Da li ste se nekada zapitali postoje li osobine i navike koje vas mogu učiniti najboljim studentom?! Studirati znači – biti posvećen jednom zadatku sa ciljem da osim formalnog obrazovanja steknete kompetencije, osobine i neformalna znanja koja vas čine konkurentnim na tržištu, i dovoljno sposobnim da vaše snove pretočite u realnost. Iako biti najbolji student nije conditio sine qua non buduće uspešne karijere, biti najbolji vas obeleži za ceo život. I da vam kazemo nešto, dakako da prija i ta nezvanična, a ponekad i zvanična titula. Biti najbolji u hiperprodukciji i promociji lažnih vrednosti možda nije isplativo u prvom momentu, ali je na duge staze kvalitet nesumnjivo jedini trajan lični kapital koji sa sobom nosite gde god da se u nekom trenutku u životu nađete. A život je čudo, zar ne?
Šta je to što izdvaja najbolje studente od proseka? Da li je to apsolutna posvećenost studijama, natprosečan IQ, snalažljivost, sreća, ili pak nekoliko navika zahvaljujući kojima postaju najbolji studenti? To su oni zbog kojih čak i najteže studije deluju lako, primamljivo i zanosno, ali moramo bespogovorno utvrditi da se ispod te prividne beskrajne ležernosti i lakoće postojanja krije skup dobro utemeljenih navika.
Osim što profesori obožavaju da vide da ste bili na njihovom predmetu, i zaista budite sigurni da su vas između ostalog i zapamtili zbog toga – zbog čega će verovatno i ocena na ispitu biti viša, ključ uspešnog studiranja je i u sporednoj literaturi koju je profesor propisao. Profesori nesumnjivo vole da uoče na ispitu da ste pročitali barem nešto ili barem jednu knjigu iz njihove sporedne literature koju su predložili, što im je odličan pokazatelj da vas poprilično zanima njihov predmet, da ne učite samo iz glavne literature i pomisliće da vam je i on kao profesor dopadljiv, odličnih predavačkih kapaciteta i dovoljno intrigantan da zainteresuje studenta za dublju analizu. Zato se uvek potrudite da sa razumevanjem naučite neke delove koji su vam dobro „seli“, da biste im mogli malo više na ispitu o tome pričati, i da – biće zadovoljni.
Pitate se zašto u vreme modernih tehnologija i dalje postoje ljudi koji pored svih računara i mobilnih telefona zapisuju pojedinosti rukom?! Jednostavno zbog toga što pisanje rukom aktivira područja fine motorike u mozgu koja nam pomažu da učimo brže i bolje, kao što se u čoveku integrišu svi kapaciteti da bolje generišu ideje i zadržavaju informacije.
Nikada nemojte bespogovorno verovati studentima koji „kukaju“ na neki ispit i na nekog profesora. Mnogo studenata u takvom ponašanju i stavu nalazi izgovoreb za svoje neučenje i lenjost. Čovek voli red i sistem jer jedino takvo okruženje stvara trajno dobre efekte. Kreirajte svoj lični sistem koji se sastoji od učenja nekoliko sati dnevno, učenja na vreme, ne planirajte negativne ishode (ovaj rok ću pasti, a u drugom roku ću položiti), kombinujte u jednom roku spremanje lakšeg i težeg ispita, odmarajte dovoljno, imajte kvalitetan socijalni život koji će vas uvek i u svakom trenutku moći dovoljno oplemeniti, zadovoljiti i regenerisati.
Motivacija je često neuhvatljiva, neshvatljiva i iracionalna, kako dođe tako i prođe, ali studije zahtevaju permanentnu motivaciju i istrajnost. Najbolji studenti uče i kad imaju baš loš dan. Najbolji studenti sami stvaraju motivaciju.
Najbolji studenti razvijaju veštinu da ostanu smireni u stresnim situacijama i adaptabilnost da se sa stresom ne bore, već da nauče da stres preskoče i prevaziđu. Razvijanje socijalnih veština i kompetencija pomaže da se u stresnim situacijama postavimo adekvatno. Vizualizirajte na osnovu vašeg prethodnog studijskog iskustva kako bi ispit mogao da izgleda, „istrenirajte“ svoje reakcije na pritisak koji ćete osećati kada ispit počne, te na taj način naučite da ostanete smireni kada taj ispit zaista i budete polagali. Vežba stvara uspešnog praktikanta, vežbom postanite otporniji na stres.
Pridržavajte se pravila 80/20.
Da li ste čuli za pravilo 80/20? Ovo pravilo ne odnosi se samo na učenje i studije već se može primeniti na brojne sfere života. Pravilo 80/20 znači da je 20% uzroka odgovorno za 80% rezultata. Kako se to može primeniti na proces učenja? To znači da 20% aktivnosti u učenju donosi 80% uspeha, dok 80% rezultata u učenju dolazi od 20% uloženog napora. 80% vrednosti koju realizujete u učenju, ostvarite za samo 20% provedenog vremena. Iz svega toga sledi da je veliki deo vaših napora u učenju (80% – četiri petine) u najvećoj meri nebitan i irelevantan.
Najbolji studenti vrlo brzo shvate da su njihove studije i rezultati koje postižu njihova odgovornost i zasluga, postignuće zasnovano na ličnom entuzijazmu, usmerenosti i rešenosti. Najbolji studenti sutra postaju najbolji stručnjaci u svojoj oblasti, prihvataju odgovornost kada je reč o uspesima i neuspesima, nikada ih nećete čuti da za neuspeh na ispitu optužuju sistem, profesora, kolege, loše knjige i sreću, jednom rečju najbolji studenti postaju celovite i dobro integrisane ličnosti.
Preuzmite i vi odgovornost za svoje studije i na taj način preuzmite odgovornost za svoj život! Budite najbolji student, budite najbolji student MBS-a!
M.A. Nina Bulatović
