office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366               

Agilne metode u menadžmentu

Šta su “agilne metode”?

Pod agilnom metodologijom podrazumevamo pre svega adaptabilnost. Kada započinjemo sa radom na projektu, umesto detaljnog planiranja, projekat postavljamo kao otvoren za promene. Razvojem projektnog menadžerstva pokazalo se da stare metode (tzv. Waterfall metoda) više ne funkcionišu, pogotovo kada su u pitanju projekti koji se bave razvojem softvera. Na svaki projekat utiče protok vremena: tehnologija se razvija, natastaju nove ideje, dobijaju se povratne informacije kako od korisnika tako i od stejkholdera. Agilan pristup je otvoren pristup koji podržava menjanje kursa projekta u odnosu na feedback i promene okolnosti u toku života jednog projekta. 

12 principa agilne metodologije

Agilni Manifest navodi 12 principa kako bi pomogli timovima.

  1. Najveći prioritet je zadovoljstvo klijenta – zbog toga je klijent uključen u faze testiranja i dizajniranja, i promene se unose u skladu sa feedbackom stejkholdera
  2. Zahtevi se prihvataju čak i tokom kasne faze razvoja. Agilni procesi omogućavaju uspešno prilagođavanje izmenjenim zahtevima što za rezultat ima prednost klijenata u odnosu na konkurenciju.
  3. Česte su dostave radnog softvera, od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a daje se prednost kraćem vremenskom roku.
  4. Mora postojati otvorena komunikacija između stejkholdera i developera tokom čitavog razvoja projekta.
  5. Menadžeri i programeri moraju da imaju dobru komunikaciju i funkcionišu kao skladan tim. 
  6. Najefikasniji i najdelotvorniji metod prenošenja informacija je razgovor licem u lice.
  7. Radni softver je primarna mera napretka.
  8. Agilni procesi promovišu održivi razvoj. Sponzori, programeri i korisnici bi trebalo da budu u stanju da održavaju konstantan tempo nezavisno od perioda trajanja projekta.
  9. Kontinuirana pažnja posvećena tehničkom kvalitetu i dobrom dizajnu pospešuju agilnost.
  10. Jednostavnost – jednostavni, intuitivni odgovorni su uglavnom oni ispravni. 
  11. Najbolji rezultati proizilaze iz timova koji su samoorganizovani.
  12. U redovnim intervalima, timovi sprovode brainstorming aktivnosti, analiziraju presek stanja i ono postignuto kako bi mogli da nastave sa daljim radom vođeni samorefleksijom i novim zaključcima.  

Prednosti agilne metodologije

  • Promena je prihvatljiva: sa kraćim ciklusom planiranja, lako je prilagoditi i prihvatiti promene u bilo kom trenutku tokom projekta. Uvek postoji mogućnost usavršavanja i reprioretizacije backlog liste, puštajući timove da se upoznaju sa promenama na projektu u roku od nekoliko nedelja.
  • Krajnji cilj može biti nepoznat: Agilnost je veoma korisna za projekte gde krajnji cilj nije jasno definisan. Kako projekat napreduje, ciljevi će doći pre ili kasnije na videlo i razvoj se može lako prilagoditi ovim razvojnim zahtevima.
  • Brže i kvalitetne isporuke: Razbijanje projekta na ponavljanja omogućava timu da se fokusira na visoko-kvalitetni razvoj, testiranje i saradnju. Sprovođenje testiranja tokom svakog ponavljanja znači da se greške identifikuju i rešavaju mnogo brže.
  • Snažna timska interakcija: Agilnost ističe značaj česte komunikacije i interakcije licem u lice. Timovi rade zajedno i ljudi su u stanju da preuzmu odgovornost i rukovode određenim delovima projekta.
  • Klijenti su saslušani: Klijenti imaju mnogo mogućnosti da vide rad koji se isporučuje, daju svoj doprinos, i imaju stvarni uticaj na krajnji proizvod. Oni mogu da steknu osećaj vlasništva radeći blisko sa projektnim timom.
  • Kontinuirana poboljšanja: Agilni projekti podstiču povratnu informaciju od korisnika i članova tima tokom čitavog projekta, tako da se naučene lekcije koriste za poboljšanje budućih projekata.

Agilni razvojni ciklus

Razvojni agilni ciklus je fleksibilan i uvek se razvija. Važno je napomenuti da ove faze ne bi trebalo da se dese u nizu i mnoge od njih se dešavaju paralelno.

  • Planiranje: Kada se ideja smatra održivom i izvodljivom, projektni tim se sastaje i radi na identifikaciji zahteva. Cilj ove faze je da razloži ideju na manje delove rada (karakteristike ili tehničke zahteve) a onda daje prioritet svakom od njih i dodeljuje im ponavljanja po potrebi.
  • Analiza zahteva: Ova faza podrazumeva mnogo sastanaka sa menadžerima, zainteresovanim stranama i korisnicima kako bi se identifikovali poslovni zahtevi. Tim mora da prikupi informacije koje će se koristiti i složi se kako će ih koristiti. Ovi zahtevi moraju biti merljivi, relevantni i detaljni.
  • Dizajn: Sistem i dizajn softvera se priprema na osnovu zahteva koji su se identifikovali u prethodnoj fazi. Tim mora da misli o tome kako će proizvod ili rešenje da izgledaju. Test tim takođe dolazi do izražaja sa test strategijom ili planom za postupanje.
  • Implementacija, kodiranje ili razvoj: Ova faza predstavlja stvaranje i testiranje karakteristika ili tehničkih zahteva i zakazivanje i raspoređivanje ponavljanja. Faza razvoja počinje sa ponavljanjem. Ovo ponavljanje propisuje osnove za razvoj, sa zadacima kao što je finalizacija ugovora, priprema okruženja i finansiranje.
  • Testiranje: Onda kada je razvijen kod, testira se da bi se uverili da proizvod zaista rešava potrebe klijenta. Tokom ove faze mora se uraditi testiranje jedinice, ispitivanje integracije, testiranje sistema i testiranje prihvatanja. Ofa faza često projekte vraća nazad na fazu dizajniranja. 
  • Isporuka: Nakon testiranja, proizvod se isporučuje klijentima na korišćenje. Međutim, isporuka nije kraj projekta. Kada korisnici počnu da koriste proizvod, oni mogu da naiđu na nove probleme sa kojim projektni tim treba da se bavi i da ih reši. U ovom slučaju se ponavljaju faza dizajna i faza testiranja. Proces se ponavlja dok krajnji proizvod nije zadovoljavajuć. 

MBS posvećuje veliku pažnju savremenim naučnim metodologijama značajnim za uspešno snalaženje u budućem radu naših studenata. Saznajte više o planu i programu osnovnih i master studija.