office@mbs.edu.rs    +381 63 353 366            

Za vredne i uporne ne postoje granice

Milana Vračar je studentkinja Visoke škole modernog biznisa koja je dobila priliku da pohađa program za studente Evropske organizacije za nuklearno istraživanje, poznatije kao CERN.

Budući da je nekoliko meseci unazad bila angažovana na različitim projektima, radeći za jedan finski start-up, a potom i za izvesnu agenciju za digitalni marketing, rešila je da napravi pauzu i više se posveti karijeri kakvu želi. Trenutno radi na pisanju svoje prve knjige u elektronskom formatu i priprema se za selidbu u Francusku, gde će provesti bar godinu dana, počevši od marta, u okviru CERN-ovog programa.

  • Šta Vas je motivisalo da se prijavite na CERN?

CERN-u se divim zbog svih postignuća i otkrića (ne zaboravimo da bi upravo CERN-u trebalo da budemo zahvalni što imamo pristup internetu!), a želja mi je da posetim organizaciju još iz doba „Anđela i demona”.

Ono što me je najviše motivisalo da se prijavim na program je moja ambicija – želja za radom i uspehom u internacionalnom okruženju, na mestu od velikog značaja za sve nas. Oduvek sam htela da sarađujem sa briljantnim umovima iz čitavog sveta, učim od tih genijalnih ljudi, i jasno vidim rezultate svog rada i njihov uticaj na globalnom nivou.

CERN-ov program mi se učinio obećavajućim i odluka da se prijavim je došla sama od sebe -iako ja uglavnom sve izmerim 100 puta. No, ćutke sam poslala svoje motivaciono pismo i CV i strpljivo čekala odgovor. Ubrzo je stigao poziv za intervju, a potom i konačna odluka.

  • Da li je i na koji način Visoka škola modernog biznisa doprinela ovom uspehu?

Fleksibilnost koju fakultet omogućava svojim studentima mi je dozvolila da se koncentrišem na svoju karijeru i budućnost, na način na koji to ne bi bilo izvodljivo drugačije. Kao student MBS- a, mogla sam da radim na gradivu, ali i na profesionalnom usavršavanju.

Moram pomenuti izuzetnu podršku svoje profesorke doc. dr Jelene Lukić, s kojom sam prvo imala čast da radim na objavljivanju članka u jednom akademskom žurnalu, što nam je dalo priliku da se bolje upoznamo. Profesorka je delom zaslužna za moj uspeh, jer mi je upravo ona napisala pismo preporuke, na čemu sam joj vrlo zahvalna.

  • Šta predstavlja najveće zadovoljstvo i izazov u poslu kojim se bavite?

Meni je uvek najveće zadovoljstvo kada vidim da se moj rad i trud isplate. Svako priznanje, postignuće i uspešno prevaziđene prepreke mi služe kao motivacija da napredujem. Sada, najviše se radujem životu u inostranstvu i prilici da ponovo komuniciram na francuskom jeziku, radeći sa naučnicima iz raznih zemalja sveta. To je ujedno i izazov, budući da nikada pre nisam bila deo organizacije takve veličine i značaja kao što je CERN.

  • Koji su Vam dalji planovi za budućnost?

Uvek planiram na duge staze, ali nikada ne možemo znati gde će nas put odvesti. Ovaj program traje godinu dana i svašta se može desiti u tom periodu. Ono što bih ja volela je da se preselim u Evropu i odatle radim za firmu, čije se vrednosti i način rada podudaraju sa mojim stavovima. Za
sada, radujem se prosperitetu u CERN-u i dopustiću sebi da idem korak po korak ovog puta.