Brodvej i čuveni mjuzikli pokazali su da je pozorište postalo veliki biznis kome je potreban dobar menadžer.

Proizvod koji nudi pozorište na tržištu kulturnih usluga je neopipljiv i ne rezultira vlasništvom bilo čega.

Možemo reći da su pozorišne predstave neopitljive za razliku od proizvoda materijalnog ili trajnog karaktera, koji postoje u vremenu i prostoru. Usluge se pojavljuju kao ideje, informacije i postoje samo u vremenu. Bez fizičkih svojstava, usluga ne može svojim prisustvom da podseća na svoje odlike i kvalitet.

Publika koja kupi kartu za pozorišnu predstavu očekuje da doživi neko iskustvo, da se obrazuje ili da se zabavi.

Proizvodnja i potrošnja usluge ne samo da su neodvojive, nego često i inverzne: usluge se prvo prodaju, a zatim konzumiraju u prisustvu korisnika.

Neopipljivost pozorišne predstave stvara kod publike osećaj neizvesnosti, i otežava pozorištu da diferencira proizvod u odnosu na konkurentske proizvode kulturnog tržišta.

Da bi se ublažili ovi problemi menadžeri pri kreiranju marketing strategija usluga svojim „proizvodima“ dodaju opipljive elemente. Razvijaju opipljive znakove koji sugerišu visok kvalitet usluga putem fizičkog ambijenta, osoblja, opreme, promotivnih materijala, simbola i cena.

Ako želište da postanete jedan od cenjenih menadžera u uslužnom sektoru upišite Master studije – Menadžment u uslužnom biznisu koji omogućuje studentima da uspešno izučavaju uslužne organizacije, njihov menadžment i eksterno poslovno okruženje i tako suštinski spoznaju holistički okvir menadžmenta usluga.

Doc. Dr Aleksandra Brakus