5 najčešćih grešaka prilikom dokvalifikacija, prekvalifikacija i promena radnog mesta
30.06.2018.
Prijava ispita za septembarski ispitni rok
06.07.2018.

Virdžinija Vulf – tragična junakinja

Virdžinija Vulf je bila engleska književnica, jedna od najznačajnijih inovativnih spisateljica 20. veka i osnivač feminističke kritike. Rođena je u uglednoj viktorijanskoj porodici Stiven, a nakon prerane smrti majke brigu o odgajanju dece preuzima otac Lesli, čuveni oksfordski profesor. Virdžinija se 1912. godine udala za Leonarda Vulfa koji je bio pisac, izdavač i aktivista. Supružnici su bili članovi slavne umetničke blumsberi grupe koja se bavila temama pacifizma, antimilitarizma, feminizma, religije, itd. Osnovali su izdavačku kuću Hogarth Press 1917. godine i objavljivali dela “blumsberijevaca”i knjige kojima se popularizovala psihoanaliza.

Najznačajnija dela Virdžinije Vulf su romani Gospođa Dalovej i Ka svetioniku, te zbirke eseja i književnih kritika „Sopstvena soba“ i „Tri gvineje“. Dominantne teme u njenim romanima su mentalne bolesti, biseksualnost, feminizam, pitanja ličnog identiteta, međuljudski odnosi i sećanja pojedinaca, a sama radnja je često banalna. Virdžinija Vulf je patila od povremenih napada ludila, manične depresije, halucinacija i anksioznosti. Njeno psihičko stanje ju je dovelo do samoubistva utapanjem u reci u 59. godini.

                     

Čitava radnja romana Gospođa Dalovej (1925) se odvija u jednom danu a Virdžinija Vulf nas upoznaje sa likovima kroz unutrašnji monolog, njihova sećanja i misli. Glavni protagonista romana je pedesetdvogodišnja Klarisa Dalovej koja organizuje zabavu i razmišlja o trenutku kada je, trideset godina ranije, odlučila da se uda za perspektivnog političara Ričarda Daloveja, umesto za Pitera Volša, čoveka kojeg je volela. Nametnute, društveno prihvatljive norme ponašanja su dovele do toga da Klarisa, naizgled srećna i samopouzdana žena iz visokog društva, razmišlja o samoubistvu usled neostvarenih želja i ideala.

U romanu Ka svetioniku (1927) nastavlja da razvija pripovedačku tehniku toka svesti, ali i kritikuje patrijarhalno britansko društvo. Delo opisuje izlet porodice Remzi i suprotstavlja dva sveta – intuitivni i intelektualni. Gospođa Remzi predstavlja stub porodice i njen emotivni život je izuzetno kompleksan, dok je njen suprug sušta suprotnost, simbol razuma, odsustva empatije, otuđenosti. Fokus romana nije spoljašnji, materijalni svet nego unutrašnje stanje likova.

Jedno od filmskih ostvaranja koje se bavi životom i radom Virdžinije Vulf je drama Sati iz 2002. godine, u kojoj glavne uloge tumače Nikol Kidman, Džulijan Mur, Meril Strip i Ed Haris. Film je bio nominovan za čak 9 Oskara, a Nikol Kidman je osvojila priznanje filmske akademije za najbolju glumicu u glavnoj ulozi za interpretaciju Virdžinije Vulf.

Jedinstveno stvaralaštvo Virdžinije Vulf nimalo ne gubi od svoje aktuelnosti i predstavlja remek-dela engleskog modernizma. Njene reči najbolje opisuju ideje za koje se zalagala tokom života:

„Tokom svih ovih vekova, žene su služile kao ogledalo koje poseduje magičnu i privlačnu moć da reflektuje dva puta uvećanu figuru muškarca.“

„Zaključajte svoje biblioteke ako želite; ali ne postoje ni jedna vrata, ni jedna brava, ni jedna reza kojom možete zarobiti slobodu u mom umu.“

„Jedino je važno da pišete ono što želite da pišete, a da li će to vredeti vekovima ili samo satima, to niko ne može da kaže.“

Autor: M.A. Bojana Petrović, nastavnik na Visokoj školi modernog biznisa