Poseta srednjoj školi u Srpskoj Crnji
Poseta srednjoj školi u Srpskoj Crnji
03.05.2017.
Pres kliping: Zvezdina revija – Veljko tankosić
15.05.2017.

Upotreba tehnike “Lažnih lica” u stimulisanju preduzetničkih ideja

U prethodnom blogu o upotrebi analitičke meditacije u stimulisanju preduzetničkih ideja predstavili smo metod koji kombinuje svesne i nesvesne izvore kreativnosti. U ovom blogu ćemo se baviti jednom tehnikom koja se oslanja isključivo na naše racionalne (svesne) mentalne kapacitete. Radi se o tehnici “Lažnih lica” (false faces). To je tehnika koja je proistekla iz korpusa brainstorming metodologije (poznatog načina za stimulisanje kreativnog procesa) i – kao što je to slučaj i sa tom tradicionalnom metodom – ovde je cilj preispitivanje pretpostavki koje se nalaze u osnovi konvencionalnog razmišljanja.

Problem sa konvencionalnim razmišljanjem se nalazi u činjenici da je takav sistem prosuđivanja istorijski. To znači da su pretpostavke koje se nalaze u osnovi takvog razmišljanja nastale u prošlosti, a da bismo došli do nove ideje potrebno je da ponudimo neki novi odgovor na utvrđeni preduzetnički probem. Zbog toga, mi treba da dovedemo u pitanje konvencionalne pretpostavke i da na taj način oslobodimo sopstvenu kreativnost. Time dolazimo i do imena naše tehnike: sve pretpostavke u primeni tehnike “Lažnih lica” posmatramo kao neistinite (lažne) i nastojimo da “polomimo” naše mentalne paradigme (uobičajene načine razmišljanja). Na taj način pretpostavke postaju “lažna lica” problema i tehnikom stižemo do za nas “pravog lica”, odnosno novog rešenja preduzetničkog problema.

Faze primene “Lažnih lica” su:

  1. Definisanje problema,
  2. Navođenje pretpostavki,
  3. Problematizovanje i dovođenje u pitanje osnovnih pretpostavki,
  4. Okretanje pretpostavki (definisanje suprotnih pretpostavki),
  5. Beleženje korisnih obrnutih pretpostavki,
  6. Navođenje načina na koji možemo realizovati obrnute pretpostavke.

Na primer, želimo da otvorimo restoran i time smo otpočeli i završili prvu fazu. U drugoj fazi bismo mogli da navedemo pretpostavke kao što su:

  1. Restoran je fizički objekat lociran na jednom mestu.
  2. U restoranu se služi hrana.
  3. Restoran radi u toku dana (npr. od 10h do 22h).

U trećoj fazi navodimo obrnute pretpostavke:

  1. Restoran nije fizički objekat i fizički nije lociran (dislociran).
  2. U restoranu se ne služi hrana.
  3. Restoran ne radi u toku dana (od 10h do 22h).

Razradom obrnutih pretpostavki možemo da dođemo do sledećih ideja:

  1. Moj restoran ne mora da bude u nekom fizičkom objektu, nego možda može da bude softverska aplikacija, vebsajt, onlajn platforma i/ili poslovna stranica na društvenim mrežama.
  2. U mom restoranu se ne služi hrana, nego bih mogao na primer da nudim usluge analize kvaliteta drugih restorana. Dakle, u ovom trenutku bih mogao značajno da modifikujem inicijalnu ideju i odustanem od otvaranja klasičnog restorana.
  3. Kako moj restoran nije tradicionalni ugostiteljski objekat, nego je blog ili softverska aplikacija, on može raditi non-stop; odnosno, korisnici mu mogu pristupiti sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme.

Navođenjem prethodnih obrnutih pretpostavki smo pokazali samo jedan pravac primene tehnike “Lažnih lica”, a kreativni proces razmišljanja nas je mogao odvesti i u neke potpuno druge pravce imaginacije. Na primer, mogli smo otvoriti tradicionalni restoran u kojem se služe specijaliteti japanske kuhinje (svakako takvih restorana nema mnogo na našim prostorima). Takođe, nije nužno da koristimo sve obrnute pretpostavke, nego možemo izvršiti odabir samo onih koje nam deluju interesantno. Kao što možemo videti, pravci primene tehnike su potencijalno neograničeni, a jedino ograničenje je naša sopstvena mašta.

 

Autor: doc. dr Mladen R. Perić
nastavnik na Visokoj školi modernog biznisa.

Ako ste identifikovali da su vam potrebne dodatne preduzetničke kompetencije, upišite Visoku školu modernog biznisa i studirajte u Beogradu po najsavremenijim studijskim programima ili se prijavite na intenzivni kurs Pokreni svoj biznis