Kurs „Kako da preduzetnici smanje svoje mesečne poreske dažbine“
11.10.2017.
Svečani prijem nove generacije studenata
13.10.2017.

Virtuelne valute

Virtuelna valuta danas je tzv. bitkoin. Trenutno se u opticaju nalazi oko 16,4 bitkoina (ili 78% ukupnog broja bitkoina). Koini su deljivi. Najmanja jedinica mere je satoši, nazvana prema njegovom osnivaču i iznosi 0,00000001 bitkoina. Prednosti su: brzina, odsustvo provizije, decentralizovan sistem, poverljivost ličnih podataka, dok su nedostaci da su transakcije nepovratne, da ne postoji pokrivenost u zlatnim rezervama, nestabilnost. 2011. godine bikoin dobija na popularnosti pa dolazi do prvog značajnijeg skoka vrednosti (32 dolara), nažalost brzo praćenog velikim padom.

Što se tiče ostalih finansijskih instrumenata, jedino je tržišni indeks S&P500 imao konstantan rast vrednosti u posmatranom periodu. Smatra se da možete imati elektronski račun i preko njega plaćati sve onlajn usluge. Prednosti su što je jedinstven i što nema bankarske provizije. Nažalost, vrlo je bliska budućnost kada će se pojaviti neka nova virtuelna valuta, pa će se ponovo pojaviti elektronske provizije koje će obavljati elektronske banke.

Ništa se ne menja korišćenjem bitkoina, jer se na taj način može plaćati samo preko interneta, a postoje brojne nerazvijene zemlje u kojima još postoji trampa i robno novčana razmena. Bitkoin kao ideja nije loš, ali zloupotrebe koje imate otvarajući vaš račun za bitkoine, iako je anoniman, vešti hakeri će ponovo osujetiti, što je već slučaj sa Pay Pal-om. Smatra se da je ideja potekla od video igrica, ali to se više može smatrati kao vid zabave, kao kada se u kartama ne igra u novac.

Novac je teško zameniti i jedino rešenje bi bilo da se uvede jedinstvena papirna valuta, slična evru, kojom bi moglo da se plaća u većem broju zemalja. Kao drugi važan razlog navodi se nepokrivenost novca, jer se bitkoini mogu razvijati unedogled i ljudi mogu trošiti neograničene količine novca, a da on nema nikakvu realnu vrednost, ukoliko izmakne kontroli i prihvati ga veliki broj zemalja.

Bitkoini se mogu umnožavati na razne načine, a vešti hakeri mogu da se obogate preko noći. Mora postojati neko ko će štititi korisnike, a to mogu raditi jedino banke elektronskim putem. Ovakav vid plaćanja je samo za B2B poslove za koje nisu potrebne banke koje uzimaju provizije. Za obične potrošače, samo je skraćeno vreme i energija odlaska u prodavnicu, što je takođe bio jedan od vidova društvenog života i zabave za ljude, koji se spreme, ponesu papirni novac i troše ga, jer imaju pokriće i neko garantuje da je taj novac pokriven i zaštićen od inflacije. Takođe, mogu direktno videti i opipati stvar koju kupuju, videti kako funkcioniše i da li im odgovara, a sa računom je mogu i zameniti, što je sa bitkoinima nemoguće.

Bitkoine morate kupiti, što znači da morate imati elektronski račun, a postavlja se pitanje gde ljudi sa papirnim novcem mogu kupiti bitkoine, što im ništa ne menja činjenicu da moraju da idu u menjačnice umesto u banku.

Bitkoini imaju prednosti i nedostataka, ali veliko je pitanje kako se oni mogu realizovati kada postoji veliki broj korisnika, internet berza može da pukne isto kao i ona realna, što može izazvati virtuelnu inflaciju, te i propast nekih zemalja usled prevelike potrošnje. Pravila tj. algoritam koji pokreće mrežu nalaže da samo 21 milion bitkoina može biti kreirano od strane rudara, ali oprezno, jer bitkoini mogu veoma lako izmaći kontroli.

Virtuelni svet nema granica i potrebna je armija ljudi da kontroliše potrošnju bitkoina, a takođe već postoji plaćanje u institucijama koje kontroliše država, kao što su banke, pošte ili menjačnice preko mobilnog telefona realnim valutama, tako da bitkoini nisu toliko neophodni u realnom životu. Oni mogu zaživeti u video igricama, ali nemaju realnu vrednost i tako bi trebalo da ostane. Nekim preduzećima bitkoini uopšte nisu potrebni kao što su uslužni sektor, državne institucije (bolnice, sudovi, opštine idr.). Zbog toga se savetuje oprez entuzijastima, jer sajber prostor nije realan.

Dr Milica Jakšić, docent