Jerry Maguire
Film za svakog marketing menadžera – Jerry Maguire
25.04.2017.
Učenici IV beogradske gimnazije
Učenike IV beogradske gimnazije posetio je sportista Miloš Vasić – student MBS-a
25.04.2017.

Upotreba analitičke meditacije u stimulisanju preduzetničkih ideja

Analitička meditacija

Nakon analize poželjnih osobina preduzetnika i mentalnih barijera za razvoj preduzetničkog duha , u ovom tekstu ćemo našem preduzetničkom blogu dati dodatnu praktičnu dimenziju. Naime, kao što naslov ističe, tematizovaćemo analitičku meditaciju i njenu upotrebu u generisanju novih preduzetničkih ideja. To znači da ćemo se snabdeti jednom aplikativnom metodom, uz pomoć koje ćemo moći da rešavamo preduzetničke probleme i da dođemo do novih preduzetničkih ideja. Na primer, želimo da dođemo do nekog novog proizvoda i/ili usluge i rešimo percipirani potrošački problem.

Kao što joj ime kaže, analitička meditacija podrazumeva razmišljanje o nekom problemu. Međutim, to nije bilo kakvo razmišljanje, nego je to oblik visoko strukturiranog skoncentrisanog kontempliranja (posmatranja) o problemu. Da bismo izvukli puni potencijal ove metode, moramo biti u umirenom, fokusiranom i stabilnom mentalnom stanju, gde preduzetnički problem neće nestajati iz svesti usled upliva nesvesnih sadržaja.

Analitička meditacija

Sam metod se sastoji od četiri faze:

  1. priprema i inicijalni pristup problemu,
  2. inkubacija i analiza,
  3. rezultat i
  4. kontrola i verifikacija.

Inače, metod je tako koncipiran da paralelno stimuliše kreativne misaone procese u svesnom i nesvesnom umu i angažuje racio i intuiciju, tako da koristi benefite svih mentalnih potencijala.

Pre nego što pribegnemo upotrebi tehnike meditacije, potrebno je podesiti štopericu ili zvono na časovniku na 45 do 90 minuta, u zavisnosti od iskustva praktičara. U prvoj fazi je neophodno u potpunosti se opustiti i u tu se svrhu koristi praćenje daha (udaha i izdaha), praćenje zvukova koji se čuju oko nas, postepenog opuštanja svih delova tela vizuelizacijom svetlosti u organizmu, itd. Kada smo se opustili, u svest prizivamo preduzetnički problem koji želimo da rešimo. U ovoj prvoj fazi zadatak je samo “držati” problem u polju svesti bez racionalne analize i posmatrati ga iz različitih aspekata bez neposrednog razmišljanja o njemu. Mi ovde zapravo čekamo da nam se problem “obrati”, što znači da stimulišemo intuitivna i nesvesna saznanja. Treba da uočimo nove aspekte i karakteristike problema koji nisu bili očigledni. Kada se misao, slika, osećanje ili ideja vezana za problem pojavi u polju svesti, problem je “počeo da govori sa nama”. To znači da je nesvesni mentalni proces ponudio početak mogućeg rešenja i odgovora na naše pitanje i/ili problem.

Nekada problem odmah “progovori” sa nama i tada odmah možemo preći na inkubaciju i analizu. Međutim, može se dogoditi i da čitavo vreme predviđeno za analitičku meditaciju provedemo u pripremnoj fazi, “osluškujući” problem. Ako se to dogodi, ne treba da budemo obeshrabreni. Nesvesni um će nastaviti da “radi” na problemu i kada se mi bavimo svakodnevnim problemima, zabavom ili odmorom. Ukoliko nismo došli do rešenja u prvoj sesiji, odmah treba da planiramo drugu! Ako posle nekoliko sesija ne dođemo do rešenja, onda je problem obično “prevelik” (kompleksan) i treba da ga rastavimo na sastavne delove i počnemo da se bavimo svakim pojedinačno.

U drugoj fazi koristimo saznanje do kojeg smo došli u prvoj fazi i analiziramo ga iz različitih aspekata. Testiramo logiku i relevantnost misli, slika i ideja do kojih smo došli u prethodnoj fazi. Takođe, treba da istražimo veze između inicijalnog problema i dobijenih rezultata, kao i njihove zajedničke veze sa problematikom kojom se bavimo. U svakom trenutku treba da ostanemo otvoreni za pojavu “dubljih značenja”, odnosno saznanja koja se mogu javiti iz intuitivne sfere.  Mi se ovde trudimo da dođemo do shvatanja (uvida) koja prevazilaze apstraktna i intelektualna i da dođemo do dubokih nesvesnih nivoa naše psihe (analitička psihologija to naziva Sopstvo i ističe da su saznanja koja dolaze odatle višedimenzionalna, vrlo kompleksna i sofisticirana) – tzv. iskustvenih saznanja.

Treću fazu možemo da otpočnemo kada dođemo do tzv. prirodnog rešenja: novog saznanja koje je “prirodno” i logično tek kada smo prošli kroz proces generisanja ideja. Ono je rezultat naših refleksija i znamo da smo došli do njega kada ga prati osećanje dostignuća i propratnog zadovoljstva. Ukoliko se ne pojavljuju novi detalji i problemi koje je potrebno dodatno proučiti, možemo pristupiti poslednjoj fazi.

Ipak, ako je rešenje/ideja nepotpuno u odnosu na inicijalni preduzetnički problem, to ne treba da nas brine. Svakako treba ući u poslednju fazu ako je rezultat značajan, a kasnije se možemo ponovo vratiti na početni zadatak. Kompleksni problemi se najčešće rešavaju u nekoliko ciklusa promišljanja i meditacija, a početni rezultati često bivaju modifikovani u narednim sesijama. Te procese treba ponavljati dok ne dođemo do konačnog rešenja.

Analitička meditacija

U poslednjoj fazi je potrebno oceniti dobijena rešenja/ideje i analizirati proces rešavanja kako bismo identifikovali uspešne elemente. Ukoliko uočimo značajan nedostatak, moramo se vratiti na početak i inicirati proces analitičke meditacije ponovo. Ako ne pronalazimo nedostatke, novo shvatanje treba integrisati, kako ne bismo čitav proces morali da ponavljamo. Takođe, u narednim fazama možemo rešenje/ideju uzeti kao objekat intuitivne meditacije, da bi on mogao da ostvari “otisak” i “koren” u našem umu, odnosno da se naviknemo na nova saznanja. Na taj način mi stvaramo mentalnu prečicu koja se može koristiti i u budućnosti za rešavanje drugih sličnih preduzetničkih problema.

Autor: doc. dr Mladen R. Perić
nastavnik na Visokoj školi modernog biznisa.

Ako ste identifikovali da su vam potrebne dodatne preduzetničke kompetencije, upišite Visoku školu modernog biznisa i studirajte u Beogradu po najsavremenijim studijskim programima

ili se prijavite na intenzivni kurs Pokreni svoj biznis